Večera – da ili ne? Stručnjaci otkrivaju koliko sati pre spavanja ne smemo da jedemo

Učesnici istraživanja koji su izbegavali kasne večernje obroke zabeležili su merljiva pobolj&scaron;anja u nizu zdravstvenih pokazatelja, od krvnog pritiska do nivoa &scaron;ećera u krvi, i to bez ikakvih promena u vrsti ili količini hrane koju su jeli.Nova studija sugeri&scaron;e da tempiranje obroka, a posebno izbegavanje hrane tri sata pre spavanja, može značajno unaprediti kardiovaskularno i metaboličko zdravlje, pi&scaron;e Food &amp; Wine.Vreme obroka važnije od sadržaja tanjiraIako se saveti o zdravoj ishrani najče&scaron;će odnose na to &scaron;ta stavljamo na tanjir, sve veći broj istraživanja pokazuje da je vreme obroka podjednako važno. U februaru su naučnici sa Northwestern Medicine objavili u časopisu Arteriosclerosis, Thrombosis, and Vascular Biology rezultate studije koja je istraživala kako usklađivanje noćnog posta sa prirodnim ciklusom spavanja i budnosti utiče na zdravlje. Cilj je bio da se proveri može li se, bez promene kalorijskog unosa, pobolj&scaron;ati ključne pokazatelje zdravlja srca i metabolizma.Tok istraživanjaIstraživački tim okupio je 39 dobrovoljaca starosti od 36 do 75 godina, koji su imali prekomernu telesnu težinu ili gojaznost, kao i povi&scaron;en rizik od kardiometaboličkih bolesti. Učesnici su podeljeni u dve grupe. Prva je pratila protokol produženog noćnog posta, &scaron;to je značilo da su morali da izbegavaju hranu tri sata pre spavanja. Kontrolna grupa zadržala je svoje uobičajene navike. Obe grupe su takođe prigu&scaron;ivale svetla tri sata pre odlaska na spavanje.Značajna pobolj&scaron;anja za zdravlje srcaNakon sedam i po nedelja, tim je utvrdio da su učesnici iz grupe sa produženim postom imali niži noćni krvni pritisak, pravilniji srčani ritam tokom spavanja i bolju kontrolu &scaron;ećera u krvi tokom dana. Ipak, intervencija nije pokazala pobolj&scaron;anje u ukupnoj osetljivosti na insulin. Konkretno, krvni pritisak im se snizio za 3,5 odsto, a broj otkucaja srca za 5 odsto, &scaron;to su istraživači ocenili kao &quot;važan znak kardiovaskularnog zdravlja&quot;. Takođe su pokazali snažniji dnevno-noćni obrazac srčanog ritma, &scaron;to je povezano sa boljim zdravljem srca.&quot;Usklađivanje perioda posta sa prirodnim ritmovima budnosti i spavanja može pobolj&scaron;ati koordinaciju između srca, metabolizma i sna, &scaron;to zajedno &scaron;titi kardiovaskularno zdravlje&quot;, izjavila je dr Danijela Grimaldi, glavna autorka studije i vanredna profesorka neurologije na Medicinskom fakultetu Fajnberg Univerziteta Nortvestern.Praktična strategija dostupna svimaIstraživači su naglasili da su se učesnici pridržavali protokola u čak 90 odsto slučajeva, &scaron;to pokazuje da je ovakav pristup izvodljiv i u svakodnevnom životu. Dodali su da bi ovo mogla biti efikasna &quot;nefarmakolo&scaron;ka strategija za pobolj&scaron;anje kardiometaboličkog zdravlja&quot;.&quot;Nije važno samo koliko i &scaron;ta jedete, već i kada jedete u odnosu na to kada spavate. To je ključno za fiziolo&scaron;ke koristi koje donosi vremenski ograničen unos hrane&quot;, zaključila je dr Filis Zi, dopisna autorka studije.

Večera – da ili ne? Stručnjaci otkrivaju koliko sati pre spavanja ne smemo da jedemo

0 Komentari