Advokati Gislejn Maksvel pokušavaju da blokiraju objavljivanje 90.000 Epstajnovih dokumenata

Oni tvrde da je zakon na osnovu kojeg se traži objava dokumenata neustavan, pi&scaron;e AP.Pravni tim Gislejn Maksvel u petak je saveznom sudu na Menhetnu podneo podnesak kojim nastoji da blokira objavu spisa iz deset godina stare građanske parnice za klevetu. Tužbu, koja je u međuvremenu re&scaron;ena nagodbom, protiv Maksvel podnela je Virdžinija Đufre, jedna od Epstajnovih žrtava. Američko Ministarstvo pravosuđa nedavno je od sudije zatražilo da se s tih dokumenata ukloni oznaka tajnosti.&quot;Zakon kr&scaron;i podelu vlasti&quot;Advokati tvrde da je Ministarstvo pravosuđa nezakonito do&scaron;lo do dokumenata, koji su inače bili za&scaron;tićeni nalogom o tajnosti tokom krivične istrage protiv Maksvel. Navode da spisi sadrže transkripte vi&scaron;e od 30 svedočenja, kao i privatne finansijske i seksualne podatke o Maksvel i drugim osobama.Deo spisa iz te sudske bitke već je objavljen na osnovu naloga saveznog žalbenog suda. U novom podnesku advokati ističu da zakon koji je Kongres doneo pro&scaron;log decembra, a koji nalaže objavu miliona dokumenata vezanih za Epstajna, kr&scaron;i ustavni princip podele vlasti.&quot;Kongres ne može zakonom oduzeti ovom sudu ovla&scaron;ćenje niti ga osloboditi odgovornosti da za&scaron;titi svoje spise od zloupotrebe. To je kr&scaron;enje podele vlasti&quot;, napisali su advokati Laura Meninger i Džefri Pagliuka o Zakonu o transparentnosti Epstajnovih spisa.&quot;Prema ustavnoj podeli vlasti, ni Kongres ni izvr&scaron;na vlast ne smeju zadirati u sudsku vlast. Ta vlast uključuje ovla&scaron;ćenje da se definitivno i konačno re&scaron;avaju slučajevi i sporovi&quot;, dodali su.Nezadovoljstvo žrtava i KongresaObjava dokumenata iz krivičnih istraga povezanih s Epstajnom, koja je počela pre nekoliko nedelja, donela je nova saznanja o decenijama dugom seksualnom zlostavljanju žena i devojaka. Neke žrtve požalile su se da su njihova imena i lični podaci objavljeni, dok su imena zlostavljača ostala skrivena.Članovi Kongresa takođe su izrazili nezadovoljstvo, tvrdeći da je objavljena tek polovina postojećih dokumenata, od kojih su mnogi redigovani. Zvaničnici Ministarstva pravosuđa pak tvrde da je sve objavljeno, osim spisa za koje sudija jo&scaron; nije dao odobrenje.Brojni slučajeviDžufre je tvrdila da ju je Epstajn podvodio drugim mu&scaron;karcima, među kojima je bio i britanski princ Endrju, danas poznat kao Endrju Mauntbaten-Vindsor. Godine 2021. tužila ga je, navodeći da su imali seksualni odnos dok je ona imala 17 godina.On je njene tvrdnje opovrgnuo, a parnica je okončana nagodbom 2022. godine. Pre nekoliko dana, Mauntbaten-Vindsor je uhap&scaron;en i zadržan u pritvoru gotovo 11 sati pod sumnjom na neprimereno pona&scaron;anje zbog deljenja poverljivih poslovnih informacija s Epstajnom.U memoarima objavljenim nakon &scaron;to je pro&scaron;le godine oduzela život, Džufre je napisala kako su joj tužioci objasnili da je nisu uključili u krivični progon Maksvel za trgovinu ljudima jer nisu želeli da njene optužbe zbune porotu. Maksvel (64) je osuđena u decembru 2021. na 20 godina zatvora.Želi pomilovanjeEpstajn je počinio samoubistvo u saveznom zatvoru u avgustu 2019. dok je čekao suđenje. Maksvel je pro&scaron;log leta preme&scaron;tena iz saveznog zatvora na Floridi u zatvorski kamp niske bezbednosti u Teksasu, nakon &scaron;to je učestvovala u dvodnevnim razgovorima sa zamenikom državnog tužioca Todom Blan&scaron;eom.Pre dve nedelje odbila je da odgovara na pitanja članova Odbora za nadzor Zastupničkog doma tokom svedočenja putem video veze iz zatvora. Ipak, putem advokata je poručila da je &quot;spremna da govori potpuno i iskreno&quot; ako joj se odobri pomilovanje. Ministarstvo pravosuđa u subotu nije odmah odgovorilo na upit za komentar.

Advokati Gislejn Maksvel pokušavaju da blokiraju objavljivanje 90.000 Epstajnovih dokumenata

0 Komentari