"Da li su oni naša deca?"

A da li su studenti blokaderi i maloletni srednjo&scaron;kolci (vi&scaron;e od 90% srednjo&scaron;kolaca je maloletno) sem &scaron;to su formalno samo deca, i &quot;nasa deca&quot;.Odgovor je vrlo kratak i jasan, &quot; ne, nisu&quot;, prenose mediji.Oni su zauzeli fakultete i pretvorili ih u spavaonice i u svoja mesta za zabavu, kao i srednje &scaron;kole. Vi&scaron;e od 20.000 puta na neprijavljenim skupovima blokirali saobraćaj i sprečavali građanima Srbije da se nesmetano kreću &scaron;to im je Ustav garantovao. Napadali su i palili stranačke prostorije vladajuće stranke, dodu&scaron;e izbegavajući njene koalicione partnere. Vr&scaron;ili su sve moguće obstrukcije, pa i blokade terminala gradskih prevoza po gradovima. Sve ovo i jo&scaron; mnogo toga, navode mediji, za zadnjih petnaest meseci, radili su po nalogu i uz finansijsku podr&scaron;ku opozicije i ideologa i finansijera iz inostranstva.Sve njihove radnje bile su, po njihovim rečima, usmerene protiv sada&scaron;nje vlasti i aktuelnog Predsednika Republike.Da samo ovo nije tačno videlo se iz njihovog poziva svim zaposlenim u Srbiji na generalni &scaron;trajk, pod parolom &quot;Srbija mora da stane&quot;.Odmah je bilo vidljivo svakom dobronamernom građaninu da im je zadatak koji su dobili od nalogodavaca bio da Srbiju ekonomski bace na kolena, a i da rade na teritorijalnom rasparčavanju svoje zemlje, pi&scaron;u mediji.I&scaron;li su teatralno biciklima i pe&scaron;ice, do Strazbura i Brisela (dodu&scaron;e ovako samo da ih snime kamere) a inače su voženi luksuznim automobilima. Tamo su tužili svoju zemlju, opanjkavali njenu vlast, jednom rečju, &scaron;to bi rekao jedan prosečan Srbin &quot;pljuvali po svojoj zemlji!&quot;Kada se samo videlo sa koliko su radosti i hvalospeva dočekivana &quot;ta na&scaron;a deca&quot; u Hrvatskoj, zemlji koja je do 1995. godine najzad re&scaron;ila srpsko pitanje koje ni Pavelić nije uspeo da re&scaron;i, navode mediji.Kada se pogleda sa koliko ushićenja sede za raznim okruglim stolovima opanjkavajući svoju državu u Sarajevu, po kome nesmetano hoda jedan Naser Orić. Naser Orić, čije su jedinice u samo dva dana za Božić 1993.godine, ubile na desetine srpske dece i žena i popalili na stotine kuća u selima Skelane i Kravica, pi&scaron;u mediji u Srbiji.Te&scaron;ko je nabrojati &scaron;ta su sve činili i čine ova grupa mladih ljudi, nažalost studenata i to većinom biv&scaron;ih, i to za novac ili čak totalno ideolo&scaron;ki obrađenih.Svako od gore pomenutih ne može biti na&scaron;e dete, niti na&scaron;a mladost, navode mediji. Svako od njih ima svoju majku i oca ili bar jednog od njih, a verovatno i baku i deku.Da li su svi njihovi roditelji ponosni na svoju decu &scaron;to uporno rade na ru&scaron;enju države i dru&scaron;tva, to je već interesantno pitanje. Da li su njihovi roditelji, sa ponosom &scaron;ta im deca čine, plaćali studentske domove, sobe i stanove, dok su oni bili na sasvim drugom zadatku, a ne studiranju.Da li su bez ikakvog gunđanja njihovi roditelji davali im džeparac, kuvali obede, prali ve&scaron;, jednom rečju obezbeđivali topli dom, postavljaju pitanje mediji.E to su deca tih roditelja, i to je njihova mladost, a ne &quot;na&scaron;a mladost&quot; i &quot;mladost Srbije&quot;...Svako voli svoje dete, ali da li ovakva deca mogu da budu ponos svojih roditelja, pitaju se mediji u Srbiji.

"Da li su oni naša deca?"

0 Komentari