Najveća misterija ljudske evolucije počela da se raspliće: Godinama opseda naučnike

Godina 2025. donela je prekretnicu zahvaljujući genetskim informacijama izvučenim iz drevne lobanje poznate kao &quot;čovek-zmaj&quot;, pronađene u Kini, koje su ovaj neverovatni fosil povezale sa Denisovcima, pi&scaron;e CNN.Sve je počelo 2010. godine, kada je analiza DNK iz fosila kosti malog prsta otkrila do tada nepoznatu ljudsku populaciju koja se u davnoj pro&scaron;losti ukr&scaron;tala sa na&scaron;om vrstom, Homo sapiensom. Ova zagonetna grupa nazvana je Denisovci, po Denisovoj pećini u Sibiru gde je kost pronađena.Iako smo zahvaljujući genetici znali da tragove njihove DNK danas nose milioni ljudi, nismo znali kako su izgledali, gde su tačno živeli niti za&scaron;to su nestali. Ta pitanja su podsticala generacije naučnika, a ove godine se trud konačno isplatio &ndash; naučnici su napokon dali lice denisovskom imenu.Misterija &quot;čoveka-zmaja&quot;Kada se 2018. godine u Harbinu, na severoistoku Kine, pojavila lobanja &ndash; nakon &scaron;to je decenijama bila skrivena na dnu bunara &ndash; neki naučnici su odmah posumnjali da bi mogla pripadati Denisovcu. Naime, DNK sekvence ove grupe pronađene su u genomima dana&scaron;njih Azijata, ali ne i Evropljana, &scaron;to je ukazivalo da je upravo ova regija bila njihovo glavno stani&scaron;te.Istraživači su lobanju, zbog njenog jedinstvenog oblika, pripisali novoj vrsti koju su nazvali Homo longi, odnosno &quot;čovek-zmaj&quot;.Za razliku od desetak do sada identifikovanih denisovanskih fosila, koji su bili premali i fragmentarni, ova lobanja bila je dovoljno očuvana za takvu klasifikaciju.Ključ za potvrdu veze između čoveka-zmaja i Denisovaca ležao je u drevnoj DNK, ali se njeno izdvajanje iz fosila starog 146.000 godina pokazalo izuzetno te&scaron;kim. Tim koji je predvodila genetičarka Ćjaomej Fu iz Kineske akademije nauka u Pekingu testirao je vi&scaron;e uzoraka kosti, ali bez uspeha.Shutterstock/Gorodenkoff RecentlyFu, koja je kao mlada naučnica bila deo tima koji je prvi otkrio Denisovce, u junu je objavila da je njen tim uspeo da izvuče denisovanski genetski materijal iz neočekivanog izvora &ndash; zubnog kamenca. U kamencu, tvrdim naslagama na zubima, može se sačuvati DNK iz usne duplje.Iako je reč o mitohondrijskoj DNK, koja se nasleđuje isključivo po majčinskoj liniji i daje nepotpunu sliku, otkriće je bilo presudno. Ono je otvorilo mogućnost da je čovek-zmaj bio me&scaron;avina dve vrste, kao &scaron;to je bio slučaj sa devojčicom iz Denisove pećine koja je imala neandertalsku majku i denisovanskog oca.Međutim, tim je prona&scaron;ao i fragmente proteina u kostima lobanje koji su, iako manje detaljni od DNK, takođe ukazivali na to da lobanja pripada denisovanskoj populaciji.Zajedno, ove dve linije dokaza &quot;razjasnile su deo misterije koja okružuje ovu populaciju&quot;, izjavila je Fu za CNN u junu. &quot;Posle 15 godina, znamo kako izgleda prva denisovanska lobanja.&quot;Ovo otkriće čini verovatnim da će Homo longi postati zvanična oznaka i za druge denisovanske fosile, smatra Kris Stringer, paleoantropolog iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu. Sa tim su se složili i paleoantropolozi Rajan Mekrej i Brijana Pobiner iz Nacionalnog prirodnjačkog muzeja Smitsonijana, dodajući da će naziv Denisovan verovatno ostati u popularnoj upotrebi, slično kao &scaron;to neandertalce retko nazivamo Homo neanderthalensis.&quot;Iako je potrebno jo&scaron; rada kako bi se izgradio snažniji korpus dokaza i naučnicima pružio potpuniji uvid u anatomiju, stani&scaron;te i pona&scaron;anje Denisovaca, mogućnost povezivanja celovitih fosila sa molekularnim dokazima ogroman je korak napred&quot;, napisali su Mekrej i Pobiner.Portret DenisovcaFosilna lobanja, sa svojim karakterističnim izbočinama i grebenima, može otkriti mnogo o izgledu pojedinca. Paleo-umetnik Džon Gerč, koji izrađuje rekonstrukcije drevnih ljudskih predaka za muzeje, rekonstruisao je lice čoveka-zmaja za National Geographic.Pod pretpostavkom da je čovek-zmaj bio tipičan Denisovac, naučnici navode da je imao izražene obrve, velike zube i da mu je nedostajalo visoko čelo kakvo imaju savremeni ljudi. Gerč je objasnio da koristi poznate odnose između mekog i ko&scaron;tanog tkiva kod ljudi i majmuna kako bi rekonstruisao crte lica.Najveći izazov bili su detalji o kojima lobanja ne pruža informacije, poput oblika usana i u&scaron;iju, kao i rasporeda kose.Sada kada molekularni dokazi povezuju čoveka-zmaja sa Denisovcima, paleoantropolozima će biti lak&scaron;e da identifikuju druge potencijalne denisovanske ostatke, uključujući i fosile lobanja iz Kine koji su dugo odolevali klasifikaciji.Vi&scaron;e otkrića moglo bi proisteći i iz fosila lobanje otkrivene u Kini 2022. godine, za koju se procenjuje da je stara oko milion godina. Digitalna rekonstrukcija druge, spljo&scaron;tene lobanje sa istog nalazi&scaron;ta sugeri&scaron;e da bi to mogao biti rani predak čoveka-zmaja, &scaron;to znači da je ta loza nastala mnogo ranije nego &scaron;to se ranije mislilo. Ipak, ovi nalazi izazvali su i određeni skepticizam u naučnoj zajednici.Najstariji genom postavlja nova pitanjaZub star 200.000 godina, sličan kutnjaku pronađenom u lobanji čoveka-zmaja, mogao bi dodatno uzdrmati ono &scaron;to znamo o Denisovcima. Zub je pronađen 2020. godine u Denisovoj pećini, a tim sa Instituta Maks Plank za evolutivnu antropologiju uspeo je da iz njega izvuče kompletan genom Denisovca &ndash; izuzetno detaljan skup genetskih informacija.Ovo je tek drugi put da su naučnici uspeli da sekvenciraju genom &quot;visoke pokrivenosti&quot; iz denisovanskog fosila. Iako istraživanje jo&scaron; čeka zvaničnu objavu, rani rezultati, koje je paleoantropolog Stringer opisao kao &quot;veoma važne&quot;, već su dostupni.Gorodenkoff/ ShutterstockGenom otkriva denisovanskog mu&scaron;karca koji je živeo u maloj grupi pre 200.000 godina. Analiza je pokazala da se njegovi preci nisu ukr&scaron;tali samo sa ranim neandertalcima, već da je i on sam imao poreklo iz nepoznate &quot;superarhaične&quot; grupe za koju trenutno ne postoji podudarnost u drevnoj DNK.Mekrej iz Smitsonijana obja&scaron;njava da su tragovi ovih &quot;loza duhova&quot; pronađeni i u DNK savremenih ljudi, ali da naučnici nisu sigurni o kome je reč. Mogu predstavljati druge izumrle hominine, poput Homo erectusa ili Homo floresiensisa, poznatog kao &quot;hobit&quot;.&quot;Ili bi mogli predstavljati hominine koje, iskreno, jo&scaron; nismo prona&scaron;li u fosilnom zapisu. Oni su duhovi dok ne budemo imali ne&scaron;to &scaron;to bismo mogli direktno da povežemo s njima&ldquo;&quot; rekao je Mekrej.Otkrivanje identiteta ove tajanstvene grupe biće nova velika zagonetka o kojoj će stručnjaci za ljudsku evoluciju razmi&scaron;ljati tokom 2026. godine.

Najveća misterija ljudske evolucije počela da se raspliće: Godinama opseda naučnike

0 Komentari