Zadarski arhipelag poznat je kao najgušće ostrvsko područje na Jadranu.
Tamo ćete pronaći više od 300 ostrva, ostrvaca i stena, a njegov najzapadniji biser je bajkovita Premuda, prava dalmatinska lepotica, duga 8,7 kilometara i u proseku široka svega jedan kilometar, s površinom od 8,61 kvadratni kilometar.
Smeštena jugozapadno od Silbe i severozapadno od ostrva Škarde, ta mirna oaza netaknute prirode prošarana je hrastom crnikom, makijom, maslinama, smokvama i vinovom lozom. S uvalama i plažama koje odolevaju masovnom turizmu, Premuda je san snova za nautičare i zaljubljenike u ronjenje, ali i za sve one koji žele da uživaju u tišini, daleko od gužve i usijanog gradskog asfalta.
Jedino naselje, takođe nazvano Premuda, nalazi se na 51 metar nadmorske visine i u njemu tokom cele godine živi svega šezdesetak stanovnika. Na severoistočnoj strani ostrva nalazi se pomalo zapuštena luka Loza, a na suprotnoj, jugozapadnoj, smeštena je luka Krijal, u koju pristaju trajekt i katamaran iz Zadra i s Lošinja, a u njoj su privezani i čamci meštana. U neposrednoj blizini Krijala nalazi se i sidrište s bovama za nautičare.
Cene u restoranima i kafićima na hrvatskoj obali ovog leta izazvale su veliki talas nezadovoljstva među turistima i lokalnim stanovništvom, a rasprava se posebno rasplamsala na Reditu.
Premudu od moćnih talasa koji dolaze s daleke pučine štite grebeni Hripa, Masarine, Plitka sika te Veli i Mali Bračić, a severozapadno od nje nalaze se i ostrvca Lutrošnjak i Kamenjak. More između pomenutog grebena Masarine i same Premude, koje su udaljene svega 300 metara, neverovatno je čisto, s delimično peščanim dnom koje prekriva čaroban tepih satkan od posidonije, što ga čini idealnom lokacijom za ronjenje. Jednako popularna je i tzv. "katedrala", impresivan sistem pećina oko Premude, koji očarava nestvarnom lepotom i bogatstvom podvodnog sveta, piše Putni kofer (putnikofer.hr).
Premudska obala, prepuna divnih plaža, proteže se na 25,46 kilometara
A za najiskusnije ronioce, željne prave avanture, rezervisana je impresivna olupina broda "Sent Ištvan". Taj austrougarski vojni brod, prozvan "Titanik Jadrana" i "Jadranski Mont Everest", potopljen je davne 1918. godine, a i dan-danas leži na dubini od 66 metara, palubom okrenut prema morskom dnu i kobilicom prema gore.
Premudska obala proteže se na 25,46 kilometara i krase je brojne peščane i šljunkovite plaže. Jedna je lepša od druge, ali mnogima je ipak najdraža ona koju meštani zovu "Zad crikve". Nalazi se u neposrednoj blizini crkvice Sv. Cirijaka (Kirijaka) i Porođenja Blažene Device Marije, a gleda prema jugozapadu, na impresivne hridi Masarine i Hripu.
Drugu crkvu na Premudi, onu Sv. Jakova apostola, koja datira iz 1610. godine, pronaći ćete na brdu, u samom centru naselja. Na ostrvu postoje i dve prodavnice (jedna radi samo leti), pošta, nekoliko restorana i kafić, a najbolji pogled na čitavu okolinu pruža se s vidikovca Garbica, koji je bivša Jugoslovenska narodna armija (JNA) koristila kao osmatračnicu.
Za ulazak se u sezoni 2026. godine plaća 1,20 evra, a nakon kupovine karte posetioci dolaze do svojevrsne raskrsnice: žene i deca do 12 godina idu na levu, a muškarci na desnu stranu.
Uživao je na prelepim plažama Krfa sve dok naivni ulazak u plićak nije postao noćna mora. Zbog jedne sitne ranice na nogama, turista je doživeo napad šarenih riba koje su mu iznova otkidale delove kože.
Ovaj istorijski dragulj osnovali su još stari Grci u 5. veku pre nove ere pod imenom Antipolis, a danas predstavlja savršen spoj drevne arhitekture, prelepih mediteranskih plaža i luksuznog modernog života.
Saznajte sve o novouređenoj Splavarskoj pećini u Perućcu. Smeštena između drinskih stećaka i reke Drine, ova nova šetna staza sa klupama i info-tablama oživljava bogatu tradiciju čuvenih drinskih splavara.
Bogutovačka Banja nudi povoljan smeštaj, termomineralnu vodu i mirno prirodno okruženje, a penzionerima je na raspolaganju i mogućnost korišćenja turističkog vaučera od 10.000 dinara.
Čisto more i odmor bez glasne muzike i velikih žurki privlače turiste koji na crnogorskom primorju traže mirniju atmosferu. Za ovo mesto vezana je i jedna sjajna legenda u koju se i dan danas veruje.
"Rezervacija" ležaljki pored bazena ili na plaži ostavljanjem peškira mnoge putnike izluđuje jer često ne mogu naći slobodno mesto, iako na ležaljkama nema ljudi.
Za ulazak se u sezoni 2026. godine plaća 1,20 evra, a nakon kupovine karte posetioci dolaze do svojevrsne raskrsnice: žene i deca do 12 godina idu na levu, a muškarci na desnu stranu.
Uživao je na prelepim plažama Krfa sve dok naivni ulazak u plićak nije postao noćna mora. Zbog jedne sitne ranice na nogama, turista je doživeo napad šarenih riba koje su mu iznova otkidale delove kože.
Ovaj istorijski dragulj osnovali su još stari Grci u 5. veku pre nove ere pod imenom Antipolis, a danas predstavlja savršen spoj drevne arhitekture, prelepih mediteranskih plaža i luksuznog modernog života.
Saznajte sve o novouređenoj Splavarskoj pećini u Perućcu. Smeštena između drinskih stećaka i reke Drine, ova nova šetna staza sa klupama i info-tablama oživljava bogatu tradiciju čuvenih drinskih splavara.
Oko 1.000 ljudi okupilo se u botaničkoj bašti u Mejzeu u pokušaju da postavi rekord za najduži sto za ručak u Belgiji, a akcija je bila posvećena podizanju svesti o siromaštvu dece.
Prelazak na zimsko računanje vremena u 2026. godini očekuje nas u noći između 24. i 25. oktobra, kada se kazaljke vraćaju sa tri na dva sata ujutru. Saznajte zašto je uvedeno pomeranje sata, kao i kako utiče na zdravlje.
Naslednici žrtava Holokausta pokrenuli su dve tužbe protiv muzeja u Los Anđelesu i Aušvicu, tražeći povraćaj umetničkih dela povezanih sa nacističkim progonom i zločinima tokom Drugog svetskog rata.
Građani i turisti u Sidneju ostali su iznenađeni kada su na krovu Sidnejske opere ugledali Betmena. Otkriveno je zašto se Mračni vitez pojavio na čuvenoj znamenitosti.
Ministarka ribarstva australijske savezne države Zapadna Australija, Džeki Džarvis, izjavila je danas da je dala ovlašćenje da se "unište ajkula" koja je ubila plivača na plaži Sorento oko 20 kilometara od Perta.
Otkrijte koliko vam je tečnosti zaista potrebno dnevno i upoznajte jednostavan, naučno potvrđen metod za proveru hidratacije organizma bez brojanja čaša.
Humani papiloma virus izaziva virusnu infekciju kože ili sluzokože koja se prenosi seksualnim putem, koja može dovesti do nastanka raka i genitalnih bradavica, a HPV vakcina može sprečiti nastanak karcinoma kod oba pola.
