Na obalama Jonskog mora, u njegovom albanskom delu, leži Saranda, letovalište poznato po bogatom, antičkom nasleđu i nekim od najlepših plaža u zemlji.
Istorija Sarande duža je od dve hiljade godina. U davna vremena je ovo, danas poznato letovalište u Albaniji, smatrano svojevrsnom kapijom, koja je vodila u taj deo evropskog kontinenta.
Danas se ovo letovalište nalati u jugoistočnom delu zemlje. Uz bogato kulturno-istorijsko nasleđe, Saranda se može pohvaliti i odličnim plažama.
Budući da broji više od čak 270 sunčanih dana u toku godine, to se sa pravom ističe kao jedno od evropskih letovališta sa najvećim brojem sunčanih dana na godišnjem nivou.
Iako su plaže ono što primarno mnogi turisti traže u Sarandi, budući da taj grad na obalama Jonskog mora mahom posećuju u letnjem periodu, ne treba zaboraviti ni kulturno-istorijsko nasleđe grada i okoline.
U istoimenom selu, koje je potpuno zapustelo 1878. godine, danas se nalazi dvorac Lekures, koji važi za jednu od turističkih atrakcija tog dela Albanije. Pretpostavka je da je građen polovinom 16. veka.
U okolini grada i to na uzvišenju smeštenom na poluostrvu Ksamil, postoji drevni grad Butrint, koji je još tokom sedmog veka pre Hrista osnovan. Sa jedne strane ovog drevnog grada je kanal, koji je njegova veza sa Jonskim morem, dok je sad druge strane uzvišenja Butrintsko jezero.
Svetinja posvećena Četrdesetnici, što se dovodi u vezu i sa poreklom naziva rgada, budući da u grčkom jeziku termin saranda znači 40, nalazi se u okolini ovog albanskog letovališta.
Shutterstock/Zysko Sergii
Plaže u Sarandi i okolini
Brojne su plaže u tom delu jonske obale koje treba posetiti.
Osim plaže Borš i plaža koja se nalaze u regionu Lukova, udaljenom oko 25 kilometara od Sarande, ne treba propustiti ni plažu koja nosi naziv Manastir (al. Plazhi i Manastirit). Naziv te plaže vezuje se za hrišćanski manastir, koji je posvećen Svetom velikomučeniku Georgiju, koji se u blizini plaže i nalazi. Iako nije naročito prostrana, na ovoj plaži postoji i ugostiteljski objekat.
Unai Huizi Photography/Shutterstock
Odličan izbor za ljubitelje mira i uživanja na plaži bez preterane gužve nudi omanja plaža albanskog naziva Shpella e Pellumbave. Tik uz nju je i plaža Mirror, još jedna poznata plaža jonske obale u Albaniji. Do nje se može preplivati, s tim da treba imati na umu da su ove dve plaže odeljene stenama, pa treba pažljivo oko njih preplivati.
Na oko pola sata vožnje od ovog letovališta je i „Plavo oko“ (engl. The Blue Eye). U pitanju je izvor vode, koji deluje gotovo nestvarno zbog vode plavo-zelenih nijansi. Iako je procena da je dubina izvora oko 45 metara, postoje indicije da je ipak veća.
Iz Srbijavoza napominju da popust od pet odsto za onlajn kupovinu važi isključivo za karte u unutrašnjem saobraćaju, te se ne primenjuje pri kupovini međunarodnih voznih karata.
Kuršumlijska Banja sve više privlači turiste koji traže mir, lekovite termalne izvore i povoljan odmor. Saznajte koliko košta vikend za dve osobe, koje su opcije smeštaja i koje prirodne i kulturne znamenitosti vredi obići.
Turisti koji mahom odlaze na Ibicu zbog dobrog noćnog provoda, užasnuti su paprenim cenama u noćnim klubovima u kojima flašica vode košta i do 16 evra.
Iz Srbijavoza napominju da popust od pet odsto za onlajn kupovinu važi isključivo za karte u unutrašnjem saobraćaju, te se ne primenjuje pri kupovini međunarodnih voznih karata.
Olivera Katarina je jednom prilikom otkrila svetu koliko je patila zbog smrti svog drugog supruga. Nakon toga se više nikad nije udavala i posvetila se sinu.
Bila je jedna od najvećih zvezda bivše Jugoslavije, žena čiji su glas, lepota i harizma osvajali publiku širom sveta, ali iza blistave karijere ostale su i brojne priče, anegdote i kontroverze.
Vest o ženi iz Srbije kojoj je tokom povratka sa letovanja u Grčkoj iznenada pozlilo i koja je nakon zastoja srca hitno prevezena u bolnicu u Solunu još jednom je otvorila pitanje koliko je putno zdravstveno osiguranje važno.
Kugu pre svega poznajemo iz knjiga istorije. Ali ona i dalje postoji, recimo na Madagaskaru ili u SAD. I nije postala ništa manje opasna. Da li treba da se bojimo pandemije?
Jedna od najvećih zabluda jeste da će dete koje se davi vikati ili mahati rukama. U stvarnosti, to se najčešće ne dešava – dete može tiho nestati ispod površine vode.
Veći je izbor senzora za kontinuirano praćenje nivoa glukoze za decu na insulinskoj pumpi i s nestabilnim dijabetesom, koja to pravo zadržavaju i nakon punoletstva.
