Grčka je zabeležila još jednu godinu turističkog rasta u 2024, ugostivši 40,7 miliona stranih putnika – što predstavlja porast od 12,8 odsto u odnosu na 2023 – i ostvarivši ukupan prihod od turizma u iznosu od 21,6 milijardi evra, prema konačnim podacima Banke
Ukupni suficit u bilansu putničkih usluga dostigao je 18,8 milijardi evra, što odražava rast ulaznih prihoda od 4,8% i nadmašuje porast od 15,4% u troškovima građana Grčke tokom putovanja u inostranstvo. Iako je broj putnika i prihoda porastao, prosečno trajanje boravka se skratilo, a potrošačke navike promenile: prosečna potrošnja po putovanju opala je za 7%, ali je potrošnja po noćenju porasla za 2,9% i iznosila je 89,7 evra.
Shutterstock/Alexandros Michailidis
Krstarenje u Grčkoj
Turizam u vidu krstarenja u Grčkoj odigrao je ključnu ulogu u ukupnim rezultatima. Prihodi od krstarenja porasli su za 22,4% na godišnjem nivou i dostigli 1,1 milijardu evra, dok je broj poseta putnika na krstarenjima porastao za 12,4%, na 7,8 miliona. Procenjuje se da je Grčku 2024. posetilo ukupno 5 miliona pojedinačnih putnika na krstarenjima.
Bez krstarenja, ulazni turizam je obuhvatio približno 35,95 miliona putnika i prihod od 20,6 milijardi evra.
Grčka luka Pirej je bila vodeća luka po prihodima od krstarenja (48,5%), a slede Krf i Iraklion na Kritu. Mikonos i Santorini su takođe bili među najprometnijim lukama po broju dolazaka.
Prihodi od posetilaca iz EU porasli su za 7,1% i dostigli 12 milijardi evra, čime čine više od polovine ukupnog turističkog prihoda. U okviru toga, posetioci iz evrozone doprineli su sa 9,47 milijardi evra (+4,5%), dok su države EU van evrozone doprinele sa 2,49 milijardi evra (+18,4%).
Gledano po pojedinačnim državama, Nemačka je ostala najveći pojedinačni doprinosilac sa 3,7 milijardi evra (+3,7%). Prihodi iz Italije porasli su za 13,6% i dostigli 1,23 milijarde evra. Posetioci iz SAD povećali su svoju potrošnju za 15,3%, na 1,58 milijardi evra. Nasuprot tome, prihodi iz Francuske opali su za 11,6%, a iz Velike Britanije za 4,1%.
Shutterstock/Pit Stock
Poslovna putovanja se oporavljaju, dominira odmor u Grčkoj
Putovanja iz ličnih razloga i dalje čine većinu potrošnje (93,5%), pri čemu je turizam radi odmora sam činio 87,1% ukupnih prihoda. Ipak, poslovna putovanja zabeležila su najveći relativni rast – 27,3% – i blago povećala svoj udeo u ukupnim prihodima na 6,5%, u odnosu na 2023.
Južni Egej prednjači u turističkom prihodu
Po regionima, Južni Egej je ostvario najveći turistički prihod – 5,69 milijardi evra, zatim slede Atika (4,75 milijardi), Krit (4,57 milijardi) i Jonska ostrva (1,98 milijardi). Ovih pet regiona zajedno činilo je skoro 90% ukupnog turističkog prihoda.
Najposećeniji region bila je Atika sa 8,8 miliona poseta, dok je Južni Egej imao najveći broj noćenja – 51,3 miliona.
Iz Srbijavoza napominju da popust od pet odsto za onlajn kupovinu važi isključivo za karte u unutrašnjem saobraćaju, te se ne primenjuje pri kupovini međunarodnih voznih karata.
Kuršumlijska Banja sve više privlači turiste koji traže mir, lekovite termalne izvore i povoljan odmor. Saznajte koliko košta vikend za dve osobe, koje su opcije smeštaja i koje prirodne i kulturne znamenitosti vredi obići.
Ryanair je saopštio da su njegovi avioni bezbedni nakon incidenta kada je putnik Ljubiša Karović zamalo ispao kroz razbijeni prozor aviona tokom leta iz Soluna za Memingen. Kompanija čeka rezultate istrage NTSB-a.
Turisti koji mahom odlaze na Ibicu zbog dobrog noćnog provoda, užasnuti su paprenim cenama u noćnim klubovima u kojima flašica vode košta i do 16 evra.
Iz Srbijavoza napominju da popust od pet odsto za onlajn kupovinu važi isključivo za karte u unutrašnjem saobraćaju, te se ne primenjuje pri kupovini međunarodnih voznih karata.
Olivera Katarina je jednom prilikom otkrila svetu koliko je patila zbog smrti svog drugog supruga. Nakon toga se više nikad nije udavala i posvetila se sinu.
Bila je jedna od najvećih zvezda bivše Jugoslavije, žena čiji su glas, lepota i harizma osvajali publiku širom sveta, ali iza blistave karijere ostale su i brojne priče, anegdote i kontroverze.
Vest o ženi iz Srbije kojoj je tokom povratka sa letovanja u Grčkoj iznenada pozlilo i koja je nakon zastoja srca hitno prevezena u bolnicu u Solunu još jednom je otvorila pitanje koliko je putno zdravstveno osiguranje važno.
Kugu pre svega poznajemo iz knjiga istorije. Ali ona i dalje postoji, recimo na Madagaskaru ili u SAD. I nije postala ništa manje opasna. Da li treba da se bojimo pandemije?
Jedna od najvećih zabluda jeste da će dete koje se davi vikati ili mahati rukama. U stvarnosti, to se najčešće ne dešava – dete može tiho nestati ispod površine vode.
Veći je izbor senzora za kontinuirano praćenje nivoa glukoze za decu na insulinskoj pumpi i s nestabilnim dijabetesom, koja to pravo zadržavaju i nakon punoletstva.
