Ovo je najposećeniji region Grčke

Ukupni suficit u bilansu putničkih usluga dostigao je 18,8 milijardi evra, što odražava rast ulaznih prihoda od 4,8% i nadmašuje porast od 15,4% u troškovima građana Grčke tokom putovanja u inostranstvo. Iako je broj putnika i prihoda porastao, prosečno trajanje boravka se skratilo, a potrošačke navike promenile: prosečna potrošnja po putovanju opala je za 7%, ali je potrošnja po noćenju porasla za 2,9% i iznosila je 89,7 evra.

Shutterstock/Alexandros Michailidis

Krstarenje u Grčkoj

Turizam u vidu krstarenja u Grčkoj odigrao je ključnu ulogu u ukupnim rezultatima. Prihodi od krstarenja porasli su za 22,4% na godišnjem nivou i dostigli 1,1 milijardu evra, dok je broj poseta putnika na krstarenjima porastao za 12,4%, na 7,8 miliona. Procenjuje se da je Grčku 2024. posetilo ukupno 5 miliona pojedinačnih putnika na krstarenjima.

Bez krstarenja, ulazni turizam je obuhvatio približno 35,95 miliona putnika i prihod od 20,6 milijardi evra.

Grčka luka Pirej je bila vodeća luka po prihodima od krstarenja (48,5%), a slede Krf i Iraklion na Kritu. Mikonos i Santorini su takođe bili među najprometnijim lukama po broju dolazaka.

Prihodi od posetilaca iz EU porasli su za 7,1% i dostigli 12 milijardi evra, čime čine više od polovine ukupnog turističkog prihoda. U okviru toga, posetioci iz evrozone doprineli su sa 9,47 milijardi evra (+4,5%), dok su države EU van evrozone doprinele sa 2,49 milijardi evra (+18,4%).

Gledano po pojedinačnim državama, Nemačka je ostala najveći pojedinačni doprinosilac sa 3,7 milijardi evra (+3,7%). Prihodi iz Italije porasli su za 13,6% i dostigli 1,23 milijarde evra. Posetioci iz SAD povećali su svoju potrošnju za 15,3%, na 1,58 milijardi evra. Nasuprot tome, prihodi iz Francuske opali su za 11,6%, a iz Velike Britanije za 4,1%.

Shutterstock/Pit Stock

Poslovna putovanja se oporavljaju, dominira odmor u Grčkoj

Putovanja iz ličnih razloga i dalje čine većinu potrošnje (93,5%), pri čemu je turizam radi odmora sam činio 87,1% ukupnih prihoda. Ipak, poslovna putovanja zabeležila su najveći relativni rast – 27,3% – i blago povećala svoj udeo u ukupnim prihodima na 6,5%, u odnosu na 2023.

Južni Egej prednjači u turističkom prihodu

Po regionima, Južni Egej je ostvario najveći turistički prihod – 5,69 milijardi evra, zatim slede Atika (4,75 milijardi), Krit (4,57 milijardi) i Jonska ostrva (1,98 milijardi). Ovih pet regiona zajedno činilo je skoro 90% ukupnog turističkog prihoda.

Najposećeniji region bila je Atika sa 8,8 miliona poseta, dok je Južni Egej imao najveći broj noćenja – 51,3 miliona.