"Moja prva crnogorska noć. Bockala me slama iz ležaja"

Bravo za tekst. Pozdrav od 10godisnjeg mene koji 1992. iz sela sa puta Tuzla - Zvornik otišao silom iz svog Zavičaja u Beograd, pa Srem, pa se ponovo vratio za Zvornik ne uspevši više vratiti se u rodno selo. Sad mi je ceo svet na dlanu, ali ta radost mog kraja, podno Majevice, vašara kod crkve, rodjaka tj.braće po seoskim brežuljcima, fudbala na livadi, pecanja na seoskoj rijeci, to mi ništa nije zamenilo.

Prelepo, predivno opisano! Neuporedivo je to vreme sa ovim danas, materijalno siromašno, ali duhovno višestruko bogatije od današnjice...

Iskrena prica i vrlo dirljiva a za sve nas koji zivimo daleko od mjesta rodjenja trebali bi da imamo obavezu da odvedemo djecu u rodni kraj.Ostalo je na njima.

Оно кад те прича наведе да пустиш сузу

Sjajno, kod mene si probudio uspomene na mojo selo.

Divan tekst, bravo!

Vrlo slicno mome iskustvu sa Vinickom i Zecevicima . Sve pohvale za tekst .

Prelepo,prelepooo...hvala ti Dedovicu.
Kao da je moja priča,sličnih smo godina,porekla iz istih krajeva i putovanje-gotovo identično kao kad sam i ja imao 4 godine i posetio kuću svojih predaka i osećao se tako uzvišeno.

Prelepo napisano, bogat, jednostavan recnik, topao, iskren.

Pohvale piscu, bilo je uživanje čitati.

Predivno

Jedno veliko HVALA

Hvala do neba.Poslije čitanja sjećanja samo naviru i vraćaju u djetinstvo i jedno selo pokraj Lima.

Hvala Dedoviću.

a što se svi ne vratimo u naša sela i napravimo od njih raj na zemlji ?
nema para kao na drugom mestu ?

Nesto najljepse sto sam procitao vec dugo vremena.

... sve isto, do drvenog mosta preko Lima i rupa u njemu, samo malo više uzvodno. Hvala.

Planinari , pa sta vas sprecava da se vratite u tu vasu "bajkovitu" nedodjiju , samo napred ?!

Ako u tom periodu nije došlo do nekakvog prelamanja prostora, selo na obroncima Majevice može biti samo bosansko, nikako srpsko.

Оно кад те прича наведе да пустиш сузу

Prelepo, predivno opisano! Neuporedivo je to vreme sa ovim danas, materijalno siromašno, ali duhovno višestruko bogatije od današnjice...

Prelepo,prelepooo...hvala ti Dedovicu.
Kao da je moja priča,sličnih smo godina,porekla iz istih krajeva i putovanje-gotovo identično kao kad sam i ja imao 4 godine i posetio kuću svojih predaka i osećao se tako uzvišeno.

Iskrena prica i vrlo dirljiva a za sve nas koji zivimo daleko od mjesta rodjenja trebali bi da imamo obavezu da odvedemo djecu u rodni kraj.Ostalo je na njima.

a što se svi ne vratimo u naša sela i napravimo od njih raj na zemlji ?
nema para kao na drugom mestu ?

Bravo za tekst. Pozdrav od 10godisnjeg mene koji 1992. iz sela sa puta Tuzla - Zvornik otišao silom iz svog Zavičaja u Beograd, pa Srem, pa se ponovo vratio za Zvornik ne uspevši više vratiti se u rodno selo. Sad mi je ceo svet na dlanu, ali ta radost mog kraja, podno Majevice, vašara kod crkve, rodjaka tj.braće po seoskim brežuljcima, fudbala na livadi, pecanja na seoskoj rijeci, to mi ništa nije zamenilo.

Divan tekst, bravo!

Sjajno, kod mene si probudio uspomene na mojo selo.

Vrlo slicno mome iskustvu sa Vinickom i Zecevicima . Sve pohvale za tekst .

Predivno

Jedno veliko HVALA

Prelepo napisano, bogat, jednostavan recnik, topao, iskren.

Pohvale piscu, bilo je uživanje čitati.

Hvala Dedoviću.

Planinari , pa sta vas sprecava da se vratite u tu vasu "bajkovitu" nedodjiju , samo napred ?!

Ako u tom periodu nije došlo do nekakvog prelamanja prostora, selo na obroncima Majevice može biti samo bosansko, nikako srpsko.

Hvala do neba.Poslije čitanja sjećanja samo naviru i vraćaju u djetinstvo i jedno selo pokraj Lima.

Nesto najljepse sto sam procitao vec dugo vremena.

... sve isto, do drvenog mosta preko Lima i rupa u njemu, samo malo više uzvodno. Hvala.