Najčudnije selo na svetu: Pravoslavci su, ali se ne krste, niko ne puši i ne pije FOTO

Fioletevo je selo u severnoj Jeremeniji i dom je Molokana, sledbenika hrišćanskog duhovnog pokreta koji se pojavio u 18. veku u okviru Ruskog carstva. Preci lokalne molokanske zajednice migrirali su u region Tavuš, čiji je najpoznatiji grad Dilidžan iz ruske Tambovske gubernije, tražeći utočište u surovim pejzažima Kavkaza.

Više od 150 godina, Molokani su živeli kao zatvorena i izolovana zajednica, čuvajući svoja verovanja, običaje i jednostavan način života daleko od uticaja modernog sveta. Tek nedavno su počeli da otvaraju svoja vrata strancima, nudeći redak uvid u tradiciju koja ostaje duboko ukorenjena u svojim osnovnim principima.

Hakob Hakobyan/shutterstock

Molokanci, za koje se veruje da im je ime poteklo od njihove prakse pijenja mleka (moloko na ruskom) tokom pravoslavnog posta - prakse koju zabranjuju crkveni kanoni - su sektaška hrišćanska grupa koja je nastala kao odgovor na krute strukture Ruske pravoslavne crkve.

Oni su odbacili ne samo crkvenu hijerarhiju, već i poštovanje ikona, obožavanje predmeta koje je čovek napravio i simbol krsta (zbog čega se i ne krste) koji smatraju instrumentom smrti. Za Molokance, pravo hrišćanstvo leži u obožavanju živog Boga i prihvatanju jedino Biblije kao svetog pisma.

Kirill Skorobogatko/shutterstock

Početkom 19. veka, pod pritiskom Pravoslavne crkve, ruska vlada je počela da preseljava disidentske verske zajednice - uključujući i Molokane - u udaljene delove carstva. Zakavkazje je postalo jedno takvo utočište, gde je Molokanima bilo dozvoljeno da se nasele u provincijama Tiflis, Erivan (Jerevan), Jelizavetpolj i Baku.

U Jermeniji, Molokani su uspeli da održe svoj zajednički način razmišljanja i duhovne tradicije skoro dva veka. Neki od njih su se postepeno integrisali u šire društvo, a takve tranzicije često dovode do odustajanja od sektaškog života - ali retko rezultiraju gubitkom kulturnog identiteta.

Kirill Skorobogatko/shutterstock

Čak i danas, Fioletovo ostaje uglavnom netaknuto modernim, digitalnim tekovinama. Upotreba televizora i računara je retka, jer se na modernu tehnologiju gleda sa dubokom skepsom, ponekad čak i kao na "nečistu rabotu". Seljani se oslanjaju na usmenu komunkaciju ili novosti od rođaka koji im dolaze u posetu kako bi ostali informisani o svetu van svoje doline.

U ovom selu niko ne pije alkohol, niti puši duvan.

Posetioci Fioletova će imati osećaj da su posle Dilidžana, gde je veći deo ulica od kamena, uronili u sporiji, kontemplativniji ritam života

Dilijan National Park/Emena/shutterstock

Jedno od najzanimljivijih mesta za istraživanje ovde je muzej Čajbuška kuća, koji pruža uvid u svakodnevni život i običaje molokanskih porodica iz 19. veka. Prema lokalnom predanju, poznati ruski pisac Maksim Gorki pio je čaj upravo u ovoj kućici tokom svoje posete Jermeniji 1929. godine.

Danas, putnike toplo dočekuje tradicionalno gostoprimstvo - poslužiće im čajeve iz samovara i sveže, domaće kolače.

U ovom spokojnom i bezvremenskom selu, gde planine kao da ljuljuškaju nebo, goste pozivaju ne samo da budu svedoci jedinstvenog načina života, već i da zastanu, razmisle i okuse jednostavno, trajno bogatstvo kulture koja je preživela vekove.

Na zvaničnoj stranici sela, navedeno je da je "Fioletovo je veoma neobično mesto u kome žive potomci Molokanskih staroveraca, koji su se preselili na ova mesta iz Tambovske gubernije pre više od 200 godina".

"Uprkos tome što je nekoliko generacija Molokanaca odraslo u Jermeniji, uspeli su da sačuvaju svoju kulturu i tradiciju. Jermeni poštuju Molokance zbog njihovog napornog rada i poštenja i hvale molokanski kiseli kupus".