Vrh Ajfelovog tornja zatvoren je za posetioce zbog ekstremno visokih temperatura koje su pogodile Francusku, kao i ostatak Evrope, preneo je danas Politiko.
"Zbog trenutnog toplotnog talasa, Ajfelov toranj preduzima mere kako bi osigurao komfor i bezbednost našim posetiocima i osoblju", navedeno je u saopštenju na sajtu ove pariske atrakcije, u kojem se dodaje da će vrh tornja biti zatvoren tokom čitavog današnjeg i sutrašnjeg dana.
Istovremeno, prvi i drugi nivo tornja ostaće otvoreni, ali nadležni su pozvali posetioce koji nemaju unapred rezervisane ulaznice da odlože posetu.
Ekstremne vrućine pogodile su južnu Evropu, s temperaturom koja je dostigla rekordnih 46,6 stepeni Celzijusa u Portugalu i izazvala vanredna upozorenja širom kontinenta.
Dvogodišnji dečak preminuo je nakon što je ostavljen u očevom automobilu na velikim vrućinama, dok su temperature na jugu Francuske dostizale i 36 stepeni Celzijusa, saopštili su istražitelji iz grada Eks-an-Provans.
Ajfelov toranj, koji je sagrađen za Svetsku izložbu u Parizu 1889. godine, prvobitno je bio predviđen kao privremena struktura, ali je brzo postao nacionalni simbol, a danas je jedan od najposećenijih spomenika na svetu.
Očekuje se da će temperature u Parizu ove nedelje dostići 36 stepeni Celzijusa, a u delovima južne Francuske i 40 stepeni.
Francuska vlada izdala je meteo-alarm zbog ekstremnih vrućina za 84 departmana.
Grčku prestonicu pogodio je toplotni talas, a dok je temperatura danas premašila 40 stepeni Celzijusa, turisti na Akropolju su pokušavali da se zaštite od sunca kišobranima i rashlade lepezama.
Ajfelov toranj u Parizu, jedno od sedam svetskih čuda modernog doba, poznat je po svom jedinstvenom izgledu koji privlači milione turista godišnje u prestonicu Francuske.
Liderka krajnje desnice, Marin Le Pen, kritikovala je juče način na koji je vlada reagovala na ovu krizu, pozivajući da se donese "veliki plan o opremanju prostora klima uređajima", tvrdeći da su obični građani prepušteni vrućini, dok “takozvana francuska elita” boravi u rashlađenim sredinama.
Toplotni talas uticao je i na radno vreme drugih evropskih znamenitosti, pa je tako briselska atrakcija, Atomijum, iz tog razloga skratila vreme za posete.
Mnogi putnici misle da ih kabinsko osoblje pri ulasku u avion pozdravlja samo iz pristojnosti, ali iza ljubaznog osmeha krije se važan bezbednosni postupak.
Iako još nije stiglo leto, mnogi Srbi uveliko planiraju godišnje odmore, a oni koji prednost daju moru u odnosu na banje i planine, ove godine su oprezniji. Najveći broj stanovnika Niša i dalje bira Grčku za letovanje.
Srbija obiluje neotkrivenim lepotama, a jedan nestvaran vodopad na istoku zemlje privlači sve veći broj turista svojom lepotom i mirom koji ga okružuje.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske reklo je da su moguće gužve na graničnim prelazima iz BiH prema toj zemlji, ali da se poboljšanje situacije očekuje kada bude otvoren novi granični prelaz kod Gradiške.
Mnogi putnici misle da ih kabinsko osoblje pri ulasku u avion pozdravlja samo iz pristojnosti, ali iza ljubaznog osmeha krije se važan bezbednosni postupak.
Nagli rast cena mlaznog goriva izazvan američko-izraelskim ratom protiv Irana potresao je svetsku vazduhoplovnu industriju, primoravajući avio kompanije da povećaju cene i revidiraju svoje finansijske izglede.
Mnogi putnici misle da ih kabinsko osoblje pri ulasku u avion pozdravlja samo iz pristojnosti, ali iza ljubaznog osmeha krije se važan bezbednosni postupak.
Iako još nije stiglo leto, mnogi Srbi uveliko planiraju godišnje odmore, a oni koji prednost daju moru u odnosu na banje i planine, ove godine su oprezniji. Najveći broj stanovnika Niša i dalje bira Grčku za letovanje.
Srbija obiluje neotkrivenim lepotama, a jedan nestvaran vodopad na istoku zemlje privlači sve veći broj turista svojom lepotom i mirom koji ga okružuje.
Noćno buđenje je iskustvo koje pogađa mnoge ljude, bez obzira na dob ili način života. Iako se često smatra bezazlenim, učestalo prekidanje sna može imati značajan uticaj na fizičko zdravlje, mentalno stanje i svakodnevno funkcionisanje.
Svetski dan hemofilije, koji se svake godine obeležava 17. aprila, predstavlja priliku da se skrene pažnja javnosti na osobe koje žive sa hemofilijom i drugim retkim poremećajima zgrušavanja krvi, kao i na izazove sa kojima se svakodnevno suočavaju.
