Da li će Erdogan da uđe u rat?

Iran je jedna od regionalnih sila na Bliskom istoku. Regionalna sila je i Turska. Rukovodstvo u Ankari je na strani palestinskog naroda jo&scaron; od 7. oktobra 2023, kada je Izrael, reagujući na napad terorističke organizacije Hamas, napao Pojas Gaze. Predsednik Redžep Tajip Erdogan vi&scaron;e puta je optužio Izrael za &quot;genocid&quot;. Za njega Hamas nije teroristička organizacija, to on stalno nagla&scaron;ava, i često govori o svojoj &quot;palestinskoj braći&quot;.&quot;Izrael želi da nas napadne&quot;Erdogan je nedavno izazvao strah među sopstvenim stanovni&scaron;tvom: u govoru u turskom parlamentu 1. oktobra 2024. optužio je Izrael da želi da napadne Tursku. &quot;U Svetoj zemlji poludela izraelska vlada će u svom verskom fanatizmu, nakon Palestine i Libana, možda da cilja i na na&scaron;u domovinu&quot;, rekao je. Izraelski premijer Benjamin Netanjahusanja o tomu da zauzme Anadoliju i tako &quot;sledi jednu utopiju&quot;, izjavio je Erdogan.Stručnjaci ocenjuju da je Erdoganova izjava nerealna. &quot;Smatram da je taj scenario nemoguć&quot;, kaže Selin Nasi, politikolo&scaron;kinja sa Londonske &scaron;kole ekonomije (LSE). &quot;Turska je članica NATO. Napasti Tursku značilo bi sukobiti se s NATO i SAD. Osim toga, Izrael nema nikakvog razloga da napadne Tursku&quot;, kaže.Erdogan poku&scaron;ava da svojim izjavama konsoliduje svoju bazu i pokaže da je solidaran s Palestincima, kaže Nasi. Turska ima drugu najveću vojsku u NATO. I ne samo to &ndash; ona je ujedno i prisni saveznik Sjedinjenih Država, isto kao i Izrael.Ali, za Erdogana se tu radi o nečem drugom, kaže Ilter Turan, profesor emeritus međunarodnih odnosa i biv&scaron;i rektor Univerziteta Bilgi u Istanbulu. &quot;Predsednik instrumentalizuje spoljnu politiku za svoje unutra&scaron;njopolitičke ciljeve. Izrael nema ni u kojem slučaju takve namere&quot;. Turska vlada poku&scaron;ava da, s obzirom na velike neuspehe na unutra&scaron;njopolitičkom planu, skrene pažnju ljudi na druge teme, kaže Turan. Sam Erdogan je, kako dodaje profesor, najkasnije od poslednjih lokalnih izbora izgubio političku podr&scaron;ku, a zemlja se nalazi u ekonomskoj krizi.Da li bi se Turska ume&scaron;ala?Po Turanu je verovatnoća da Turska ikad postane jedna od zaraćenih strana jednaka nuli. &quot;Turska neće aktivno učestvovati u konfliktu, jer Ankara ne želi da bude deo rata&quot;, tvrdi on. Moguću odmazdu Izraela prema Iranu turska vlada neće, istina, da odobri, jer Turska sa Iranom neguje &quot;distancirano prijateljstvo&quot;. Ankara možda može Teheranu da ponudi moralnu podr&scaron;ku, ali ni&scaron;ta vi&scaron;e od toga, smatra profesor Turan.&quot;Zbog pro-palestinskog i anto-izraelskog držanja turske vlade, stekao se utisak da ona podržava Iran i njegove milicije. To je zabluda&quot;, kaže Selin Nasi. Turska se trenutno koncentri&scaron;e na stabilizaciju sopstvene ekonomije, a regionalni konflikt samo bi doneo dodatnu nestabilnost. Zato se ne može očekivati da Turska interveni&scaron;e u Gazi ili u Libanu. &quot;Turska neće hteti da se vojno sukobi sa Izraelom&quot;, prognozira Nasi.Suparnici koji se međusobno po&scaron;tujuTurska, Iran i Saudijska Arabija &quot;i danas su suparnici, kao &scaron;to su bili i u pro&scaron;losti&quot;, kaže biv&scaron;i diplomat Mithat Rende. On je biv&scaron;i turski ambasador u Kataru i poznaje geopolitičku dinamiku tog regiona. Turska svoje odnose sa Iranom neguje &quot;brižno i s po&scaron;tovanjem&quot;, iako Teheran i Ankara često imaju različita gledi&scaron;ta u vezi s raznim regionalnim konfliktima.&quot;Turska ne želi da Iran osnaži svoju dominaciju u regionu preko nedržavnih aktera koje on podržava i koji su naoružani. Istovremeno, Turska s drugim regionalnim silama deli cilj sprečavanja da Iran postane atomska sila&quot;, obja&scaron;njava Rende.Kako Turska gleda na Hezbolah?Bitna razlika između dve islamske države sastoji se i u različitom tumačenju islama. Turska je pretežno sunitska i vlada predsednika Erdogana podržava pre svega sunitske organizacije kao &scaron;to je Hamas, koji EU i SAD smatraju terorističkom organizacijom. Nasuprot tome, iransko stanovni&scaron;tvo većinom je &scaron;iitsko, &scaron;to vodi bliskim vezama iranskog režima s &scaron;iitskim grupacijama, kao &scaron;to su Hezbolah u Libanu ili hutistički pobunjenici u Jemenu. Te versko-političke razlike utiču i na geopolitičke saveze dveju zemalja.Razlika je bila uočljiva i kada je Ankara nedavno izražavala sauče&scaron;će: kada je ubijen &scaron;ef Hamasa Ismail Hanija, Erdogan je za njega proglasio državnu žalost. Nakon ubistva &scaron;efa Hezbolaha Hasana Nasralaha, Erdogan je izrazio solidarnost s libanonskim narodom, ali Nasralahovo ime nije spominjao. &quot;Razumljivo je i ne iznenađuje to &scaron;to se tu ne iskazuje slična pogođenost&quot;, kaže profesor Turan.

Da li će Erdogan da uđe u rat?

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

3 Ostavite komentar

Najnovije

uživo Masovni udari; Kijev je razoren; Ukrajinci beže FOTO/VIDEO

Sančez održao moćan govor: "Španija neće biti ućutkana"

Poslušali narod: Volvo vraća fizičke komande

Cirkus – odložen meč ABA lige!

Velika čast za srpskog sudiju

Da li će Erdogan da uđe u rat?

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

3 Ostavite komentar

B92 na društvenim mrežama

Najnovije

uživo Masovni udari; Kijev je razoren; Ukrajinci beže FOTO/VIDEO

Sančez održao moćan govor: "Španija neće biti ućutkana"

Poslušali narod: Volvo vraća fizičke komande

Cirkus – odložen meč ABA lige!

Velika čast za srpskog sudiju

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest