Na današnji dan, 3. avgust

216 p.n.e. - Kartaginski vojskovođa Hanibal naneo je u Drugom punskom ratu kod Kane u jugoistočnoj Italiji strahovit poraz Rimljanima. Njegova brojčano slabija vojska do nogu je potukla rimske legije. Kod Kane je poginulo oko 50.000 rimskih vojnika. Po&scaron;to je zatim postalo jasno da vi&scaron;e ne postoji vojska koja bi mogla da brani Rim, zavladala je panika. Tada se pojavila izreka &quot;Hanibal ante portas&quot; u značenju Hanibal je pred vratima. Rimska država tada je izbegla katastrofu samo zahvaljujući mudrosti Fabija Kunktatora.1347 - Engleski kralj Edvard III zauzeo je u Stogodi&scaron;njem ratu francuski grad Kale.1460 - &Scaron;kotskog kralja Džejmsa II, koga su savremenici nazivali &quot;Džejms gnevnog lica&quot; ubili su Englezi tokom opsade zamka Roksburg.1492 - &Scaron;panski moreplovac, najverovatnije italijanskog porekla, Kristifor Kolumbo isplovio je na brodu &quot;Santa Marija&quot; iz &scaron;panske luke Palos de la Frontera na prvo putovanje &quot;za Indiju&quot; - na kojem je otkrio Ameriku. Verovao je da će otkriti morski put do Indije.1778 - U Milanu je posle dve godine gradnje, prema projektu italijanskog arhitekte Đuzepea Pjermarinija, otvorena Milanska skala, jedna od najznačajnijih operskih kuća u svetu.1792 - U Beču je objavljen prvi broj srpskog lista &quot;Slaveno-serbskija vedomosti&quot;. Pod uticajem Dositeja Obradovića &quot;Vedomosti&quot; je pokrenuo Stefan Novaković. Cilj lista bilo je &scaron;irenje &quot;istine o otečestvu i prosve&scaron;ćenije roda na&scaron;ega&quot;. List je imao pretplatnike u Pe&scaron;ti, Budimu, Sent Andreji, Novom Sadu, Oseku, Trstu, Veneciji, &scaron;irom Podunavlja, a prodavan je i u Vla&scaron;koj, Rusiji. U &quot;Vedomostima&quot; su bili objavljivani pozivi na prenumeracije srpskih knjiga, poput &quot;Istorije&quot; Jovana Rajića. Zapav&scaron;i u dugove, Novaković je dve godine docnije prodao &scaron;tampariju, pa je izlaženje lista obustavljeno.1872 - Rođen je norve&scaron;ki kralj Hakon VII, monarh od 1905. do smrti 1957. Hakon VII je postao kralj Norve&scaron;ke kada se ova 1905. odvojila od &Scaron;vedske i postala suverena država. Odbijanjem da abdicira snažno je uticao na podanike da organizuju Pokret otpora nemačkoj okupaciji tokom Drugog svetskog rata.1881 - Britanske trupe okupirale su egipatski grad Suec, &scaron;to je Velikoj Britaniji omogućilo da 1883. zaposedne čitavu zonu Sueckog kanala.1884 - Zavr&scaron;en je železnički most u Beogradu na reci Savi, zahvaljujući čemu je narednog meseca pu&scaron;tena u saobraćaj pruga Zemun-Beograd. Srbija se na Berlinskom kongresu 1878. obavezala da će izgraditi železničku mrežu preko svoje teritorije. Prethodnih decenija srpska vlada je bila odlučna da izgradi železnicu ali nije nai&scaron;la na podr&scaron;ku kreditora. Most je razaran u oba svetska rata i zatim obnavljan.1902 - Rođen je Du&scaron;an Baranin, srpski romansijer i publicista. Zavr&scaron;io je pedago&scaron;ku &scaron;kolu u Beogradu gde je, takođe, apsolvirao istoriju. U knjizevnost je stupio zbirkama pripovedaka &quot;Seljaci&quot;, &quot;&Scaron;ume padaju&quot; kao i romanom &quot;Njih troje&quot;. Docnije se pojavljuju njegove romansirane biografije i istorijski romani, najče&scaron;će na temu devetnaestovekovne Srbije. Dela: &quot;Zeka Buljuba&scaron;a&quot;, &quot;Prota Mateja&quot;, &quot;Karađorđe&quot;, &quot;Hajduk Veljko&quot;, &quot;Veliki gospodar&quot;, &quot;Kralj Milan&quot;. Iako mu kritika nije bila sklona, njegova dela su uživala i uživaju &scaron;iroku popularnost.1903 - Rođen je tuniski državnik Habib Ben Ali Burgiba, vođa borbe za nezavisnost i prvi predsednik Tunisa od 1957. Progla&scaron;en je 1975. doživotnim predsednikom, ali je 1987. zbačen s vlasti u državnom udaru.1914 - Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila rat Francuskoj. Istog dana Belgija je odbacila zahtev Nemačke da njene trupe prođu kroz tu zemlju, a Velika Britanija je upozorila Nemačku da bi invazija na Belgiju bila povod za ulazak Londona u rat.1924 - Umro je engleski pisac poljskog porekla Džozef Konrad. Po rođenju bio je sitni poljski aristokrata (Jozef Konrad Korženovski). Dospeo je, u ranoj mladosti, u Englesku, s namerom da postane pomorac. Kao pripadnik britanske trgovačke mornarice, kasnije i pomorski oficir, 20 godina je plovio &scaron;irom sveta. Njegovi literarni radovi odlikuju se uz avanturizam, ironijom i pesimizmom. Dela: romani &quot;Lord Džim&quot;, &quot;Tajfun&quot;, &quot;Nostromo&quot;, &quot;Tajni agent&quot;, &quot;Pod zapadnim očima&quot;, &quot;Pobeda&quot;, &quot;Srce tame&quot; (delo koje je bilo predložak za film &quot;Apokalipsa sada&quot;), autobiografsko delo &quot;Ogledalo mora&quot;.1936 - Američki atletičar afričkog porekla Džesi Ovens je skokom u dalj od 8,06 metara osvojio prvu od četiri zlatne medalje na Olimijskim igrama u Berlinu. Potom je pobedio i na 100 i 200 metara i u &scaron;tafeti 4 X 100 metara.1940 - Litvanija je i formalno postala deo Sovjetskog Saveza pod nazivom Litvanska Sovjetska Socijalistička Republika. Okupacija baltičkih republika bila je sastavni deo sporazuma Staljin-Hitler o podeli Poljske iz 1939. godine. Do Prvog svetskog rata te zemlje su vekovima bile sastavni deo carske Rusije.1945 - Svim etničkim Nemcima i Mađarima u Čehoslovačkoj je oduzeto državljanstvo.1954 - Umrla je francuska književnica Sidoni Gabrijel Kolet, jedna od najuticajnijih francuskih spisateljica 20. veka. U romanima je majstorski slikala ženske likove i pozori&scaron;nu sredinu i s mnogo ljubavi pisala o prirodi i životinjama. Dela: &quot;Klodina u &scaron;koli&quot;, &quot;Klodina u Parizu&quot;, &quot;Skitnica&quot;, &quot;Sedam životinjskih dijaloga&quot;, &quot;Sido&quot;.1958 - Američka atomska podmornica &quot;Nautilus&quot; pod komandom Vilijama Andersona prva je pro&scaron;la ispod ledenog pokrivača Severnog pola.1975 - U Beograd je doputovao predsednik SAD Džerald Ford u dvodnevnu zvaničnu posetu Jugoslaviji, istakav&scaron;i tom prilikom da politika nesvrstavanja Jugoslavije aktivno doprinosi većem razumevanju među narodima.1977 - Umro je kiparski arhiepiskog Makarios III, vođa pokreta za nezavisnost Kipra od Velike Britanije i prvi predsednik te mediteranske zemlje od 1960. do smrti. Bio je i jedan od istaknutih lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.1989 - Ali Akbar Ha&scaron;emi Rafsandžani je preuzeo dužnost predsednika Irana.1992 - U Jovanici kod Gornjeg Milanovca otkriveno je bogato arheolo&scaron;ko nalazi&scaron;ste iz ranog paleolita. Nađeni predmeti pripadaju tzv. a&scaron;elskoj kulturi.1994 - Dan posle zahteva vlade Srbije rukovodstvu Republike Srpske da prihvati mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu i Hercegovinu, Skup&scaron;tina Republike Srpske je odlučila da konačnu odluku o tome donese narod na referendumu 27. i 28. avgusta, a sutradan je SRJ zavela sankcije Srbima u BiH i blokadu na Drini.2000 - Indonežanski državni tužilac formalno je optužio za korupciju biv&scaron;eg predsednika Indonezije Suharta.2002 - Turska skup&scaron;tina ukinula je smrtnu kaznu, u nastojanju da zemlju približi Evropskoj uniji.2005 - Vojna hunta svrgla je mauritanskog predsednika Mauja Sid Ahmeda Ulda Taju i imenovala dugogodi&scaron;njeg &scaron;efa državne policije Elija Uld Mohameda Vala za novog lidera države.2006 - Umrla je Elizabet &Scaron;varckopf proslavljeni austrijski sopran svetskog ranga. Svetsku slavu je stekla tumačenjem likova iz Opera Mocarta i &Scaron;trausa. Pevanjem se aktivno bavila do 1975. Poslednje godine provela je povučeno u svojoj kući u gradu &Scaron;runs u najzapadnijoj Austrijskoj pokrajni Vorarlberg.2007 - Oko 150 osoba utopilo se u Sijera Leoneu, po&scaron;to se brod na kome su se nalazili prevrnuo usled jakih pljuskova na u&scaron;ću reke Veliki Skarsis u Atlantski okean. Brod sa oko 200 putnika kretao se od prestonice Fritaun ka gradu Rokpur.2008 - Umro je ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Na robiju je odveden 1945. sa fronta, gde je bio oficir sovjetskih inženjerijskih jedinica. Emigrirao je 1974. vrativ&scaron;i se u otadžbinu nakon dve decenije. U decembru 1998. odbio je najvi&scaron;u državnu nagradu - Orden svetog apostola Andreja Prvozvanog, kojim ga je odlikovao Jeljcin, zbog situacije u kojoj se nalazila Rusija. Tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ) 1999. sve vreme je bio veoma o&scaron;tar prema politici SAD i NATO. Pripovetkom &quot;Jedan dan Ivana Denisoviča&quot; u književnost je uveo temu Staljinovih logora. Posebno je njegov roman &quot;Arhipelag Gulag&quot; razobličio laž &quot;komunističkog raja&quot;. Na osnovu emigrantskog iskustva u Zapadnoj Evropi i u SAD, takođe je ispoljio prezir prema sistemu vrednosti savremenog Zapada. Ostala dela: pripovetka &quot;Matrjonini dani&quot;, romani &quot;U krugu prvom&quot;, &quot;Onkolo&scaron;ka klinika&quot;, &quot;Avgust Četrnaeste&quot;, &quot;Crveni točak&quot;, &quot;Rusija u provaliji&quot;, kritička autobiografija &quot;Borio se &scaron;ut s rogatim&quot;, drame &quot;Gozba pobednika&quot;, &quot;Zarobljenici&quot;, &quot;Republika Rada&quot;, &quot;Svetlost koja je u tebi&quot;, publicističko delo &quot;Lenjin u Cirihu&quot;, &quot;Dva veka zajedno&quot;, scenariji: &quot;Tenkovi znaju istinu&quot;, &quot;Parazit&quot;.2008 - Najmanje 148 hinduističkih hodočasnika poginulo je, a vi&scaron;e od 100 je povređeno, u stampedu u hramu &quot;Naina Devi&quot; u severnoj Indiji, po&scaron;to je zbog velikog broja hodočasnika, okupljenih povodom praznika &Scaron;aravan A&scaron;tami popustila ograda stepeni&scaron;ta koje vodi do svetili&scaron;ta sme&scaron;tenog na uzvisini, u državi Himačal Prade&scaron;, oko 320 kilometara severno od Nju Delhija. Veliki broj žrtava posledica je panike. U istom hramu se 1981. desila slična tragedija, kada su u stampedu život izgubila 53 vernika.2017 - Brazilski fudbaler Nejmar potpisao je petogodi&scaron;nji ugovor o transferu iz Barselone u Pari Sen Žermen, ukupne vrednosti 222 miliona evra, čime je zvanično postao najskuplji igrač u istoriji fudbala.2021 - Umro je Miroslav Lazanski, novinar, vojnopoliticki analitičar, diplomata. Zavr&scaron;io je Pravni fakultet u Zagrebu, gde je i započeo novinarsku karijeru. Radio je za &quot;Start&quot;, &quot;Polet&quot;, &quot;Vjesnik&quot;, &quot;Danas&quot;. Godine 1991. seli se u Beograd gde radi za list &quot;Politika&quot;. Izve&scaron;tavao je iz Avganistana, Libana, Iračko-iranskog rata, Pustinjske oluje, Zaira, Čečenije. Bio je ambasador Srbije u Moskvi od 2019. godine. Autor je sedam knjiga i vi&scaron;e televizijskih serijala.

Na današnji dan, 3. avgust

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

0 Ostavite komentar

Najnovije