Na današnji dan, 2. avgust

BEOGRAD, (Tanjug) - Danas je nedelja, 2. avgust, 214. dan 2026. Do kraja godine ima 151 dan.1100 - Engleski kralj Vilijam II, sin Vilijama I Osvajača, ubijen je strelom dok je lovio u &scaron;umi.1552 - Sledbenicima Martina Lutera je odobrena sloboda veroispovedanja u Nemačkoj.1589 - Ubijen je francuski kralj Anri III, poslednji monarh iz dinastije Valoa, dok je sa svojim trupama opsedao Pariz. Tokom njegove vladavine od 1574. zemlja je bila zahvaćena sukobima rimokatolika i hugenota (francuskih protestanata kalvinista). Posle pobune 1588. bio je prinuđen da napusti Pariz i udružio se sa vođom hugenota iz Navare, Anrijem od Navare, budućim kraljem Anrijem IV, prvim vladarem burbonske dinastije.1799 - Umro je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje, koji je s bratom Žozefom Mi&scaron;elom 1783. konstruisao prvi vazdu&scaron;ni balon napunjen zagrejanim vazduhom.1802 - Napoleon Bonaparta je progla&scaron;en &quot;doživotnim konzulom&quot; Francuske, &scaron;to je takođe značilo da je imao pravo da sam imenuje naslednika.1830 - Francuski kralj &Scaron;arl X Burbonski prinuđen je da abdicira pod pritiskom Julske revolucije.1858 - Britanski parlament usvojio je zakon prema kojem je indijska vlada, do tada u nadležnosti Istočnoindijske kompanije, potpala pod ingerencije britanske krune.1903 - U Beogradu su održani osnivački kongresi Srpske socijaldemokratske partije i Radničkog saveza Srbije, na kojima su za predsednike glavne partijske uprave izabrani Dragi&scaron;a Lapčević i Nikola Veličković a za sekretare Kosta Jovanović i Radovan Dragović.1921 - Stupio je na snagu &quot;Zakon o za&scaron;titi države&quot; kojim je, u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Komunistička partija kao prevratnička organizacija, sklona terorističkim metodama, stavljena van zakona, njeni poslanici li&scaron;eni mandata, a propaganda komunizma progla&scaron;ena zločinom.1921 - Umro je italijanski operski pevač Enriko Karuzo, jedan od najvećih tenora u istoriji opere. Bio je posebno cenjen kao izvođač rola u operama Đuzepea Verdija i Đakoma Pučinija i interpretator kancone. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonske ploče. Dela: &quot;Uspomene&quot;, &quot;Metodi pevanja&quot;.1922 - Umro je američki pronalazač &scaron;kotskog porekla Aleksander Grejem Bel, pronalazač telefona. Posle studija medicine u Edinburgu i Londonu preselio se u SAD i posvetio lečenju gluvih. Telefon je patentirao 1876. u Bostonu, &scaron;to je mu je donelo slavu, ali i brige. Patent nije bio za&scaron;tićen pa su ga mnogi pokrali i tek je 1886. Vrhovni sud SAD presudio da je on jedini vlasnik patenta. Bogat i slavan, potom se potpuno posvetio starom poslu, lečenju gluvih.1924 - Rođen je Vladeta Jerotić, psihijatar, pisac, član SANU. Medicinu je zavr&scaron;io u rodnom Beogradu. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a potom se usavr&scaron;avao u &Scaron;vajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj. Rukovodio je Psihoterapeutskim odeljenjem bolnice &quot;Dr Dragi&scaron;a Mi&scaron;ović&quot; i bio profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Kao autor bio je retko plodan. Glavna dela: &quot;Psihoanaliza i kultura&quot;, &quot;Darovi na&scaron;ih rođaka I-IV&quot;, &quot;Razgovori sa pravoslavnim duhovnicima&quot;, &quot;Učenje Svetog Jovana Lestvičnika i na&scaron;e vreme&quot;, &quot;Individuacija i/ili oboženje&quot;, &quot;50 pitanja i 50 odgovora iz hri&scaron;ćanske psihoterapeutske prakse&quot;.1926 - Rođen je Žorž Haba&scaron;, osnivač (1967.) i dugogodi&scaron;nji vođa palestinske marksističke organizacije Narodni front za oslobođenje Palestine (PFLP). Rođen je u Lodu, na dana&scaron;njoj teritoriji Izraela, u porodici pravoslavnih Palestinaca. Postao je izbeglica 1948. Zavr&scaron;io je medicinu na Američkom univerzitetu u Bejrutu i bio jedan od osnivača Arapskog nacionalnog pokreta ranih pedesetih. Čitavog života protivio se pregovorima s Izraelom, i distancirao se od Jasera Arafata, kada je on septembra 1993. potpisao privremeni mirovni sporazum s Izraelom. Haba&scaron; je preživeo nekoliko atentata, ali je ostao delimično paralizovan.1932 - Rođen je irski pozori&scaron;ni i filmski glumac Piter O&#39;Tul, kojem su specifičan izgled i majstorska gluma omogućile da nenadma&scaron;no tumači uloge senzitivnih i ambivalentnih ličnosti. Filmovi: &quot;Lorens od Arabije&quot;, &quot;Beket&quot;, &quot;Lord Džim&quot;, &quot;Zima jednog lava&quot;, &quot;Noć generala&quot;, Ja Petko&quot;, &quot;Doviđenja gospodine Čips&quot;, &quot;Vladajuća klasa&quot;.1934 - Umro je nemački predsednik feldmar&scaron;al Paul fon Hindenburg, u Prvom svetskom ratu načelnik &scaron;taba nemačke Vrhovne komande. Kancelar Adolf Hitler proglasio je istog dana sebe &quot;firerom&quot; (vođom), preuzev&scaron;i apsolutnu vlast, &scaron;to je bio definitivni kraj Vajmarske republike, uspostavljene posle poraza Nemačke u Prvom svetskom ratu.1936 - Umro je francuski inženjer i pilot Luj Blerio, pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo Laman&scaron;. Isprva je poku&scaron;avao da napravi avion mahokrilac (ornitopter), ali je brzo odustao i 1903. konstruisao je prvi avion, a 1906. avion s motorom koji je imao tri cilindra. U Prvom svetskom ratu proizvodio je avione za francusko ratno vazduhoplovstvo.1944 - Zavr&scaron;ena je jedna od najvećih sovjetskih ofanziva u Drugom svetskom ratu. Počela je 23. juna i za 38 dana sovjetske divizije su oslobodile celu Belorusiju, stupile na tlo Poljske i Istočne Pruske i stigle blizu Var&scaron;ave.1945 - Zavr&scaron;ena je Potsdamska konferencija na kojoj su sovjetski vođa Staljin, predsednik SAD Hari Truman i premijeri Britanije Čerčil i Klement Atli usaglasili oko uprave nad poraženom Nemačkom kao i na temu teritorijalnih promena u Evropi.1970 - Britanski vojnici su u Severnoj Irskoj prvi put upotrebili gumene metke radi smirivanja nereda.1980 - U eksploziji na železničkoj stanici u Bolonji, ubijeno je 85 i ranjeno vi&scaron;e od 200 osoba. Pretpostavlja se da je iza napada stajala jedna neofa&scaron;istička grupa.1985 - Prilikom pada aviona američke kompanije &quot;Delta erlajnz&quot; u Dalasu, poginule su 133 osobe, uključujući i sve članove posade.1989 - Ukinuta su trgovinska ograničenja između Velike Britanije i Argentine, uvedena posle Folklandskog rata 1982.1990 - Iračka vojska okupirala je Kuvajt, &scaron;to je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija istog dana jednoglasno osudio, zahtevajući od Bagdada da povuče trupe.1997 - Vođa najjače liberijske gerilske frakcije Čarls Tejlor progla&scaron;en je predsednikom Liberije, čime je posle sedmogodi&scaron;njeg građanskog rata okončana borba za vlast u toj zapadnoafričkoj zemlji.1999 - U čeonom sudaru dva voza na istoku Indije poginulo je najmanje 285 lica.2002 - Vojne snage gerilskog pokreta UNITA zvanično su raspu&scaron;tene i 18 gerilskih generala integrisano je u armiju Angole.2007 - Ukupno 13 osoba je poginulo, a 69 je povređeno kada se sru&scaron;io sredi&scaron;nji deo mosta preko reke Misisipi koji je spajao dve glavne saobraćajnice u američkom gradu Mineapolisu.2007 - Dve ruske mini-podmornice &quot;Mir-1&quot; i &quot;Mir-2&quot; u okviru ekspedicije &quot;Arktik-2007&quot; spu&scaron;tene su na dno Severnog ledenog okeana - na Severnom polu, na dubinu veću od četiri kilometra, gde je postavljena ruska trobojka od titanijuma. Pored naučne, ruska ekspedicija imala je i političku dimenziju po&scaron;to Rusija polaže pravo na tu zonu bogatu energetskim resursima.2017 - Preminuo je Toma Kuruzović, srpski glumac. Zavr&scaron;io je Akademiju za pozori&scaron;te i film u Beogradu. Dramatizovao je i adaptirao dela Petra Kočića, Branka Ćopića, Koste Trifkovića, Me&scaron;e Selimovića, Jovana Sterije Popovića, ukupno vi&scaron;e od 40. Upamćen je po adaptaciji i dramatizaciji monodrame &quot;Petar Pepo Bandić&quot; Branka Ćopića, koju je sam tumačio.2019 - Sporazum o zabrani nuklearnih i konvencionalnih raketa srednjeg i kratkog dometa (INF) prestao je da važi. Tokom Hladnog rata, Moskva i Va&scaron;ington su se obavezali da ograniče trku u naoružanju, kao i da uni&scaron;te balističke projektile dometa od 500 do pet i po hiljada kilometara.Srpska pravoslavna crkva danas slavi svetog proroka Iliju. Ilindan, &scaron;to je narodski naziv za ovaj praznik, kod Srba je česta esnafska slava, slave ga kožari, taksisti, električari, piloti. On je i za&scaron;titnik srpskog ratnog vazduhoplovstva.

Na današnji dan, 2. avgust

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

0 Ostavite komentar

Najnovije