Deklaracija o nezavisnosti SAD usvojena pre 250 godina: Akt pobune protiv britanske krune

Bio je to akt progla&scaron;enja suverenosti Sjedinjenih Američkih Država.Deklaraciju je usvojio Drugi kontinentalni kongres, održavan u Filadelfiji, u zdanju koje će postati znano kao &quot;Independens Hol&quot;. Očevi osnivači nacije usvojili su tada tekst dokumenta koji je obja&scaron;njavao neophodnost osamostaljenja od britanske krune. Tekst sadrži, osim nagla&scaron;avanja prava na revoluciju s ciljem protivljenja tiraniji, nagla&scaron;avanje da je Tvorac sve ljude stvorio jednakim te da postoji neotuđivo pravo čoveka na slobodu i sreću. Nezadovoljni predstavnici američkih kolonija prethodno su standardno odbacivali odluke britanskog parlamenta, ali su uvažvali krunu, sada je, međutim, i sam kralj Dzordž III kroz tekst Deklaracije po vi&scaron;e osnova okrivljen. Rat za osamostaljenje u trenutku progla&scaron;enja nezavisnosti trajao je već duže od godinu dana. Sam akt progla&scaron;enja, odnosno usvajanja Deklaracije nezavisnosti nije bio, pored nesumnjive svečane note, nikakav momenat ushićenja. Većina delegata kolonija bila je zabrinuta kako će se prilike nadalje razvijati. Prethodni izrazi nezadovoljstva, uljučujući odbacivanje raznih poreskih ili carinskih opterećenja, ma koliko ozbiljni, nisu bili tako opasni. Tanjug/AP Photo/Jae C. HongAkt pobune protiv britanske kruneProgla&scaron;enje nezavisnosti bilo je, naprotiv, akt pobune protiv prava krune i povlačio je najstrožu odgovornost.Zna se otuda da su se pojedini delegati prilikom davanja saglasnosti na tekst Deklaracije međusobno obraćali crnohumornim dosetkama na temu ve&scaron;anja koje bi moglo da ih zadesi ukoliko budu poraženi. Kralj Džordž III ih je zaista proglasio pobunjenicima avgusta 1776. godine.Rat za nezavisnost započeo je aprila 1775. bitkama kod Leksingtona i Konkorda. Upotrebi oružja prethodilo je dugogodi&scaron;nje nadmudrivanje između američkih kolonista, u vreme osamostaljenja bilo ih je približno 2,5 miliona, i britanskih vlasti. U pozadini sukoba nalazilo se odbijanje kolonista da prihvate nametana poreska i carinska opterećenja. Britanski model, sve vreme postojanja kolonijalne imperije, pa i tada u 18. veku, za razliku od većine drugih kolonijalnih metropola, značio je da kolonije moraju sebe da izdržavaju. Ovo je dalje podrazumevalo pokrivanje tro&scaron;kova ne samo iz domena unutra&scaron;njih pitanja kolonije i njene administracije nego i pokrivanje svih tro&scaron;kova celokupanog vojno-administrativnog aparata upućenog iz metropole. U slučaju britanskih formacija u koloniji to su bili plaćenici, najče&scaron;će prikupljeni u nemačkim zemljama. Valja imati u vidu da su američke kolonije bile nastanjene doseljenicima sa britanskih ostrva i neznatno urođenicima, a oni su dolazak na tlo američkog kontinenta videli kao osvajanje slobode. Prostranstva prirodno bogatog, slabo nastanjenog kontinenta, bez prisustva tradicionalnih struktura evropske dru&scaron;tvene stratifikacije po sebi su već bila svojevrsno obećanje prethodno takoreći nepojmljivih sloboda. Na poreska opterećenja, uvođenje taksi i slično, Amerikanci su reagovali negodovanjem, sabotažom, ignorisanjem, s tezom da parlament u Londonu nije nadležan za njih po&scaron;to tamo nema predstavnika kolonija. Odluke parlamenta u Londonu iz 1765. ili 1767. s ciljem povećanja prihoda iz kolonija, ili Taunsendovi zakoni, uglavom nisu zaživeli.Bostonska čajankaPoznata &quot;Bostonska čajanka&quot; decembra 1773. bio je čin koji je nedvosmileno pokazivao neprihvatanje dodatnih carinskih opterećenja, trgovačkih i pomorskih monopola i slično, čak i onda kada je to bilo naru&scaron;avanje interesa krune. Već Prvi kontinentalni kongres septembra 1774. doneo je odluku da se britanska roba bojkotuje. Drugi kontinentalni kongres sazvan je maja 1775. takođe u Filadelfiji. Kongres je 11. juna 1776. doneo odluku o imenovanju Komiteta petorice, čiji je zadatak bilo oblikovanje Deklaracije nezavisnosti. Komitet su sačinjavali Džon Adams, Bendžamin Frenklin, Tomas Džeferson, Rodžer &Scaron;erman i Robert Livingston. Koliko se zna, Džon Adams, koji se prethodno najvi&scaron;e isticao zastupanjam osamostaljenja, insistirao je da se pisanje teksta Deklaracije poveri Tomasu Džefersonu. Do 28. juna Džeferson je oblikovao tekst koji je, osim proglasa osamostaljenja, sadržao i &scaron;ire tumačenje, sa kako političkim tako i pravno-filozofskim obrazloženjem. Navedena su i brojna ogre&scaron;enja kolonijalne metropole, ali, poimence, i samog kralja Džordža III, koji je optužen da teži tiranidi.Otuda je nagla&scaron;eno pravo slobodnih ljudi na suprotstavljenje, na revoluciju.Nastanku Deklaracije bitno je doprinela i bro&scaron;ura publikovna januara te 1776. naslovljena &quot;Zdrav razum&quot; iz pera Tomasa Pejna, u kojoj se zagovarala nezavisnost od Britanije.Ona je preplavila prostor 13 kolonija i do danas se smatra, srazmerno onda&scaron;njoj populaciji, jednom od najčitanijih publikacija u istoriji SAD.Usvajanje je u krajnjem opisano kao jednoglasno, mada su sve do tada argumenti suprotne vrste bili takođe glasni. Kolebanja je bilo sve do samog čina izja&scaron;njavanja prvih dana jula. Do samog kraja juna, dve od trinaest kolonija nisu bile načisto da podržavaju nezavisnost, Merilend i Njujork. Kongres je razrađivao Defersonov izvorni tekst dva dana, da bi ga posle skraćivanja uglavnom prihvatio, uz izvesna stilska korigovanja. Tako se do&scaron;lo do teksta Deklaracije koji je usvojen 4. jula 1776. Istina, reč - jednoglasno (usvajanje Deklaracije) naknadno je umetnuta u naslov svečane verzije.Tekst Deklaracije usvojen 4. jula, objavljen je dva dana kasnije u listu Pensilvanija ivning post. Potom, odlučeno je da uslede javna čitanja, 8. jula i to u Filadelfiji, u Istonu i u Trentonu u Nju Džersiju.U &scaron;tampanom obliku Deklaracija je ubrzo ra&scaron;irena &scaron;irom kolonija da bi tokom narednih meseci dospela i u udaljenije tačke onda&scaron;njeg sveta.Poznata, često prikazivana verzija teksta Deklaracije, kaligrafski ispisana, sa potpisima, koja se danas nalazi u Nacionalnom arhivu u Va&scaron;ingtonu, zapravo je svečana verzija oblikovana kasnije, na osnovu odluke Kongresa od 19. jula. To je primerak koji je trebalo da ostane za istoriju. Potpisi drugih, osim predsedavajućeg Kongresa, su naknadni, prvobitno, deklaraciju je potpisao samo Džon Henkok, predsedavajući Konresa.Rasplet je, razumljivo, usledio na terenu, izvojevan je u ratu, čiji ishod je počeo da se nazire posle bitaka kod Saratoge oktobra 1777. kada se Amerikancima predao general Džon Bergojn sa hiljadama vojnika. Posledica je bilo stupanje Francuske u rat na strani SAD, a takođe i &Scaron;panaca i Holanđana.Britanija je konačno nezavisnost Sjedinjenih Država priznala Pariskim mirom septembra 1783. godine.Tekst Deklaracije nezavisnosti SAD poslužiće kao ključni predložak Deklaracije o pravima čoveka i građanina u vreme Francuske revolucije 1789. godine, a potom i drugde, posebno u vreme talasa osamostaljenja latinoameričkih zemalja prvih decenija 19. veka.

Deklaracija o nezavisnosti SAD usvojena pre 250 godina: Akt pobune protiv britanske krune

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

0 Ostavite komentar

Deklaracija o nezavisnosti SAD usvojena pre 250 godina: Akt pobune protiv britanske krune

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

0 Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest