1494 - Portugal i Španija potpisale su u Tordesiljasu sporazum o podeli novootkrivenih zemalja, prema kojem su teritorije istočno od 50. stepena geografske dužine pripale Portugalu a zapadno od te linije Španiji. Granicu je povukao inicijator sporazuma papa Aleksandar VI, da bi sprečio sukobe dve katoličke zemlje u novom svetu. Mlađe kolonijalne sile, Engleska, Holandija, Francuska i druge nisu poštovale ovu podelu. 1502 - Rođen je italijanski rimokatolički sveštenik Ugo Buonkompanjo, papa Grgur XIII od 1572. do 1585, koji je podsticao francuske rimokatolike na isključivost i blagoslovio pokolj Hugenota (francuskih Kalvinista) u Vartolomejskoj noći 1572. Podržavao je španskog kralja Filipa II, vatrenog pristalicu inkvizicije, u borbi protiv protestantske Engleske. Prema savetu astronoma 1582. reformisao je kalendar, nazvan gregorijanski, pošto je stari, julijanski, bitno astronomski odstupao od stvarnog stanja. Gregorijanski kalendar u prvo vreme su prihvatile samo rimokatoličke zemlje, vekovima docnije protestanske, a tek posle Prvog svetskog rata i pravoslavne zemlje. 1523 - Posle pobede nad Dancima, Gustav Vasa proglašen je kraljem Švedske pod imenom Gustav I. 1840 - Otvaranjem pošte kod Kalemegdana u Beogradu, započela je delatnost poštanske službe u Srbiji po standardima tadašnje Evrope. U Srbiji je i prethodno postojala poštanska služba, ali organizovana po turskim merilima - "Tatarsko-menzulanski" sistem. Još je Karađorđev "Kriminalni zakon" iz 1810. propisivao pojedine odredbe vezane za poštansku službu. Centrala pošte bila je smeštena na Kalemegdanu u zdanju stare "Menzulane". 1848 - Rođen je francuski slikar i vajar Pol Gogen, čiji je umetnički pogled izgrađen na protivstavu impresionističkom shvatanju slikarstva. Njegov postupak karakterišu pojednostavljeni oblici, jaki kontrasti boja, ukidanje perspektive, a najčesća tema je egzotičan svet domorodaca tahićanskog ostrva Fatu-Iva, među kojima je i umro. Najznačajnije slike uradio je tokom boravka na Tahitiju, gde je pobegao od civilizacije: "Ćeretanje", "Dve devojke s Tahitija", "Materinstvo", "Beli konj", "Plemkinja". 1848 - Umro je ruski književni kritičar i filozof Visarion Grigorjevič Belinski, osnivač ruske realističke estetike. Formulisao je teorijsku osnovu novog pravca u ruskoj književnosti nazvanog "naturalna škola". Napisao je kritička tumačenja dela Puškina, Ljermontova, Gogolja. Njegovo "Pismo Gogolju" obrazac je preciznosti i oštrine kritičke misli. Dela: "O ruskoj povesti i o povestima Gogolja", "Književne maštarije", "Junak naših dana", "Pesme M. Ljermontova", "Deoba poezije na rodove i vidove", "Reč o kritici", "Putovanja Čičikova ili Mrtve duše", "I.A.Krilov", "Dela Aleksandra Puškina". 1861 - U američkom gradu Nju Orleans izvedena je prva predstava striptiza u kojoj se jedna balerina svlačila uz oskudno osvetljenje. 1862 - SAD i Velika Britanija potpisale su sporazum o suzbijanju trgovine robljem. 1867 - Rođen je australijski pisac Henri Arčibald Loson. Živeo je i radio kao mornar. Pisao je uglavnom na socijalne teme. Dela: "Kratke priče u prozi i stihu", "Zemlja iz koje sam došao", "Deca prašume", "Kad sam bio kralj i druge priče", "Zvezda Australije". 1882 - Umro je srpski pisac Konstantin Pejčić. Medicinu je završio i doktorirao u Pešti. Bio je upravnik Tekelijanuma, zavoda za obrazovanje srpske dece u Pešti, zadužbine grofa Save Tekelije. Bio je aktivan u političkom i javnom životu Srba u Vojvodini i tadašnjoj Ugarskoj uopšte. Jedan je od prvih saradnika Letopisa Matice Srpske. Časopis je osnovan pod imenom "Serbski letopis". Iz kruga njegovih saradnika je i nastala Matica srpska. Sarađivao je u "Serbskim novinama". Bio je izraziti sledbenik Dositeja Obradovića i propagator njegovih ideja. Izdavao je u Pančevu popularno-medicinski časopis "Domaći lekar". Dela: "Žitije Teodora Pavlovića", "Građa za istoriju srpskog pokreta u Ugarskoj". 1896 - Rođen je mađarski državnik Imre Nađ, šef vlade od 1953. do oktobra 1956, kad je u Mađarskoj izbila antikomunistička pobuna. Kao mobilisani austrougarski vojnik zarobljen je 1917. u Rusiji i potom je učestvovao u borbama za učvršćenje sovjetske vlasti. Komunista je postao 1918. i po povratku u Mađarsku 1921. borio se protiv izrazito reakcionarnog režima regenta Mikloša Hortija. Uhapšen je 1927. i emigrirao je 1928. u Austriju a 1930. u Sovjetski Savez. Krajem 1944. se vratio sa Crvenom armijom i kao predstavnik Komunističke partije Mađarske u Privremenoj vladi postao je ministar poljoprivrede. Od 1945. do 1947. bio je ministar unutrašnjih poslova, posle čega je do 1953. obavljao više funkcija. Bavio se i naučnim radom iz oblasti poljoprivrede i agrarne politike i bio je član Mađarske akademije nauka. Kad su sovjetske trupe skršile pobunu 1956. za koju je Moskva krivila Nađa, sklonio se u ambasadu Jugoslavije, ali je kasnije izručen, posle čega mu je na tajnom procesu izrečena smrtna kazna i 1958. je obešen. 1905 - Norveški Storting (Skupština) doneo je odluku o odvajanju Norveške od Švedske. Norveška je pripojena Švedskoj, u statusu samostalnog kraljevstva pod istom krunom, posle Napoleonovih ratova, kao naknada za gubitak Finske koja je tada prisajedinjena Rusiji, takođe kao posebno veliko vojvodstvo. Od 1397. do 1814. Norveška se nalazila pod danskom krunom. 1917 - Rođen je Din Martin, američki filmski glumac, pevač i zabavljač, koji je početnu slavu stekao u tandemu s komičarem Džerijem Luisom, s kojim je snimio 18 filmova. Igrao je i u kriminalističkim filmovima i vesternima. Filmovi: "Artisti i modeli", "Holivud ili propast", "Rio Bravo", "Četvoro za Teksas". 1920 - Rođen je francuski političar i publicista Žorž Marše, generalni sekretar Francuske Komunističke partije od 1972. do 1994. Osamdesetih godina 20. veka se, pod uticajem italijana, opredelio za politiku "evrokomunizma". Dela: "Šta je Francuska Komunistička partija?", "Demokratski izazov", "Politika Francuske Komunističke partije", "Govorimo otvoreno", "Odgovori", "Nada u sadašnjost". 1928 - Rođen je američki filmski režiser Džejms Ajvori, koji je tokom većeg dela karijere snimao u Indiji, ostavši veran tematici vezanoj za tu zemlju i posle prelaska u Evropu. Filmovi: "Kućevlasnik", "Šekspir-Valah", "Guru", "Divlji", "Kvartet", "Vrelina i prašina". 1935 - Umro je ruski biolog Ivan Vladimirovič Mičurin, koji se bavio poboljšanjem sorti voćaka, eksperimentišući s aklimatizacijom biljaka na hladne zime. Različitim postupcima, hibridizacijom, selekcijom i kalemljenjem, odgajio je niz otpornih sorti trešanja, kajsija, vinove loze i višanja. 1938 - Studenti Beogradskog univerziteta organizovali su akademiju posvećenu odbrani Čehoslovačke od Nemačke, pod parolom "Vernost za vernost". Prijavile su se hiljade dobrovoljaca, ali nikada nisu angažovani, a Čehoslovačku su saveznici prepustili Nemačkoj. 1939 - Kralj Džordž VI postao je prvi britanski monarh koji je stupio na tlo SAD, bivše kolonije Ujedinjenog Kraljevstva. 1940 - Nemačka je u Drugom svetskom ratu dovršila zaposedanje Norveške. 1942 - Posle niza ogorčenih bitaka, u Drugom svetskom ratu je počeo završni nemački napad na Krim radi zauzimanja Kerča i Sevastopolja. Sovjetske snage su pružile žestok otpor neprijatelju neuporedivo nadmoćnijem u tenkovima i avionima, ali su posle mesec dana delom uništene, a delom evakuisane s poluostrva. Sevastopolj je pao posle 250 dana herojske odbrane. 1942 - Okončana je četvorodnevna bitka za pacifička ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiljan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu. 1942 - U Jajincima je streljan srpski slikar jevrejskog porekla Bora Baruh, zarobljen kao učesnik Partizanskog pokreta u Drugom svetskom ratu. Izlagao je u Parizu, Londonu i Beogradu. Na njegovim slikama preovlađuju pejzaži Pariza i Beograda, mora, zatim mrtva priroda, portreti, kompozicije. U poslednjim godinama života slikao je motive iz rata i logora. 1944 - Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije stigao je na ostrvo Vis. Posle neuspelog nemačkog vazdušnog desanta na Drvar 25. maja 1944. deo Vrhovnog štaba prebačen je sovjetskim avionom u Bari, a zatim britanskim ratnim brodom na Vis. 1948 - Predsednik Čehoslovačke Eduard Beneš podneo je ostavku, ne želeći da potpiše novi ustav prema kojem je zemlja postala komunisticka država. 1967 - Trećeg dana Šestodnevnog izraelsko-arapskog rata izraelske snage izbile su na Suecki kanal. 1970 - Umro je engleski pisac Edvard Morgan Forster, oštrouman posmatrač i analitičar, duhovit i ironičan. Živeo je u Italiji, Grčkoj, Egiptu, i neka dela su tematski vezana za te zemlje. Dela: romani "Gde se anđeli plaše da kroče", "Soba sa izgledom", "Jedno putovanje u Indiju", "Najduže putovanje", priče "Nebeski omnibus", "Večni trenutak", studija "Vidovi romana". 1971 - Sovjetski vasionski brod "Sojuz II" spojio se u orbiti oko Zemlje sa svemirskom stanicom "Saljut". 1973 - Kancelar Zapadne Nemačke Vili Brant doputovao je u Izrael, kao prvi zapadnonemački lider koji je posetio jevrejsku državu. 1974 - U Ivanjici je puštena u rad prva zemaljska satelitska stanica u Jugoslaviji za međukontinentalne telefonske linije i TV programe. Stanica je potpuno razorena bombardovanjima iz vazduha u proleće 1999. tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ). 1980 - Umro je američki pisac Henri Miler. Zabranjivana kao pornografska i opscena, njegova dela sadrže stranice vrhunske lepote i lucidne esejističke i filozofske digresije. Bavio se i slikarstvom. Dela: romani "Crno proleće", "Jarčeva obratnica", "Rakova obratnica", "Mirni dani u Klišiju", trilogija "Ružičasto raspeće" ("Pleksus", "Neksus", "Seksus"), putopis "Kolos iz Marusija", meditativno-kritička proza "Kosmološko oko", "Mudrost srca", "Nedelja posle rata", "Knjige mog života". 1981 - Izraelski avioni su razorili irački nuklearni reaktor "Osirak" blizu Bagdada. 1988 - U Bangladešu je usvajanjem ustavnog amandmana islam proglašen državnom religijom. 1990 - Predstavnički dom SAD izglasao je zabranu prodaje računara i telekomunikacione opreme Sovjetskom Savezu dok Moskva ne otpočne pregovore o nezavisnosti Litvanije. 1995 - Predsednik Tajvana Li Teng Hui stigao je u Kaliforniju kao prvi šef te zemlje koji je stupio na tlo SAD. Ova poseta, mada zvanično samo privatnog karaktera, izazvala je oštru osudu zvaničnog Pekinga, pošto Kina Tajvan smatra integralnim delom svoje teritorije. Tajvan (Formoza) istorijski jeste sastavni deo Kine, mada je od kraja 19. veka bio japanska kolonija. Poražene snage kineskih nacionalista (antikomunista) nakon revolucije u Kini izbegle su na Tajvan 1949. 1996 - Vojna hunta Mjanmara, ranije Burma, donela je zakon kojim je ućutkala Nacionalnu ligu za demokratiju, glavnu opozicionu partiju pod vođstvom Aung San Su Ći, dobitnice Nobelove nagrade za mir. 1999 - U napadu avijacije NATO, sa sedam projektila je uništena farma ovaca u selu Podgorac kod Boljevca, na kojoj je ubijeno troje civila, među kojima dve žene, a u napadu na novosadsku rafineriju nafte, u obližnjem naselju "Šangaj" na kućom pragu je ubijen radnik "Novkabela" Milan Bajić. Avioni NATO napali su tog dana i ciljeve u Pančevu, Beogradu, Vrdniku, Rumi, Kraljevu, Jagodini, Ćupriji, Gornjem Milanovcu, Sjenici, Podujevu, Peći, Suvoj Reci, Prištini, Štrpcu, Kosovskoj Vitini, Gnjilanu, Dečanima, Prizrenu, Đakovici, Vučitrnu, Štimlju, Dragašu. 2004 - Sud u Ruandi osudio je bivšeg predsednika te afričke zemlje Pastera Bizimunua na 15 godina zatvora, pod optužbom da je stvorio naoružanu miliciju, proneverio državni novac i podsticao etnički motivisano nasilje. 2006 - Ubijen je lider Al Kaide u Iraku Abu Musab el Zarkavi u zajedničkoj akciji američke i iračke vojske u Bakubi, severno od Bagdada. Al Zarkavi je bio lider grupe "Tavid el džihad" (Versko ujedinjenje i sveti rat), ogranka "Al Kaide",i smatran je simbolom iračke pobune, glava mu je bila ucenjena na 25 miliona dolara. 2008 - Srpska teniserka Ana Ivanović pobedila je na Otvorenom prvenstvu Francuske u tenisu (Rolan Garos), pošto je u finalnom meču pobedila Ruskinju Dinaru Safinu sa 6:4, 6:3. 2008 - Umro je italijanski režiser Dino Rizi, jedan od velikana italijanske komedije. Postao je slavan pedesetih 20. veka serijom filmova "Hleb, ljubav i". Jedan od njegovih poznatih filmova je "Miris žene" iz 1974. s Vitoriom Gasmanom u glavnoj ulozi. Na međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji 2002. dobio je Zlatnog lava za životno delo. 2011 - Umro je Horhe Semprun, španski književnik, i bivši ministar kulture. Veći deo života proveo je, kao ubeđeni komunista, van rodne Španije. Dela: "Federiko Sančez vas pozdavlja", "Autobiografija Federika Sančeza", "Druga smrt Ramona Merkadera", "Dvadeset godina i jedan dan", "Pisanje i život". Pisao je scenarija za film, uključujući filmove Alena Renea i Koste Gravasa: "Rat je gotov", "Staviski", "Z", "Priznanje". 2017 - U dva paralelna teroristička napada u Teheranu, Iran, ubijene su 23 osobe, među njima 5 napadača, a 52 osobe su povređene. Napadnuta je skupština te zemlje kao i Homeinijev mauzolej. Takozvana Islamska država preuzela je odgovornost. 2021 - U sudaru dva voza kod grada Dahraki, provincija Sind, Pakistan, poginulo je 65 osoba a oko 150 je povređeno. Jedna kompozicija je iskočila iz šina, da bi potom u nju udario drugi voz. 2023 - Preminuo je Vlada Kanić, pesnik, pevač, šansonjer, najpoznatiji kao autor pesme "Ima jedan kućerak u Sremu". Rođen u Zemunu, po profesiji je bio građevinski inženjer. Muzikom se bavio još šezdesetih, na Omladinskom festivalu u Subotici 1963. godine osvojio je nagradu publike, na Beogradskom proleću nastupao je 1967. godine. Od sredine osamdesetih živeo je Norveškoj. Druge kompozicije: "Baća", "Čamac stari", "Nemoj da budeš kao ja". Zbirke poezije: "Rane u duši", "Rane u glavi".
7.6.2026.
0:00
Na današnji dan, 7. jun
Danas je nedelja, 7. jun. Ovo su istorijski događaji koji su obeležili današnji datum.
Izvor: Tanjug
Podeli:
Vrati se na vest
0 Ostavite komentar