Čedomir Antić za "Srpski Kompas": "Izbori su danas jedini put"

Kolumnu Čedomira Antića za &quot;Srpski kompas&quot; prenosimo u celosti:&quot;Dve revolucije &ndash; nacionalna i komunistička, obe vi&scaron;e autohtone nego uvezene.Narod buntovnika i sanjara. Kao i potmulih nezadovoljnika koji ponekad ru&scaron;e one koje su upravo uzdigli. Pre ne&scaron;to manje od četiri decenije književnik Dobrica Ćosić razgovarao je sa tada mladim filozofom Zoranom Đinđićem. Bilo je to vreme &#39;Događanja naroda&#39;. Dvojica opozicionara su ćutke gledali prenos nekog od velikih zborova koje je tada&scaron;nji režim organizovao &scaron;irom Srbije. Đinđić je izrazio zabrinutost da se oko Milo&scaron;evića stvara nova diktatura. &#39;Ne poznaje&scaron; ti srpski narod&hellip;&#39;, odgovorio je Ćosić sekući pečenu papriku. &#39;Kad osete &scaron;ta je u pitanju svrgnuće svaki diktatorski režim.&#39;Pomalo je ta teza bila nategnuta, već i zbog iskustva Brozove ere. Neke geopolitičke datosti nemoguće je promeniti samo narodnom voljom. Ipak, Milo&scaron;ević se održao punih trinaest godina i izgubio je valast na izborima koje je organizovao njegov režim.Promene vlasti u Srbiji bile su česte od uspostave vi&scaron;estranačja 1881. i parlamentarne vladavine 1888, do danas. Velikom većinom vlast su menjali moćni domaći i strani, ali po pravilu neustavni faktori. Dovoljno je reći da se tokom Zlatnog veka srpske demokratije samo jednom (1905 godine) dogodio slučaj da vlada koja raspi&scaron;e izbore iste i izgubi. U narednih 95 godina &ndash; do 2000. godine &ndash; to se nije događalo. Posle promena 2000. vlast je na taj način smenjena svega tri puta. Treba reći i da je srpska demokratija, koliko god njen narod bio nemiran i buntovan, bila oprezna i spora jo&scaron; u vreme kada su Srbi u proseku imali dvadeset i osam godina, a kamoli danas kada je taj prosek dve decenije stariji.Za čitavu moju generaciju SPS, koji je nasledio Savez komunista Srbije i SSRNS/J, njihove kadrove i bogatstva, bio je dinosaurus koji je na&scaron;u državu zarobio u pro&scaron;losti, nametnuo joj nacionalni poraz i status parijeNikada u srpskoj istoriji vlast nije bila promenjena mirnim putem a da nova vlada nije iznikla iz prethodne! Narod bratoubistva, poslednjeg dinastičkog rata u evropskoj istoriji, koji je i danas kobno podeljen oko Josipa Briza Tita (!), &scaron;to je vodio rat sa NATO-om a imao dve bezmalo podjednake političke frakcije i koji je iznedrio opoziciju sposobnu da okupi 300.000 demonastranata a nemoćnu da pobedi na izborima, nikada nije stvorio istinsku alternativu vladi koja je makar i formalno pobedila na nekakvim izborima. Narodna radikana stranka prva je masovna politička partija na Balkanu i prva politička ljubav srpskog seljaka. Iako velika i dugoveka, nespretna i anarhoidna u svojim počecima, ona nije imala takmaca u činovničkim strankama koje je razvlastila ni u socijalističkim partijama koje su joj konkurisale. Tak kada se sama podelila na većinski NRS (stare radikale) i Samostalnu redikalnu stranku (samostalce), sru&scaron;en je, mada tek delimično, njen politički monopol. Samostalci, koji će kasnije biti stožer Demokratske stranke, nisu imali nikakve &scaron;anse i retki su i kratkoveki bili njihovi kabineti bez radikala.Komunistička partija Jugoslavije nikada ne bi pobedila na bilo kojim izborima u Jugoslaviji ili Srbiji. Ona je pridobila jedno pokolenje, najbrojnije do tada, mlado i &#39;za pijesmu stvoreno&#39; &scaron;to bi rekao Njego&scaron;. Generaciju koja je prihvatila ono &scaron;to bi na&scaron;em narodu ionako nametnule Velike sile motivisane gigantskom pobedom Crvene armije. Ipak, kada su hteli da izađu na izbore, komunisti su poku&scaron;ali da pacifikuju opoziciju a sebe odenu u Narodni front, u kome su okupili predratne političare koji su im bili donekle prihvatljivi i većinom bili spremni da sarađuju do sopstvenog političkog poricanja. U svakom slučaju komunizam je postepeno i&scaron;čilio, ali velika, mastodontska svenarodna partija kao ideal nije. Za čitavu moju generaciju SPS, koji je nasledio Savez komunista Srbije i SSRNS/J, njihove kadrove i bogatstva, bio je dinosaurus koji je na&scaron;u državu zarobio u pro&scaron;losti, nametnuo joj nacionalni poraz i status parije. Svi mi verovali smo da &#39;ne može biti Svet kriv&#39; i da smo negde kao narod pogre&scaron;ili. Tužna iskustva sakcija, ratova, strane agresije i brutalne sudbine srpskih predsednika vođa Milo&scaron;evića, Đinđića, Tadića, Ko&scaron;tunice, Tadića&hellip; naučili su nas da nismo bili u pravu. Da je kojom nesrećom bilo po na&scaron;em, Srbija bi 1991. i 1992. doživela sudbinu onovremene Gruzije. Pored svih neprijatelja &ndash; divljih nacionalizama suseda (nacističkih &scaron;tićenika iz 1941. godine), mržnje njihovih sponzora koji su na Srbiju svalili krivicu za stoleće dugotrajnih sopstvenih nesupeha &ndash; protiv &#39;demokratske vlade&#39; bila bi i &#39;duboka država&#39;.Onaj ko želi da pobedi mora biti nacionalan i inkluzivan &ndash; mora da okuplja umesto &scaron;to tera od sebePeti oktobar je ba&scaron; dokaz ove teze. Trećina od osamnaest stranaka DOS-a tek su godinu ili dve bili u stvarnoj opoziciji Milo&scaron;evićevom režimu. Ostali su, sa izuzetkom Ko&scaron;tunice, bili moralno vrlo fleksibilni. Mnogi danas grde preletače. Razmislite koliko su Brozova diplomatija ili armija bile moguće bez starih kadrova, te koliko ih je i uz koju cenu preuzeo. Ministar spoljnih poslova DOS-ove vlade tvrdio je da će na kraju prvog mandata ostati nastariji po godinama u ministartsvu, ali je posle samo nekoliko meseci razumeo da to ne samo da ne bi koristilo državi, već bi &scaron;teta bila tolika da je pitanje da li bi takva ustanova jednog dru&scaron;tva sa manjkom mladih ljudi uo&scaron;te opstala. DS je pobedio DSS (2007-2008) sa pozicija vlasti, a oko 75% članstva obe stranke činili su oni koji su potpisali partijske knjižice posle oktobra 2000. godine. Izbori su zato danas jedini put. Onaj ko želi da pobedi mora biti nacionalan i inkluzivan &ndash; mora da okuplja umesto &scaron;to tera od sebe. Čak i ako uz pomoć iz inostranastva bude izvr&scaron;en nekakav puč, to će biti samo privremeno dato stanje, na&scaron;e političke tradicije vratiće stvari na staro, kako je u ovim te&scaron;kim spoljnopolitičkim prilikama jedino i moguće. Alternativa tom stanju nije vibrantno političko dru&scaron;tvo u kom se vlade i partije smenjuju na četiri godine, već diktatura spolja&scaron;na ili unutra&scaron;nja, danas nemoguća bez podr&scaron;ke srpskih neprijatelja.&quot;

Čedomir Antić za "Srpski Kompas": "Izbori su danas jedini put"

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

1 Ostavite komentar

Čedomir Antić za "Srpski Kompas": "Izbori su danas jedini put"

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

1 Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest