Utvrđeno: Neandertalci jeli žene i decu drugih, a razlog je potpuno bizaran

Oni nisu lovili samo irvase, jelene i turove, već izgleda i najslabije članove sopstvene vrste &ndash; nova studija sugeri&scaron;e da su neandertalci namerno hvatali, ubijali, a zatim i jeli žene i decu iz drugih grupa neandertalaca &ndash; verovatno da bi oslabili reproduktivne &scaron;anse svojih suparnika, pi&scaron;e DW.Ta tvrdnja je, međutim, kontroverzna &ndash; jer je zasnovana na veoma spekulativnim tumačenjima malog broja nalaza kostiju.Masakr u pećini Studija objavljena u časopisu &quot;Scientific Reports&quot;, zasniva se na približno 100 visoko fragmentiranih neandertalskih kostiju iz pećine Goje u Belgiji. Analizirane kosti stare su između 41.000 i 45.000 godina.Tragovi posekotina i udaraca na kostima pokazuju obrazac poznat iz klanja konja i irvasa &ndash; &scaron;to bi trebalo da bude snažan dokaz za tzv. &quot;kanibalizam zbog ishrane&quot;.DNK analize, merenja izotopa i poređenja oblika kostiju otkrivaju zapanjujuću stvar &ndash; identifikovano je najmanje &scaron;est jedinki, od kojih su četiri adolescentkinje ili mlade odrasle žene, kao i dvoje dece. Sve jedinke su prilično male i vitke. Ujedno se njihovi tzv. &quot;hemijski potpisi&quot; razlikuju od onih kod neandertalaca sa susednih lokacija. To sugeri&scaron;e da nisu pripadali istoj grupi.Namerno ulovljene?Koristeći kompjuterske modele, istraživači su do&scaron;li do zaključka da je izuzetno mala verovatnoća da je reč o prirodnoj smrti kod tolikog broja jedinki, te starosti i tog pola, a sa takvim tragovima na kostima. Umesto toga, prekomerna zastupljenost žena i dece sa drugačijim &quot;hemijskim potpisom&quot; protumačena je kao indikacija da su posebno ranjivi članovi susednih grupa namerno bili na meti.OLIVER BERG / AFP / ProfimediaStudija pritom iznosi i pretpostavku da iza izbora žrtava možda stoji neka vrsta &bdquo;reproduktivne politike&ldquo; &ndash; ubijanje žena i dece druge grupe posebno je ozbiljan udarac njihovom budućem potencijalu za dobijanje potomstva.Ipak, sami autori nagla&scaron;avaju da takve zaključke o motivima treba shvatiti samo kao &quot;oprezna tumačenja&quot; &ndash; jer to obja&scaron;njenje nije ni na koji način potkrepljeno.Glad, rituali &ndash; ili ratna strategija?U Krapinskoj pećini u Hrvatskoj, kao i pećinama Mula-Gersi u Francuskoj i El Sidrona i Zafaraje u &Scaron;paniji već su pronalažene rascepljene kosti s tragovima guljenja mesa sa njih &ndash; dakle kosti koje su tretirane slično kao životinjski ostaci.Analizom kostiju sada je jasno potvrđeno da neandertalci jesu jeli meso drugih neandertalaca, ali prethodne studije prvenstveno su razmatrale dva obja&scaron;njenja za to &ndash; ekstremnu nesta&scaron;icu hrane tokom kriznih vremena ili rituale u postupanju sa mrtvima.Međutim, prema sada&scaron;njim istraživačima ostataka iz pećine Goje, brojne životinjske kosti sa istim tragovima oruđa govore protiv ideje da su neandertalci bili u nuždi &scaron;to se tiče hrane. Istovremeno, druga neandertalska nalazi&scaron;ta u istom regionu ukazuju da su mrtve sahranjivali uz dostojanstveniji tretman.Klimatske promene i pritisak konkurencijeNeke drugačije interpretacije uključuju ekolo&scaron;ke i klimatske promene &ndash; na primer, u slučaju francuske pećine na Roni, sugeri&scaron;e se da je topli period od pre oko 120.000 godina transformisao pejzaž iz otvorene stepe u &scaron;umu i raselio važne velike životinje. To je moglo da nametne kanibalizam kao strategiju za vanredne situacije.Modelske studije neandertalske populacije takođe sugeri&scaron;u da je kod njih čak i malo pogor&scaron;anje uslova ishrane moglo ozbiljno da utiče na plodnost &ndash; a samim tim i na opstanak njihovih malih grupa.Nova studija iz pećine Goje povezuje taj ekolo&scaron;ki pritisak na neandertalce sa sve većom konkurencijom &ndash; tokom navedenog perioda, Homo sapiens je već počeo da se pojavljuje u delovima Evrope. Autori iznose spekulaciju po kojoj je to dovelo do povećanja broja teritorijalnih sukoba između neandertalskih grupa. Selektivni kanibalizam žena i dece s kojima nisu u srodstvu mogao je da bude nasilan, simboličan oblik takvog sukoba.Studija koristi i pona&scaron;anje &scaron;impanzi kao referencu za nasilne sukobe između grupa iste vrste. Kada se radi o teritorijalnim sukobima, borbi za resurse ili poku&scaron;aju slabljenja konkurencije, &scaron;impanze pokreću ciljane, smrtonosne napade na članove susednih grupa.U nekim zabeleženim slučajevima, takve napade prati agresivno postupanje s telom žrtve, čak do tačke konzumiranja delova tela.Između činjenica i fikcijeOva nova studija jasno pokazuje gde je granica trenutnih istraživanja &ndash; između nepristrasne rekonstrukcije ko&scaron;tanih struktura s jedne i narativnih rekonstrukcija pona&scaron;anja, motivacije i ratnih strategija s druge strane, postoji veliki jaz neizvesnosti.Da li su to zaista bile žrtve koje su namerno eliminisane kako bi se oslabio reproduktivni potencijal jedne ili vi&scaron;e konkurentskih grupa? U razgovoru za DW, francuski paleobiolog i koautor studije Erve Bo&scaron;erens kaže da je to tumačenje &quot;najverovatnije&quot;.Tumačenja, međutim, uvek sa sobom nose rizik da to možda i nije odraz stvarnosti u jednoj pećini iz ledenog doba. Drugim rečima &ndash; niko zapravo ne zna za&scaron;to su žene i deca umrli u pećini Goje. Glad, pljačka, osveta ili neki rituali ne mogu se isključiti kao mogući motiv.Zbog toga Ulrih Fajt, arheolog i profesor praistorije i rane istorije na Univerzitetu u Lajpcigu, već godinama upozorava na preterana i smela tumačenja. Iako ona svakako mogu privući značajnu pažnju na arheologiju i paleontologiju, s njima se, kaže, može i preterati. &quot;Drugi su rezervisaniji, delom zato &scaron;to prepoznaju koliko je arheologija bila politički osetljiva u pro&scaron;losti,&quot; nagla&scaron;ava Fajt za DW.On pritom misli na političku instrumentalizaciju arheologije pre svega tokom nacističke ere. U to vreme, arheolo&scaron;ki nalazi su tumačeni, između ostalog, i kao dokaz &bdquo;germanskog porekla, navodne rasne superiornosti ili istorijskih teritorijalnih pretenzija&quot;. Rasprave o mno&scaron;tvu drugih mogućih tumačenja tada nije bilo.&quot;U svakom slučaju, ove teorije su samo modeli ili predlozi za tumačenje veoma složenih nalaza. Često se pritom koriste moderne analogije ili se pozajmljuje iz drugih nauka.&quot; Prema profesoru Fajtu, to kako se arheolo&scaron;ki nalazi poput ovih doživljavaju i tumače, u priličnoj meri zavisi od preovlađujućeg duha vremena.

Utvrđeno: Neandertalci jeli žene i decu drugih, a razlog je potpuno bizaran

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

3 Ostavite komentar

Utvrđeno: Neandertalci jeli žene i decu drugih, a razlog je potpuno bizaran

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

3 Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest