Svaka ubada svojim stilom FOTO

U jednoj ko&scaron;nici u proseku živi oko 50.000 jedinki medonosnih pčela. Tokom svog pčelinjeg života, one se raspoređuju na vi&scaron;e zadataka - na primer, za sakupljanje hrane, dono&scaron;enje vode, rashlađivanje lepetenjem krila, ali i kao čuvarke koji brane ko&scaron;nicu od neprijatelja.Prilikom uboda - miris koji je signal za uzbunuAko se neko previ&scaron;e približi ko&scaron;nici i ubode ga pčela-čuvarka, ona tada oslobađa feromon za uzbunu. Taj mirisni signal upozorava na opasnost druge pčele-čuvarke. Miris privlači dodatne pčele, koje tada takođe ubadaju. Na taj način se oslobađa jo&scaron; vi&scaron;e mirisa za uzbunu.Moglo bi se pomisliti da se taj proces nastavlja u nedogled, sve dok sve pčele ne budu na oprezu i spremne za ubod.Hakim Graphy/Shutterstock&quot;Ali to nije tako - one imaju svoju kočnicu. Čim dovoljan broj pčela ubode, ostale prestaju da ubadaju. To je sa stanovi&scaron;ta pčela smisleno, jer svaka pčela koja ubode - ugine. To znači: previ&scaron;e pčela koje ubadaju ko&scaron;nicu bi ko&scaron;talo previ&scaron;e jedinki&quot;, kaže Đovani Galicija, profesor neurobiologije na Univerzitetu u Konstancu i koautor jedne nove studije*. To pokazuje da pčelinje dru&scaron;tvo može samo da se reguli&scaron;e.Pčele pokazuju individualno pona&scaron;anje - čak i unutar rojaMeđutim, upravo kroz pona&scaron;anje pri ubadanju u situaciji kada smatraju da je pčelinje dru&scaron;tvo ugroženo, vidi se da svaka pčela ima sopstveni identitet.&quot;Jedne su tada sklonije da ubodu jače, dok druge manje ubadaju. To znači da svaka jedinka ima sopstvenu individualnost u načinu na koji se pona&scaron;a kad je ko&scaron;nica napadnuta&quot;.Riccardo Zamboni/Shutterstock Naučnice Morgana Nuvijan i Kavita Kanan ciljano su hvatale pčele-čuvarke iz ko&scaron;nica Univerzitetu u Konstancu. Pomoću različitih eksperimenata, Nuvijan je uspela da pokaže da su neke pčele agresivnije, a druge prijateljskije nastrojene.&quot;One dakle imaju individualne karaktere, koji očigledno utiču na njihovo pona&scaron;anje u odbrani. Ličnost pojedinačne pčele igra veliku ulogu u njenom pona&scaron;anju prilikom ubadanja&quot;.Na početku studije, istraživači su polazili od pretpostavke da svaka pčela u su&scaron;tini deluje pod kontrolom roja. Dakle, da roj odlučuje: sada moramo da se branimo- i tada su sve pčele-čuvarke spremne da ubodu.Međutim, eksperimenti su pokazali da to ne funkcioni&scaron;e tako. Svaka pčela ima svoju ličnost, koja se izražava u različitom pona&scaron;anju prilikom ubadanja - a da roj ipak uspe&scaron;no funkcioni&scaron;e kroz kolektivnu inteligenciju i odbranu.Prilikom ubadanja pčele ne prilagođavaju pona&scaron;anje grupiPojedinačna ličnost pčele, dakle, ima veći uticaj nego potreba za prilagođavanjem pona&scaron;anju unutar roja.To potvrđuje jo&scaron; jedan eksperiment, u kojem je agresivna pčela ubačena u grupu defanzivnih i jedinki - kako bi se videlo da li će promeniti svoje pona&scaron;anje prilikom ubadanja. Međutim, ni prisustvo &quot;dobrih&quot; pčela nije imalo nikakav uticaj: pčele su zadržavale svoje individualne navike u ubadanju - bez obzira na to u kakvu grupu su bile sme&scaron;tene.Morgana Nuvijan je ispitivala u kojoj meri medonosne pčele menjaju svoje individualno pona&scaron;anje prilikom ubadanja u različitim situacijama i da li ih na njih utiče pona&scaron;anje ostatka grupe.Tim je u vi&scaron;e navrata izlagao agresivne i defanzivne pčele navodnoj pretnji ko&scaron;nici - dakle nekoj vrsti agresije. Međutim, pčele su ostajale pri svom osnovnom stavu.&quot;Dobre pčele nisu ubadale, bez obzira koliko puta smo ih testirali&quot;.Neurobiolozi su zapravo očekivali da će pčele pokazati neku vrstu prosečnog pona&scaron;anja. Umesto toga, otkrili su pčele koje gotovo uvek ubadaju i druge koje to čine veoma retko ili nikada.Zaključak istraživača: prosečan nivo ubadanja u jednoj populaciji pčela zavisi isključivo od sastava te populacije i razlika među pojedinačnim pčelama.Korisno za organizaciju rada i regulisanje autonomne vožnje?Kako, dakle, funkcioni&scaron;e roj od 50.000 pčela, uprkos izrazito individualnim osobinama svake jedinke - naročito kada je reč o odbrambenom pona&scaron;anju?Upravo to pitanje čini pčele izuzetno zanimljivim objektom istraživanja, a rezultati mogu biti korisni i u drugim oblastima. Recimo, kada se radi o tome kako raspodeliti rad u dru&scaron;tvu ili kako organizovati saobraćaj kod autonomnih vozila. Tu se postavljaju pitanja: Koliko jedno vozilo mora znati o drugim vozilima u svojoj okolini, a koliko individualnosti sme da mu se dozvoli?*&quot;Doslednost i individualnost u pona&scaron;anju medonosnih pčela prilikom ubadanja kroz vreme i dru&scaron;tvene kontekste&quot; naziv je studije koju su sproveli naučnici istraživačkog centra &bdquo;Kolektivno pona&scaron;anje&quot; pri Univerzitetu u Konstancu: Morgana Nuvijan, Kavita Kanan i Đovani Galicija.Inače, Svetski dan pčela je međunarodni praznik koji se obeležava svake godine 20. maja. Ovaj dan je posvećen promovisanju važnosti pčela i njihove za&scaron;tite &scaron;irom sveta. Poreklo ovog dana može se pratiti od inicijative koju je pokrenula Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) u saradnji sa Savezom pčelara Slovenije.

Svaka ubada svojim stilom FOTO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

1 Ostavite komentar

Svaka ubada svojim stilom FOTO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

1 Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest