Nemci u problemu, i to velikom

Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, op&scaron;te poznata kao Konvencija o genocidu, jedan je od mnogih delova međunarodnog prava nastalih kao odgovor na najgori genocid 20. veka. Pod okriljem novoformiranih Ujedinjenih nacija, konvencija iz 1948. ima cilj da ispuni zdu&scaron;no ponavljano geslo &quot;nikad vi&scaron;e&quot;, nastalo nakon nemačkog sistematskog ubijanja &scaron;est miliona evropskih Jevreja i miliona pripadnika drugih naroda u holokaustu.Postavljanjem ovog pravnog okvira, konvencija se nada da će sprečiti moguće genocide. Ipak, u decenijama koje su usledile &scaron;irom sveta se dogodio niz ratnih zločina velikih razmera. Nemačka i Izrael su sa vi&scaron;e od 150 zemalja potpisnice konvencije. Mala centralnoamerička država Nikaragva je na taj dokument takođe stavila svoj potpis. Svaki potpisnik ima pravnu odgovornost da po&scaron;tuje odredbe konvencije i zadržava pravo da formalno optuži drugog za njihovo kr&scaron;enje.To je uradila Nikaragva. Ona je 1. marta pokrenula postupak pred Međunarodnim sudom pravde (ICJ), u holandskom gradu Hagu, protiv Nemačke. U podnesku se navodi da Nemačka, zbog svoje stalne podr&scaron;ke Izraelu, uključujući isporuku oružja, &quot;nije uspela da ispuni svoju obavezu da spreči genocid počinjen nad palestinskim narodom&quot; i da je na taj način &quot;doprinela izvr&scaron;enju genocida kojim se kr&scaron;i konvencija&quot; i drugi elementi međunarodnog prava.U postupku se traži da sud primeni &quot;privremene mere&quot; protiv Nemačke, koje bi mogle da zahtevaju suspenziju njene podr&scaron;ke Izraelu, &quot;posebno njene vojne pomoći uključujući vojnu opremu, u meri u kojoj se ova pomoć može koristiti u kr&scaron;enje Konvencije o genocidu&quot;.Definisanje &quot;genocida&quot;Nakon terorističkog napada Hamasa u Izraelu 7. oktobra, u kojem je po zvaničnim izraelskim podacima poginulo oko 1.200 ljudi, uključujući najmanje 850 civila, Izrael je bombardovao i zaposeo pojas Gaze. Prema zvaničnim podacima Hamasovih zdravstvenih autoriteta, broj poginulih prema&scaron;io je 32.000 ljudi, &scaron;to je vi&scaron;e od 1,5 odsto stanovni&scaron;tva. Neke humanitarne organizacije kažu da bi ta cifra mogla biti I veća. UN i organizacije za za&scaron;titu ljudska prava optužile su izraelske snage za neselektivne napade na civile. Čak i nepokolebljivi saveznici Izraela, kao &scaron;to su Sjedinjene Države, zauzele su stav da gine previse civila. Da li akcije Izraela predstavljaju &quot;genocid&quot; pitanje je pravnog mi&scaron;ljenja. U januarskoj presudi o južnoafričkoj tužbi protiv Izraela, Međunarodni sud pravde je utvrdio da &quot;barem neka dela i propusti za koje Južna Afrika navodi da su počinjeni u Gazi mogu da potpadnu pod odredbe Konvencije&quot;.U naknadnom saop&scaron;tenju od 28. marta, sud je doneo dodatne odredbe, uključujući i zahtev da Izrael informi&scaron;e sud kako ispunjava svoje obaveze prema međunarodnom pravu.Nemačka je otvoreno stala na stranu Izraela u odbacivanju optužbi, &scaron;to ide ruku pod ruku sa negiranjem same nepravde.&quot;Mi po&scaron;tujemo Međunarodni sud pravde i naravno da ćemo učestvovati u postupku i braniti se&quot;, rekao je Kristijan Vagner (Christian Wagner), portparol nemačkog ministarstva spoljnih poslova, nakon &scaron;to je Nikaragva podnela zahtev. &quot;Ali hajde da jasno stavimo do znanja da naravno odbacujemo ovu optužbu koju je protiv nas iznela Nikaragva&quot;.Potencijalni uticaj slučaja NikaragvePredmet koji je pokrenula Nikaragve u velikoj meri se oslanja na južnoafrički i može biti test za pravni argument da presuda iz januara pokreće određene obaveze trećih država, poput Nemačke.&quot;Ova pitanja su prožeta visokim stepenom nejasnoće . Međutim, slučaj koji je pokrenula Nikaragva se po svojoj sadržini suočava se sa ozbiljnim preprekama&quot;, rekao je za DW Majkl Beker, docent međunarodnog prava i ljudskih prava na Triniti koledžu u Dablinu.Izazov za Nikaragvu je i optužba Izraela za genocid bez direktnog uče&scaron;ća Izraela u tom slučaju. Da bi isposlovala presudu protiv Nemačke, &quot;za Nikaragvu će verovatno biti važno da se utvrdi da neke od nemačkih obaveza ne zavise od toga da li Izrael kr&scaron;i međunarodno pravo, već da ih aktivira samo ozbiljna opasnost&quot;, rekao je Beker. Svaka potpisnica sporazuma ima isto pravo da se pojavi pred sudom pravde, ali Nikaragva se suočava sa velikom preprekom javnog mnjenja. &quot;Nikaragva je očigledno diktatura&quot;, kaže za DW Sofija Hofman, stručnjakinja za međunarodne odnose sa Univerziteta u Erfurtu. &quot;Za razliku od Južne Afrike, koja ne samo da je demokratska zemlja, već iza sebe ima i neverovatno uspe&scaron;an pozitivan narativ.Drugim rečima, Južna Afrika ima veći kredibilitet na svetskoj sceni, s obzirom na ru&scaron;enje sopstvenog režima aparthejda i prelazak na demokratiju devedesetih. Uzme li se samo jedno merilo kao &scaron;to je Indeks demokratije koji godi&scaron;nje objavljuje &quot;Economist Intelligence&quot;, Južna Afrika je na 47. mestu &mdash; kao &quot;demokratiju s nedostatkom&quot;, slično kao SAD i Izrael. Nikaragva je na 143. mestu, zajedno sa &quot;autoritarnim&quot; režimima, jedno mesto ispred Rusije.Hofman kaže da ipak pravila važe za sve i postoji legitimna tvrdnja koju valja preispitati. Ona dodaje da je Ipak, &quot;naravno, postoji i veoma legitimna, važna tvrdnja koju treba izneti. Pravila su za sve&quot;, dodala je ona, a Nemačka je &quot;ovde nekako veoma dvolična u pogledu podr&scaron;ke međunarodnom pravu, s jedne strane, gleda &scaron;ta se de&scaron;ava u Ukrajini i na neki način zatvara oči kada je reč o važnim političkim saveznicima&quot;.Za&scaron;to se izdvaja Nemačka?Nemačka nije jedini saveznik Izraela, ali je jedan od najjačih. Posle SAD, Nemačka je najveći izraelski dobavljač oružja između 2019-2023 &ndash; prema podacima Stokholmskog mirovnog instituta (SIPRI) čak 30 odsto izraelskog uvoza oružja dolazi iz Nemačke. Nemačka vlada je dala zeleno svetlo za dodatne isporuke nakon napada 7. oktobra.&quot;Ideja da nemačko oružje doprinosi ubijanju mnogih civila &ndash; hiljada civila, žena, dece &ndash; je užasna ideja&quot;, rekla je Hofman.Pre nego &scaron;to je podnela tužbu, Nikaragva je poslala diplomatske note Nemačkoj i nekolicini zapadnih zemalja, koje podržavaju Izrael ili su povukle sredstva iz Agencije UN za palestinske izbeglice (UNRWA), zbog slabo potkrepljenih navoda Izraela da je osoblje agencije bilo ume&scaron;ano u napad 7. oktobra. Diplomatska kampanja je možda imala nekog efekta na te zemlje, po&scaron;to su neke od tada zaustavile prodaju oružja ili obnovile finansiranje agencije zbog pogor&scaron;anja uslova u Gazi. Nemačka je, međutim, ostala pri svom kursu. Pomoć agenciji pokrenuta je tek početkom ove nedelje, ali bez direktne pomoći u Gazi, zbog istrage o tvrdnjama Izraela koja je u toku.&quot;Državni rezon&quot; pod pritiskomMeđunarodni sud pravde nema načina da sprovede svoje odluke, ali može doprineti političkom i javnom pritisku na vladu. Kakve god bile opipljive posledice, Nemačka se suočava sa su&scaron;tinski te&scaron;kom situacijom. Njen posleratni identitet je ukorenjen u podržavanju univerzalnih principa međunarodnog prava koji je bio podstaknut uglavnom sopstvenim istorijskim zločinima. Njih Nemačka nastoji da ispravi konkretnom podr&scaron;kom Izraelu, uprkos rastućem otuđenju jevrejske države od mnogih Jevreja &scaron;irom sveta.Podr&scaron;ka Nemačke Izraelu sadržana je u &quot;državnom rezonu&quot;, dvosmislenom političkom konceptu koji određenu državnu politiku čini neprikosnovenom. Nemačka Savezna centrala za političko obrazovanje shvata koncept vi&scaron;e u autoritarnom ili monarhističkom nego u demokratskom kontekstu. Između ostalih problema, nemačka podr&scaron;ka Izraelu zbog genocida nad Jevrejima u pro&scaron;losti rizikuje da izjednači državu i narod, &scaron;to bi prema kontroverznoj definiciji antisemitizma Međunarodnog saveza za sećanje na Holokaust (IHRA) koju Nemačka koristi na različitim nivoima vlasti, moglo da se okvalifikuje kao antisemitski stav.Slučaj je u skladu i sa &scaron;irim međunarodnim kritikama nemačkih domaćih pritisaka na slobodu akademskog i kulturnog izražavanja, &scaron;to je dovelo do toga da ljudi postaju &quot;žrtve ili mete represije spram ove veoma &scaron;iroke, &scaron;iroke definicije antisemitizma&quot;, rekla je Hofman.Sud je odvojio dva dana za pretres slučaja, 8. i 9. aprila, pri čemu su Nikaragva i Nemačka dobile po jedan dan da iznesu usmene argumente. Presuda bi mogla uslediti za nekoliko nedelja.&quot;Međunarodno pravo bi imalo koristi od poja&scaron;njenja u vezi sa radnjama koje država mora preduzeti da bi se pridržavala ovih obaveza&quot;, rekao je Beker, profesor međunarodnog prava. &quot;Tvrdnje Nikaragve o Nemačkoj predstavljaju konkretan slučaj u okviru kojeg se ta pitanja potencijalno mogu ispitati&quot;.

Nemci u problemu, i to velikom

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

1 Ostavite komentar

Najnovije

Čudo u Austriji i suze u Glazgovu: Seltik ispustio 4:0 i ispao iz Lige šampiona! VIDEO

Kremlj uputio brutalnu pretnju Britaniji: "Ne možemo isključiti napade"

Neviđeni spektakl: Fjuri protiv Džošue

Uhapšen jedan od trojice otmičara u Beogradu; Mladića tukli, izboli i tražili 500.000 dinara za otkup

Betis uzeo Valensiji ceo plen

Nemci u problemu, i to velikom

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

1 Ostavite komentar

B92 na društvenim mrežama

Najnovije

Čudo u Austriji i suze u Glazgovu: Seltik ispustio 4:0 i ispao iz Lige šampiona! VIDEO

Kremlj uputio brutalnu pretnju Britaniji: "Ne možemo isključiti napade"

Neviđeni spektakl: Fjuri protiv Džošue

Uhapšen jedan od trojice otmičara u Beogradu; Mladića tukli, izboli i tražili 500.000 dinara za otkup

Betis uzeo Valensiji ceo plen

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest