Obratite pažnju: Ovo su prvi znaci autizma

Oligofrenolog Ivana Gavrilović Gagić izjavila je danas, povodom obeležavanja Svetskog dana osoba sa autizmom, da su prvi simptomi i najčešći poremećaji iz spektra autizma kod dece selektivan kontakt, sužen deo socijalne interakcije i to što se dete bavi predmetima i igračkama na svoj repetitivan način. Ivana Gavrilović Gagić je za Tanjug rekla da je za decu sa autizmom takođe karakteristično to što im je kontakt pogledom vrlo selektivan ili potpuno odsutan, što se ne odazivaju na ime i to što u većini slučajeva ne razumeju govor. Dodala je da može da se desi da kada roditelj pokuša sa svojim detetom koje ima poremećaj iz spektra autizma, da inicijalno uspostavi kontakt, dete ne dozvoljava da se deli igra. Ivana Gavrilović Gagić je istakla da je uloga oligofrenologa u dijagnostici poremećaja iz spektra autizma, kao i kasnije u terapijama, velika zato što oligofrenolog treba da bude primarni terapeut u procesu samog dijagnostikovanja autizma jer se on bavi širim spektrom razvoja, a ne samo govorno-jezičkim."Iz godine u godinu broj dece sa autizmom se povećava. U nekim poslednjim istraživanjima u SAD jedno od 36 dece ima neki oblik iz spektra autizma. Samim tim je oligofrenolog neophodan i vrlo dominantan da se prepozna na tretmanu, ali i kroz institucije i pružanje usluga", navela je ona. MMR vakcina i autizam: "Jedina veza – vremenska" Koliko ishrana može uticati na autizam kod dece? Ove namirnice su strogo zabranjene VIDEO Konzumiranje kafe u trudnoći je jako opasno: Može da dovede do teškog poremećaja Na pitanje koliko je teško porodici u kojoj postoji dete koje ima neki od poremećaja iz spektra autizma i sa kojim se sve problemima oni suočavaju, Ivana Gavrilović Gagić je rekla da, iako je u ranom periodu života deteta sa autizmom ono uključeno u tretmane i kroz vaspitno obrazovni sistem, ta deca kada završe školu nemaju mogućnost za zapošljavanje i integraciju u društvu."To je doživotna borba. Trebamo sa te strane dati primat da znamo šta posle obrazovnog dela", poručila je Ivana Gavrilović Gagić. Psihologica Snežana Anđelić izjavila je danas, povodom obeležavanja Svetskog dana osoba autizmom, da u Srbiji nedostaje podrška i pomoć roditeljima u procesu prihvatanja da njihovo dete ima autizam, zato što roditelji tada ulaze u stanje šoka jer je jako teško prihvatiti da im dete ima autizam."Svi mi kada dobijemo dete imamo neku predstavu budućnosti, da ono odrasta, ide u školu, udaće se, oženiti, imaćemo unučiće, to je neka fantazija koju mi prirodno nosimo. Kada se suočite sa tim da se to ništa neće desiti, je jako teško za naš mozak da prihvati", navela je ona za Tanjug. Anđelićeva je rekla da u situaciji kada roditelji imaju jedno zdravo dete i jedno dete sa autizmom, to ima veliki uticaj na celu porodicu, brak, odnose, drugo dete, zato što dete sa autizmom živi u svom svetu i zahteva punu pažnju roditelja i to unosi kontinuirano uznemirenost. "Šta god da se desi, to dete biva uznemireno, što znači da uznemiri i drugu decu, tako da vi gubite ono što zovemo porodična harmonija. Naučićete vi dete sa autizmom određene stvari, ali ono će uvek reagovati na promenu. Vi morate da promenite život i rekonstruišete ga naspram potreba tog deteta, to nije nimalo lako", objasnila je ona. Anđelićeva je rekla da prvi simptomi autizma koji roditeljima ukazuju da treba da odvedu dete kod lekara jesu odustnost, gubitak komunikacije i situacije kada dete polako ulazi u neki svoj svet. Iako svaki taj simptom ne znači da dete ima autizam jer mogu biti i neki drugi problemi u pitanju, Anđelićeva je rekla da je bitno da kada roditelj prepozna ove simptome kod svog deteta, potraži stručnu pomoć kako bi se utvrdilo šta je problem. Na pitanje zbog čega čekanje nije dobro kada je reč o autizmu i koliko vremena roditelji izgube čekajući da nešto prođe, da dete još malo poraste, Anđelićeva je rekla da autizam nije lako dijagnostikovati i dodala da svaki roditelj kada primeti prve simptome,pomisli i nada se da je to samo faza i da će proći, što je i prirodno, a takođe ni stručnjaci ne mogu da dijagnostikuju i kažu "to je autizam". "Ja kao dečji psiholog se ograđujem kada je to u pitanju, zato što to mora čitav kolegijum da učestvuje u toj dijagnostici. Mislim da to 'zakasnelo diganostikovanje' je prirodan proces koji nije jednostavan i koji zahteva vreme i stručnost. Bitno je da se roditelji informišu, a naša obaveza je da im pomognemo u tom procesu", poručila je ona. Predsednik Beogradskog udruženja za pomoć osobama sa autizmom i otac deteta sa autizmom Srboljub Ranković izjavio je da, bez obzira na to koliko je dete uspelo da uspostavi neke osnovne funkcije, podrška je potrebna celog života. Ranković je za Tanjug rekao da, kada su on i njegova porodica saznali da njihov sin, koji sada ima 35 godina, ima autizam, u početku nije bilo pomoći jer se malo znalo o autizmu, i dodao da se prvo ispitivalo stanje sluha, s obzirom na to da je njegov sin normalno izgovarao reči."Kasnije je taj govor nestao, sluh je bio u redu, tako da nije to bio problem. Tada je sve bilo nepoznato, nismo znali šta je u pitanju i šta je autizam. Sada puno toga znamo, sve je drugačije i cela porodica se bavi autizmom", naveo je on. Ispovesti majke i bake: Koliko je značajna podrška deci i ljudima sa autizmom? VIDEO Ćerki Brusa Vilisa dijagnostikovan neurorazvojni poremećaj VIDEO Objašnjavajući kako funkcioniše porodica sa detetom koje ima autizam, kako se s tim nose ti roditelji i šta je njihov najveći strah, Ranković je rekao da prvo počinje da smeta to što drugi ljudi primećuju da je ponašanje njihovog deteta drugačije, ali da se trude da skrenu drugima pažnju na to šta je autizam."Ono što je osnovno kod kontakata i u nekim javnim službama kada se prvi put pojavite je, ja kažem da moj sin Marko ne govori, ali da razume i sarađuje, da s njim treba da se razgovara polako", dodao je on. Na pitanje mogu li osobe sa autizmom da budu ravnopravni članovi društva i šta se dešava sa njima nakon 18. godine, Ranković je rekao da je u Srbiji problem to što postoje neki delovi u životu koji su definisani i za koje postoji podrška. Prema njegovim rečima, posle završene škole nema podrške, deca sa autizmom ostaju bez podrške ličnog pratioca i bez aktivnosti, što znači da su prepušteni roditeljima.Ranković je rekao da osobama sa autizmom nakon 18. godine u sadašnjem sistemu preostaju samo dnevni boravci, koji su uglavnom puni, tako da su ti mladi ljudi uglavnom na listi čekanja.

Obratite pažnju: Ovo su prvi znaci autizma

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

6 Ostavite komentar

Najnovije

Englezi držali čas u Madridu – Španija izgubila posle 967 dana!

"Đavoli" priredili Italiji pakao

Otvara se put ka novoj vladi u Švedskoj: Opozicija dobila podršku centra

Slava pomerila utakmicu Zvezde

Alimpijević: "To je neprihvatljivo"

Obratite pažnju: Ovo su prvi znaci autizma

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

6 Ostavite komentar

B92 na društvenim mrežama

Najnovije

Englezi držali čas u Madridu – Španija izgubila posle 967 dana!

"Đavoli" priredili Italiji pakao

Otvara se put ka novoj vladi u Švedskoj: Opozicija dobila podršku centra

Slava pomerila utakmicu Zvezde

Alimpijević: "To je neprihvatljivo"

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest