Prva žrtva bila u Somboru; Raketa pala pet minuta pre prve sirene za uzbunu

Bila je ta sreda 24. mart 1999, naizgled, sasvim običan prolećni dan. Sve do večeri, kada su se mnogi pripremali da vreme uz TV program ispune čuvenom latinoameričkom sapunicom "Esmeralda" ili, krajnje simbolično ali nepoznato da li i nenamerno, ko zna kojom po redu reprizom domaćeg filma "Boj na Kosovu".Preduhitrio ih je, međutim, drugi dnevnik RTS i obraćanje tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića "da se naša zemlja nalazi u ratu".Napad u 19.55Sirene za uzbunu su se oglasile u 20 časova, ali su negde krstareće rakete, ispaljene sa NATO brodova u Jadranu, već ranije pale na vojne i policijske položaje i objekte u Prištini i drugim mestima na Kosovu, a u 19.55, pet minuta pre početka službeno određenog vremena za početak napada, jedna od raketa pogodila je vojni aerodrom u Somboru odnevši prvi žrtvu. Kasnije, tokom te večeri, gađane su kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ u Batajnici, Prokuplju, Kuršumliji...Građani "zemlje koja se nalazi u ratu" nisu mogli da vide neprijatelja, ali su zato svim ostalim čulima postali svesni šta se dešava. I brzo smo naučili, ko ih je imao, gde su skloništa a gde baza Aviano, šta je "tomahavk" a šta B-52, kako se oglašava "šizela" a kako "smirela", i kompletan sastav generalštaba Alijanse, ali uvek uz neizbežno pitanje – zašto nas bombarduju?NATO intervencija, naime, usledila je posle višemesečnih sukoba Vojske Jugoslavije i srpske policije sa pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova. Sporadični sukobi beleženi su i tokom 1996. i 1997, ali godinu dana kasnije su eskalirali u pravi rat na teritoriji cele pokrajine. Uz objašnjenje da želi da zaustavi "humanitarnu katastrofu i etničko čišćenje Albanaca", NATO je pokrenuo akciju za koju Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nije izdao dozvolu.Neposredan povod za bombardovanje bio je događaj u selu Račak u opštini Štimlje na Kosovu, 15. januara 1999. – 45 mrtvih Albanaca za koje je Vilijam Voker, ambasador verifikacione misije OEBS tvrdio da su nedužni civili, dok su srpske vlasti tvrdile da je reč o pripadnicima OVK poginulima u sukobu sa našim bezbednosnim snagama.Neuspešni pregovoriNapadu na SRJ prethodilo je i 17 dana neuspešnih pregovora delegacija Srbije i kosovskih Albanaca u francuskom Rambujeu o mirnom rešenju krize.Poslednja šansa da se intervencija izbegne propala je u utorak popodne, a način na koji je američki diplomata Ričard Holbruk napustio Beograd nakon neuspelih pregovora sa Miloševićem, upućenima je bio jasan znak da zemlju 24 sata kasnije očekuju sa neba čelik i vatra.Formalno, naredbu za napad, prvi na jednu suverenu zemlju od osnivanja NATO, tadašnjem komandantu savezničkih snaga, generalu SAD Vesliju Klarku, izdao je generalni sekretar organizacije Havijer Solana. Tako je cela operacija, kolokvijalno kod nas nazvana "Milosrdni anđeo", iako NATO nikada nije koristio taj termin, počela tog 24. marta 1999...Kakve su bile posledice tih 78 dana bombardovanjaU napadima je poginulo 1.008 pripadnika Vojske SRJ i srpske policije, a ukupan broj civilnih žrtava se ni do danas ne zna. Ministarstvo odbrane Srbije svojevremeno je saopštilo da je tokom vazdušne agresije ubijeno 2.500 civila, a među njima 89 dece.Prema istom izvoru, ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se i danas vodi kao nestalo. S druge strane, nevladina organizacija "Hjuman rajts voč" navodila je da je poginulo između 489 i 527 civila, a slični su podaci i Fonda za humanitarno pravo.Činjenica je da gotovo nema grada u Srbiji koji se tokom 11 sedmica NATO bombardovanja nije našao na meti. NATO je, naime, izvršio 2.300 vazdušnih udara i bacio 22.000 tone projektila.Ogromnu materijalnu štetu je Vlada tadašnje SRJ procenila na 100 milijardi američkih dolara tvrdeći da je razoreno oko 50 odsto proizvodnih kapaciteta Srbije i trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje. Bombe su padale na vojne ciljeve, kasarne, aerodrome ili fabrike namenske industrije.Međutim, gađani su i mnogi civilni objekti kao što su bolnice, mostovi, ostala infrastruktura, skladišta energenata, predajnici... Ali i mediji, poput RTS koga je NATO proglasio legitimnom metom, pa je 16 radnika ove medijske kuće poginulo u bombardovanju zgrade televizije u Aberdarevoj ulici, u noći između 22. i 23. aprila. Još troje novinara, državljana Kine, nekoliko dana kasnije nastradalo je u zgradi ambasade te države u Beogradu nakon što je pogođena avionskim projektilima. Da li samo "greškom", jer je NATO tvrdio da je meta bilo sedište SDPR, državne agencije za uvoz i izvoz oružja."Kolateralna šteta"Zapravo, spisak svih "grešaka" ili "kolateralne štete" na štetu civila tokom 78 dana bombardovanja, kako je često tih dana govorio za domaću javnost zloglasni portparol Alijanse Džejmi Šej, uopšte nije kratak. Nabrojaćemo samo neke, hronološki.Napad na putnički voz u Grdeličkoj klisuri 12. aprila, dok je prelazio preko železničkog mosta na Južnoj Moravi. U eksploziji i plamenu od dva pogotka avionskim projektilima izginulo je i povređeno mnogo putnika voza, ali tačan broj do danas nije sa sigurnošću utvrđen.Ogroman bol javnosti doneo je i 17. april. U 21.45, dok je u svojoj kući u Batajnici sedela na noši, od gelera bombe nastradala je trogodišnja Milica Rakić, koja je postala simbol stradanja nevinih tokom bombardovanja. Spomenik devojčici postavljen je u Tašmajdanskom parku u Beogradu, a kasnijih godina su freske sa njenim likom oslikane u tri manastira SPC.Za mnoge Beograđane noć između 29. i 30. aprila bila je najteža. Pogođene su zgrade Generalštaba u samom srcu prestonice na raskrsnici Kneza Miloša i Nemanjine, gde i četvrt veka kasnije, dok traje rasprava šta će biti sa njima, predstavljaju svojevrsni "spomenik" bombardovanja. U tim napadima pogođene su i zgrada Savezne policije, televizijski toranj na Avali i naselje Čubura na Vračaru. Stradalo je troje ljudi, a povređeno 40.Krvavo prepodne 7. maja pamte Nišlije, kada je na Šumatovačku ulicu, autobusku stanicu i Tvrđavsku pijacu pao veliki broj kasetnih bombi. Stradalo je 16 građana, među njima i 26-godišnja žena u poodmakloj trudnoći, dok je njih 18 povređeno.U noći između 30. i 31. maja, NATO avioni su bombardujući područje opštine Surdulica pogodili specijalnu bolnicu za plućne bolesti "Sanatorijum" i obližnji starački dom. Ubijeno je 19 osoba, a više desetina je povređeno.Pao je i "nevidljivi"Dani pod bombama pamte se i zbog onoga što se dogodilo trećeg dana agresije. Tog 27. marta oboren je "nevidljivi".U ataru sremskog sela Buđanovci kod Rume pao je američki Lokid F-117A "Noćni jastreb", a prvog i do sada jedinog na taj način uništenog aviona sa stelt tehnologijom, oborio je 3. divizion 250. raketne PVO brigade VJ kojim je komandovao potpukovnik Zoltan Dani, sistemom "Neva". Pilot "nevidljivog", potpukovnik Dejl Zelko je spašen šest sati nakon obaranja.Inače, ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni. Tadašnje vlasti u Beogradu su tvrdile da je oboreno više desetina letelica, ali to zvanično nije potvrđeno...EpilogI kako se završilo nakon što su poslednje bombe na Srbiju pale 10. juna 1999? Mirovni sporazum delegacije SRJ i NATO su potpisale u Kumanovu. Njime je omogućen ulazak stranih trupa na Kosovo, čemu se Beograd protivio u Rambujeu, a srpska vojska i policija su se povukle sa teritorije Kosova i Metohije. SB UN usvojio je Rezoluciju 1244, u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika u sastavu misije KFOR iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir i bezbednost, a umesto domaćih organa vlasti uspostavljena je civilna misija UNMIK.Kako je preko TV ekrana najavio, tako je Slobodan Milošević tog dana i "odjavio" rat. "Agresija je završena, mir je nadvladao nasilje. Dragi građani, srećan vam mir", bile su reči budućeg haškog pritvorenika...Epilog svega šta se dešavalo tih 78 dana traje i 26 godina kasnije. Kosovo je devet godina nakon bombardovanja, 17. februara 2008, proglasilo nezavisnost. Prethodio mu je, četiri godine ranije, martovski pogrom i ono malo preostalog srpskog civilnog stanovništva koji su organizovali pripadnici nekadašnje OVK. Procenjuje se da je tad više od 4.000 ljudi izgnano iz svojih domova širom Kosova i Metohije, 28 ih je poginulo, a više od 900 povređeno...Srbija nezavisnost Kosova ne priznaje, ali se i dalje vode pregovori o normalizaciji odnosa. Priština barata podatkom o više od 110 država koje su priznale Kosovo, ali tačan broj se ne zna, jer su neke u međuvremenu to priznanje povukle.Poslednje poglavlje razgovora Beograda i Prištine tiče se francusko-nemačkog predloga za normalizaciju odnosa, koji sadrži 11 tačaka.Od prve, koja govori da će "strane razvijati normalne i dobrosusedske odnose, međusobno priznati dokumente i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske marke", preko tačke da "nijedna strana neće blokirati, niti ohrabrivati druge da blokiraju napredak druge strane na putu ka EU", do poslednje koja kaže da će "strane razmeniti stalne misije u svojim Vladama".A ta priča, sada srećom samo na političkom terenu, još nema izvestan kraj. Na današnji dan pre 26 godina počela NATO agresija na SR Jugoslaviju

Prva žrtva bila u Somboru; Raketa pala pet minuta pre prve sirene za uzbunu

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

1 Ostavite komentar

Najnovije

Sadik sa klupe doneo tri boda Valensiji

Nikolićev AEK posrnuo u derbiju pred dolazak Reala

uživo Zatvorena birališta širom Srbije; Glasalo se na 53 biračka mesta, evo kolika je bila izlaznost

Mis Albanije pozirala polugola u srpskoj pravoslavnoj svetinji, u rukama držala brojanicu sa krstom FOTO

Zvezda pušta u prodaju karte za Inter – onlajn su već dostupne

Prva žrtva bila u Somboru; Raketa pala pet minuta pre prve sirene za uzbunu

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

1 Ostavite komentar

B92 na društvenim mrežama

Najnovije

Sadik sa klupe doneo tri boda Valensiji

Nikolićev AEK posrnuo u derbiju pred dolazak Reala

uživo Zatvorena birališta širom Srbije; Glasalo se na 53 biračka mesta, evo kolika je bila izlaznost

Mis Albanije pozirala polugola u srpskoj pravoslavnoj svetinji, u rukama držala brojanicu sa krstom FOTO

Zvezda pušta u prodaju karte za Inter – onlajn su već dostupne

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest