Privatizacija opasna po život

Rezultati istraživanja koje je sproveo tim britanskih naučnika, objavljeni su u medicinskom časopisu “Lanset”.

Brzi prelaz iz komunizima u kapitalizam širom istočne Evrope doveo je tokom devedesetih godina prošlog veka do ogromnih socijalnih poremećaja, a posledica je bila veliko povećanje stope smrtnosti među radno sposobnim muškarcima.

Mnoga ranije sprovedena istraživanja bila su usmerena na procenjivanje neposrednih uzroka povećanja mortaliteta, kao što su alkoholizam, nezaposlenost ili privatizacija zdravstvenog sistema.

Britansko istraživanje je, međutim, problemu prišlo na drugi način. Njime se procenjivao uticaj koji na zdravlje stanovništva imaju ekonomska politika i brzina i razmere privatizacije.

U zemljama kao što su Rusija, Kazahstan i Letonija primenjen je, kako se navodi, "kratak, nagli i šok terapiji ravan proces privatizacije".

To je, navode autori studije, početkom devedesetih godina uticalo na dramatičan skok stope smrtnosti među muškim delom stanovništva tih zemalja - stopa mortaliteta među muškarcima skočila je za 40 odsto.

S druge strane, u zemljama koje su reforme sprovodile sporijim tempom i postepeno uvodile uslove slobodne tržišne privrede, uočen je manji broj smrtnih slučajeva.

U države koje su se na najbolji način izborile sa dramatičnim promenama sistema, u ovom kontekstu, ubrajaju se Albanija, Poljska i Slovenija.

Istraživanje se istovremeno bavilo i značajem socijalne povezanosti, pa je zaključeno da u zemljama u kojima je veliki broj ljudi pripadao nekoj od grupa za socijalnu podršku, kao što su crkvene zajednice ili radnički sindikati, takođe registrovana niža stopa smrtnosti.

Autori istraživanja posebno su oštri prema baštini Džefrija Saksa, američkog ekonomiste koji je u vreme kojim se istraživanje bavi bio čuven po zalaganju za primenu "tranzicione šok terapije".

U studiji se posebno ukazuje na razliku između neposrednih i posrednih uzroka povećanog mortaliteta.

Tako je trovanje alkoholom označeno kao najvažniji neposredni uzrok naglog rasta mortaliteta, uz loš način ishrane i sve izraženiji jaz između zapadnog i komunističkog sistema zdravstvene zaštite.

Istovremeno, otpuštanje s posla, posebno kada je reč o neobrazovanijem delu radne snage i osobama bez bilo kakvog oblika društvene podrške, predstavlja jedan od glavnih posrednih razloga za nagli skok smrtnosti u tranzicionim državama.

Časopis ”Fajnenšal tajms”, koji je takođe objavio pojedinosti tog istraživanja, procenjuje da je ubrzana privatizacija u nekadašnjem sovjetskom bloku, tokom prve polovine devedesetih godina prošlog veka, odgovorna za prevremenu smrt skoro milion ljudi.

"Žrtve masovne privatizacije životom su platile danak nezaposlenosti i krupnim društvenim poremećajima", zaključuje taj list.