Kako zaista izgledaju crne rupe? (FOTO)

“Postoje jaki dokazi da one postoje, ali ne i direktne slike”, kaže Piter Edmonds, astrofizičar u NASA.

Ono što smo imali priliku da vidimo na slikama koje je NASA objavljivala uz izveštaje o novim otkrićima u vezi s crnim rupama, obično su samo ilustracije.

Najveći problem u pokušaju detektovanja crnih rupa jeste to što su čak i najveće među njima, relativno sićušne.

“Najveća koju smo detektovali jeste crna rupa u središtu naše galaksije”, kaže Dmitrios Psaltis, astrofizičar Univerziteta u Arizoni. “Fotografisanje takve pojave bilo bi isto kao kada bismo sa Zemlje mogli da fotografišemo DVD na površini Meseca”.

Na zumiranim slikama je rendgensko zraèenje koje se detektuje prilikom posmatranja središta Mleènog puta. (NASA/CXC/Amherst College/D.Haggard et al.)

Štaviše, zbog jake gravitacije, crne rupe su obično okružene svetlom materijom, što još više otežava detekciju.

Zato astronomi i ne pokušavaju da ih direktno “love”. Umesto toga, oni traže tragove njihove gravitacije i zračenja.

“Obično merimo orbitu zvezda i gasa koji kruže oko veoma tamnih ‘tačaka’ na nebu i utvrđujemo masu u tim tačkama”, kaže Psaltis. “Ako znamo da nema drugog nebeskog tela koje bi moglo biti tako masivno i tako tamno, kako pokazuju merenja, smatramo da je to dokaz da se tu nalazi crna rupa.”

Neke od najboljih indirektnih slika crnih rupa napravila je opservatorija Čandra X-rej, u kojoj Edmonds radi.

Smatra se da ogromni vrtlozi koji se vide sa svake od strana galaksije Kentaur A predstavljaju ostatke materije koju usisava crna rupa(ESO/WFI (visible); MPIfR/ESO/APEX/A.Weiss et al. (microwave); NASA/CXC/CfA/R.Kraft et al. (X-ray)

“Trenje i velika brzina materijala koji kruže oko crne rupe obično proizvode rendgensko zračenje”, kaže on. Svemirski teleskop Čandra je specijalno dizajniran da “vidi” takvo zračenje.

Na primer, opservatorija je dokumentovala takvo zračenje koje izbija iz mesta na kom se spajaju dve galaksije, udaljen oko 26 miliona svetlosnih godina. Astrofizičari sumnjaju da je reč o zračenju koje ostavlja materija dok tone u crnu rupu.

Na prvoj priloženoj slici možete videti purpurne tragove u regijama sa jakim rendgenskim zračenjem, za koje se veruje da predstavljaju mesto na kom se nalaze crne rupe. Jedan od dokaza postojanja crne rupe u središtu Mlečnog puta jeste i ovaj snimak napravljen na osnovu materijala prikupljanog tokom 16 godina. Kretanje zvezda u blizini središta galaksije smatra se jednim od dokaza postojanja crne rupe.

Uzbudljivo je to što bi u narednih nekoliko godina naučnici trebalo da potvrde postojanje crne rupe u središtu Mlečnog puta i utvrde kako tačno izgleda zahvaljujući teleskopu Ivent horajzon. Reč je o globalnoj mreži senzora koji bi trebalo da naprave prvu sliku crne rupe do kraja 2017. i prvu sliku horizonta događaja.

“Nadamo se da ćemo videti senku, istinski tamnu regiju”, kaže Edmonds. “To bi bila velika stvar.”