Svemirske novosti

Početkom ovog leta astronomi su se ponovili: dobili su nov svemirski teleskop. Kada je lansiran teleskop se zvao Gama zračni svemirski teleskop širokog područja (Gamma-ray Large Area Space Telescope, GLAST), ali kada se skrasio u orbiti oko Zemlje preimenovan je u Gama-zračni svemirski teleskop Fermi (Fermi Gamma-ray Space Telescope).

Ime je dobio po italijansko-američkom fizičaru Enriku Fermiju (1901-1954), a Enriko Fermi je bio jedan od velikana nauke XX veka (Nobelovu nagradu dobio je 1934.). Teleskop je rezultat saradnje Nase sa odgovarajućim organizacijama Francuske, Nemačke, Italije, Japana i Švedske. Primarna misija Fermija će trajati pet godina, sa ciljem da se nastavi za još pet.

Teleskop Fermi je gama-zračni teleskop i kao takav i nesvesno se poredi sa svojim slavnim prethodnikom, takođe gama-zračnim Svemirskim teleskopom Kompton koji je radio od 1991. do 2000. kada je deorbitiran, tj. oboren na planetu i spaljen u njenoj atmosferi. Ukratko, teleskop Fermi je mnogo, mnogo moćniji i ono što je Kompton radio godinama, nov teleskop postigne za svega nekoliko dana.

Gama-zračni teleskop detektuje gama zrake, a izvor tih, inače najsnažnijih zraka su jezgra aktivnih galaksija, pulsari, supernove, tesni zvezdani sistemi itd. dakle egzotični objekti o kojima bi astronomi da znaju mnogo više nego što znaju, jer je upravo to karika koja im nedostaje za bolje razumevanje nekih važnih astrofizičkih i kosmoloških procesa.

Dr Tijana Prodanović sa novosadskog Departmana za fiziku, koja se bavi gama-zračnom astronomijom, govoreći o ovom teleskopu za časopis Astronomija kaže da njegova "najveća moć leži u tome što će nam konačno pružiti pogled u ono što nazivamo neotvoren prozor. Naime - nastavlja dr Prodanović - u domenu energija gama zračenja postoji oblast energija u koju još ni jedan gama-zračni teleskop nije zavirio zbog brojnih tehničkih ograničenja koje baš ta oblast energija nosi sa sobom. Fermi GLAST misija bi trebalo da nam osvetli većinu te mračne oblasti.“ Od ovog teleskopa dr Prodanović očekuje da rasvetli i pitanje porekla i prirode tamnje materije, da razjasni mehanizam džetova koji se sreću u svemiru, prirodu gama bljeskova itd.

Već prvi snimak teleskopa je imresionirao astronome. Evo tog snimka:

Na njemu se vidi usijani gas Mlečnog puta, svetlucanje pulsara i blješteće galaksije udaljenih milijardama svetlosnih godina.

Nakon ovog snimka usledilo je i prvo interesantno otkriće. Na 4600 svetlosnih godina od nas, u sazvežđu Cefej, Fermi je uočio neobičan pulsar koji zrači samo gama zrake. Iako je to nešto što većinu nas ostavlja ravnodušnim astrofizičari su oduševljeni. U svakom slučaju Fermi je zaslužio čestitke.

HST

A kad smo kod svemirskih teleskopa ne možemo a da ne kažemo nešto i o najslavnijem među njima.

Svemirski teleskop Habl (Hubble Space Telescope, HST), čiji planirani radni vek je već odavno prošao, a koji se održava u životu (i orbiti) zato što još uvek nema adekvatnu zamenu, izazvao je nova uzbuđenja i nova strahovanja svojih brojnih fanova. Njega prosto svi obožavaju, od profesionalnih astronoma do ljubitelja dobre astronomske fotografije.

Da bi ovaj teleskop ostao u funkciji neophodno je njegovo povremeno servisiranje. Problem je što se za servis koriste spejs šatlovi, a šatlovi su već odavno zreli za penziju (postoji gotovo opšta saglasnost da ih je već na samom početku trebalo staviti u muzej). Ipak, za HST je rezervisana jedna misija servisiranja i šatl Atlantis je u septembru bio postavljen na lansirnu rampu.

Dok su u svemiru, šatlovi, u slučaju kvara, imaju luku u koju u slučaju kvara mogu da se sklone i to je Međunarodna svemirska stanica. Međutim, HST se nalazi na suviše dalekoj orbiti za takav manevar (na oko 600 km, prema oko 350 km na kojoj visini se nalazi Stanica) i u slučaju nevolje posada Atlantisa na Međunarodnu stanicu ne bi mogla da računa. Zato je, iz bezbednosnih razloga, pored Atlantisa za ovu priliku na susednu lansirnu rampu bio postavljen još jedan šatl, Endeavour.

Nekoliko puta do sada se desilo da se istovremeno na lansirnim rampama nađe par šatlova, a ovog puta trebalo je da to bude i poslednji, jer će šatlovi da lete samo do 2010-te godine kada se konačno povlače iz upotrebe. Takav je bar do sada bio plan. Evo impresivnog snimka dva šatla. To je zbilja veličanstvena slika, sa dugom u pozadini.

Ali uoči lansiranja Atlantisa dogodilo se nešto uznemirujuće: 27. septembra teleskop Habl je prestao da šalje podatke na zemlju. Nakon nekoliko dana grozničavog ispitivanja inžinjeri su otkrili da na Hablu instrumenti funkcionišu normalno, ali da deo sistema (sklop A) koji je zadužen za slanje podataka, više ne radi. Misija servisiranja je izgubila smisao i ona je odmah otkazana, a inžinjeri su se bacili na rešavanje problema.

Rešenje je potraženo u aktiviranju sklopa B koji je savršeno radio - pre dvadeset godina dok se teleskop još nalazio na Zemlji i koji od tada nikad nije bio korišćen. Usledili su dani intenzivnog rada da bi konačno zadnjeg dana oktobra stigla vest o uspehu: Habl je oživeo i na zemlju poslao ovaj snimak:

Misija servisiranja teleskopa Habl je sada zakazana za maj sledeće godine.

NASA

Taj servis bi trebalo da produži život ostarelog teleskopa do 2013. godine za kada je planirano da ga zameni mnogo moćniji Svemirski teleskop Đejms Veb (James Webb Space Telescope, JWST) nazvan po Džejmsu Vebu (1906 – 1992), drugom administratoru Nase. Ali, to je samo plan. Ima skeptika.

Dr Miroslav Filipović sa Univerziteta Zapadni Sidnej, koji inače važi za dobro obaveštenog astronoma kad su u pitanju osmatrački instrumenti i druga astronomska oprema, nije uveren da će Veb još skoro da se vine u svemir, možda ni do kraja sledeće dekade. Jednostavno, takve stvari su ne samo izuzetno složene nego i basnoslovno skupe, a Nasa se suočava sa velikim finansijskim problemima. Više puta su se ove godine javljale vesti o krizi budžeta Nase. O tome je letos u intervjuu za britansku štampu govorio i čelnik Nase Majkl Grifin.

Sem toga, postojeća ekonomska kriza ne ide na ruku budućim misijama. Pa i promena domaćina u Beloj kući imaće svakako uticaja na budžet Nase. Oba predsednička kandidata, i Mekejn i Obama, su davala izjave o Nasi, ali to su bili uglavnom emotivni stavovi privrženosti svemirskim istraživanjima. Istina, oba su obećala povećanje budžeta Nase za dve milijarde dolara, ali na to povećanje ipak treba pričekati. Sem toga, pitanje je da li je ono dovoljno da reši probleme Nase.

Velik problem je što u slučaju povlačenja šatlova Amerika ostaje bez letelice koja može da ponese ljudsku posadu u svemir. Već godinama se radi na projektovanju i izgradnji nove rakete (Ares I) i kapsule za ljudsku posadu (Orion), ali konstruktori se stalno suočavaju sa novim problemima i još se ne vidi dan kada će se planovi o američkoj letelici sa ljudskom posadom ostvariti. Tako ostaje da Nasa za slanje svojih astronauta na Međunarodnu svemirsku stanicu, posle povlačenja šatlova, koristi (i plaća) usluge Rusa, a to je opcija koju Amerika iz sve snage želi da izbegne.

Dvostepena raketa nosaè Ares biæe u stanju da ponese kosmièki brod Orion sa šest èlanova posade. I Ares i Orion æe u narednim decenijama biti okosnica amerièkih misija na Mesec

Sem svega toga, stvarni položaj Nase je zamagljen različitim, često oprečnim podacima. S jedne strane ističe se kako se budžet ove svemirske agencije drastično tanji, tj. da on samo nominalno raste, ali da taj rast izjeda inflacija i u procentima prema BNP on zaista opada.

S druge strane, i taj tako mali budžet (inače 17,3 milijarde dolara za ovu godinu) i dalje je duplo veći od budžeta svih ostalih svemirskih agencija - zajedno. Zatim, govori se da je dominacija Nase u svemirskim istraživanjima ugrožena jer se javljaju nove sile: Kina, zatim ESA i naravno Rusija, a izvesne ambicije pokazuju i Indija (nedavno je njena letelica Chandrayaan-1 ušla u orbitu oko Mesecu), pa i Japan (čiji je orbiter oko Meseca, Kaguya, ovih dana poslao deprimirajuću vest da je Mesec suvlji nego što su se astronomi zadnjih godina nadali).

Sve je to tačno, ali ako bi neki imaginarni posmatrač iz kosmosa gledao šta to Zemlja radi u svemiru video bi samo Nasine i tek po koju letelicu svih ostalih. Nasa, što sama, što u kooperaciji sa drugim agencijama, istovremeno sprovodi velik broj misija od kojih većina za sve ostale spada u domen naučne fantastike. Evo kratkog pregleda nekih misija.

Misije

Pre mesec dana (6. oktobra) Mesindžer (Messenger) je po treći put proleteo pored Merkura, na 200 kilometara razdaljine, i poslao snimke do sada neviđenih oblasti te planete. U stalnu orbitu oko Merkura Mesindžer treba da uđe 2011. godine, ali pre toga će, septembra sledeće godine, još jednom da proleti pored planete.

Na drugom kraju Sunčevog sistema nalazi se Nasina letelica Novi horizonti (New Horizons). Ove godine pažnju medija je privukla operacija popularno nazvana "transplantacija mozga". Naime, glavnom računaru letelice je izmenjen kompjuterski program i to na preko milijardu kilometara od kuće. Novi softver je ispravio neke uočene bagove i obezbedio stabilniji rad svih sistema letelice.

Red je da pomenemo i letelicu Kasini (Cassini) koja obleće Saturn i osmatra njegove prstenove i brojnu porodicu satelita, na već monotono savršen način. Na Zemlju stalno šalje obilje fotografija i drugih podataka. Koga interesuje, ovde može naći fotografije http://ciclops.org/index.php

Istovremeno Nasa na Marsu ima rovere, orbitere i lendere. Roveri nakon čitavih pet godina provedenih na susednoj planeti i dalje tvrdoglavo odbijaju da se pokvare (20 puta su premašili prvobitni plan). S Oportjunitijem kontrolori već ne znaju šta da rade pa su ga pre mesec dana uputili na put bez povratka, tj. do kratera Endeavour do koga će, ako uopšte uspe, stići 2011. godine. Druga mogućnost je bila da rover ostane tu gde je i vršlja po terenu koji je već istražio.

Ako nekog interesuje drugi Marsov rover, Spirit, on je sve do nedavno bio dobro. Istina, još od ranije ima blokiran jedan točak te mu je kretanje otežano, ali obavljao je svoje poslove. Na južnoj hemisferi gde se nalazi (krater Gusev) zima je pri kraju pa je sunca sve više i inžinjeri koji upravljaju Spiritom su očekivali da se on napuni energijom. Ali početkom novembra krater Gusev je zahvatila oluja koja je podigla prašinu, a ona je prekrila panele preko kojih rover upija sunčevu energiju. Sada Spirit dobija toliko malo energije da su kontrolori čak i redovnu komunikaciju s njim sveli na minimum. Nadamo se najboljem.

Feniks i Sunce nad horizontom

A lender Feniks koji je takođe probio planirani radni vek utonuo je u večni san. Na konferenciji za štampu održanoj 10. novembra 2009. Nasa je zvanično objavila kraj misije Feniks. Kontakt sa Feniksom je prekinut još 2. novembra i sva nastojanje da se on obnovi ostala su bezuspešna. Inžinjeri misije smatraju da je lender iscrpeo svu preostalu energiju i da zato više nije u stanju da komunicira sa Zemljom. Sunce je sve kraće na severnom nebu Marsa, a Feniks se nalazi u svernom polarnom regionu pa je zadnjih mesec dana imao sve manje napajanje.

Tim koji je upravljao Fenikosm prethodnih nedelja je isključivao sve što nije neophodno za život lendera kako bi obezbedio što duži rad preostalih sistema, no i pored svega kraj je došao. Sada postoje samo minimalne šanse da s proleća (Marsovog) lender oživi. Ali zato će podaci koji su pristigli sa ovog lendera biti predmet analize dugi niz godina. Da pomenemo najupečatljivije rezultate. Feniks je svojom robotskom rukom zagrabio led, utvrdio hemijski sastav Marsovog tla i detektovao sneg u atmosferi Marsa.

Treći mesec Marsa

Kad smo već kod Marsa pomenimo i zanimljivu teoriju da je nekada davno ta planeta imala tri meseca (ima ih inače dva). Do ove teorije došli su John Chappelow i Rob Herrick sa Univerziteta Fairbanks, Aljaska, studirajući jedan snimak dva mala Marsova kratera. Evo i tog snimka.

Važni krateri su levi i desni, a ovaj u sredini nije. Kako vidimo oba kratera su sličnog, ovalnog oblika. U prečniku imaju 3, odnosno 10 km.

Pronicljivošću Šerloka Holmsa dva istraživača su izvela čitav niz zaključaka koji su ih doveli do njihove teorije. Ukratko objašnjenje je sledeće. Mali mesec, oko 1,5 km u prečniku (veličina kratera odgovora tom prečniku udarnog tela), po spirali je počeo da se približava planeti, a kada je uronio u njenu atmosferu raspao se na dva dela i tako udario u tlo. Dokaz za takav scenario je ovalni oblik stvorenih kratera.

Takav oblik nastaje kada udarno telo padne pod oštrim uglom (deset, ili manje stepeni) na tlo. Pri većim udarnim uglom nastaje krater kružnog oblika. Dalje, ova dva kratera su položena u pravcu istok-zapad (uz neznatno odstupanje od 3,48 stepeni) što znači da su ih napravila tela koja su stigla iz satelitske orbite (prirodni sateliti ne kruže po polarnim nego ekvatorijlanim orbitama).

I to je to. Elementary, my dear Watson, zar ne? Pa ne baš. Ima i skeptika koji kažu da se ova dva kratera nalaze suviše daleko od ekvatora (severno od vulkana Olympus Mons, na oko 40 stepeni od ekvatora), tj. da bi se treći satelit, ako je ikada postojao, morao nalaziti mango bliže ravni ekvatora. Sem toga, sumnjivci kažu da je dva pomenuta kratera logičnije povezati sa padom dvojnog asteroida. Naravno i jedni i drugi imaju svoje argumente za nastavak rasprave. U svakom slučaju za potvrdu teorije o trećem satelitu Marsa potrebno je mnogo više od ponuđenih dokaza.

ESA

Da pomenemo ukratko i Evropsku svemirsku agenciju i neke njene misije. Venus Ekspres obleće Veneru i izučava njenu atmosferu. Između ostalog, ova letelica je utvrdila da na visini od 66 km vetrovi duvaju brzinom od 370 km na sat (inače, najveća zabeležena brzina nekog vetra na Zeljmi je 372 kilometra na čas).

Mars Express na svoj veličanstven ali nenametljiv način (u promociji svojih rezultata daleko zaostaje za Nasom) već pet godina obleće Mars i šalje divne snimke. Ovde možete pogledati izbor najatraktivnijih.

Roseta, takođe evropska letelica, je na putu ka kometi 67/P Čurjumkov–Gerasimenko do koje treba da stigne 2014. godine. Na tom putu letelica je nedavno prošla pored asteroida Šteinsa i snimila ga sa rastojanja od 800 km.

Hoking

Na kraju evo i jedne zemaljske vesti. Najpopularniji živi naučnik, Stiven Hoking, sledeće godine odlazi u penziju. Nije da je to njegova volja, već je na delu sila zakona. Po propisima Univerziteta u Kembridžu, na kome Hoking radi, službena lica odlaze u penziju na kraju akademske godine u kojoj pune 67 godina. Profesor Hoking će taj uslov da ispuni 8. januara 2009. Međutim, sa kembričkog univerziteta je stigla i vest da bi Hoking mogao da nastavi svoj rad kao emeritus, tj. kao profesor u penziji.

* * *

U anketi koja je prethodna dva meseca sprovedena na sajtu Astronomskog magazina čak 76% ispitanika je uvereno da vanzemaljci postoje, dok samo 14% u to sumnja. Ostali su odgovorili da ne znaju. Pitanje je glasilo: Postoje li vanzemaljci, a na ponuđene odgovore rezultati glasanja su na grafiku.