Porno-industrija kroz istoriju:Od ilegalnog do analnog i banalnog

Pornići su legalni

Iako pornografija postoji vekovima, do početka sedamdesetih godina bila je ilegalna, pa je tako svaka erotska scena morala da se nabavlja „ispod žita“. Bivša porno-zvezda, aktivistkinja i autorka knjige “The Explorer’s Guide to Planet Orgasm“ Eni Sprinkl snimala je porniće od 1974. do 1986. godine.

“Da su vas tada uhvatili da snimate pornić, sigurno biste bili uhapšeni. Ne bi vas optužili, ali bi vas mučili i napravili vam birokratski pakao od života“, rekla je.

To se promenilo 1973. godine, kada je Vrhovni sud primenio nove standarde za eksplicitne scene na državnom nivou. Zakon je podrazumevao da svako snimanje ovakvog sadržaja mora biti u četiri zida, a producenti i glumci su konačno mogli da odahnu.

Glumice su često bile prostitutke

Danas je češći slučaj da poslovna pratnja ima seks sa “civilima“ i ljudima izvan industrije. Ipak, sedamdesetih mnoge porno-glumice su istovremeno radile na ulici. I sama Eni je radila kao prostitutka na početku karijere. “Nisam bila očajna. Nisam se drogirala niti pila alkohol. Mislim da je većina devojaka tada na ulici bila samo da bi skupila novac za drogu ili alkohol. Ja nisam bila jedna od njih.“

Industrija je mnogo veća

Džejn Silver je penzionisana porno-zvezda koja je snimala krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih i kaže da je porno-industrija tada bila jedan autističan sistem u koji je teško bilo upasti. “Bili smo jedno jako malo društvo. Mnogo je bilo drugačije jer smo živeli kao porodica i pazili smo jedni na druge.“

S godinama pornografija je postajala sve više mejnstrim, a do 2001. godine samo u Kalifroniji je bilo dovoljno porno-glumica za produkciju 11.000 snimaka godišnje. Samo u Los Anđelesu danas radi nekoliko hiljada žena, a to nije ništa u poređenju sa ostalim gradovima u Americi.

Porno-zvezde su sve mlađe

Lejni Spajser, publicista koja radi za porno-industriju od početka devedesetih, kaže da je prosek godina u industriji 25. - “Većina ovih devojaka je već živela negde gde je imala dodir sa porno-industrijom uglavnom igrajući u striptiz klubovima. Imale su kakvo-takvo iskustvo.“

Takođe, starosna granica se sve više smanjuje, pa tako Lejni priznaje da radi sa sve više osamnaestogodišnjakinja.

foto: epa/JOSE MANUEL VIDAL

Postoji sve više kategorija i ciljnih grupa

Većina zna da se svaki popularni porno-sajt deli na žanrove i podžanrove. Sedamdesetih je postojao samo jedan ’mejnstrim’ seks. Najbolji primer takvih ostvarenja svakako je “Duboko grlo“ koje se prikazivalo u bioskopima širom zemlje. Takođe, seks je bio mnogo „običniji“ – oralni seks, peneteracija i ejakulacija. Danas to više nije slučaj, pa postoji preko 100 kategorija za ljude sa posebnim fetišima.

Pornografija je ekstremnija

Mnogi aktivisti za ljudska prava tvrde da je pornografija danas postala previše ekstremna i degradirajuća. Međutim, iako se misli da je seks sedamdesetih bio običnijih, uvek je bilo onih na marginama koji su pravili ekstremniji sadržaj. “Uvek je toga bilo, samo je sada mnogo lakše naći takav sadržaj“, kaže porno-glumica Nina Hartli.

Džon Staljano, koji je počeo da snima 1973. godine poznat je po snimanju hardkor pornića, a 2010. godine se njegovo ime pominjalo u medijima nakon što je jedan federalni agent pazario njegove filmove koji su bili namenjeni ekstremnim fetišistima.

“Imamo više slobodnog vremena nego ikad da istražimo svoja seksualna zadovoljstva. Sajtovi istražuju sve pore naše seksualnosti i sada smo u mnogo slobodnijoj komunikaciji što se toga tiče nego ranije.“

Analno je postalo banalno

Analni seks je postao toliko zastupljen u današnjim pornićima da se prosto očekuje od porno-glumica. Nekada je analni seks bio veliki tabu.

“Kada sam ja počinjala samo je nekoliko devojaka snimalo scene analnog seksa. Danas je to obavezno da biste postali porno-glumica“, priznaje Hartlijeva i dodaje da su ona i njene koleginice lažirale scene analnog seksa. Pitate se - kako?

“Snima se iz određenog ugla sa muškarcem u pozadini jer producenti to predstave kao prvi analni seks, pa ljude uglavnom zanima moj izraz lica.“

Porno-glumci su bili mnogo prirodniji

Do osamdesetih godina fizički izgled porno-glumica uopšte nije bio važan i uglavnom niko nije bio u formi. Kako se porno-industrija razvijala osamdesetih godina, glumci su izgledali sve bolje i bolje, a danas je to osnovni preduslov za bavljenje ovim poslom.

“Nismo imale veštačke grudi. Samo njih nekoliko ih je imalo“, priznaje Hartlijeva i dodaje da je ovaj proces obišao pun krug, pa su tako ponovo u modi prirodne grudi.

Pornići više nisu samo za muškarce

Eni Sprinkl kaže da su žene oduvek radile u porno-industriji, ali ne kao danas. Danas, sve više žena pravi porno-filmove, a sve ih je više i među gledateljkama. Statistike Porn haba navode da su čak 26 odsto njihovih posetilaca upravo žene.