Objašnjeni radio bljeskovi u svemiru

Svetska naučno-astronomska javnost je proteklih dana dobila novo objašnjenje (da li i konačno razrešenje?) misterije kratkih radio bljeskova, koji su u julu ove godine detektovani posredstvom velikog radio teleskopa Parks u Australiji. Naučna zajednica je tada mislila da pred sobom ima podatke o jakim radiotalasnim signalima koji dolaze iz dalekog Svemira.

Istraživanje ovog izvora objavljeno je tada i u prestižnom časopisu Scence (Thornton et al, A Population of Fast Radio Bursts at Cosmological Distances, 2013), a najlogičnijom teorijom smatrala se ona koja bi detektovane signale povezala sa vrlo energetskim procesima koji se odvijaju daleko izvan naše galaksije, u dubokom polju Kosmosa. Međutim, čini se da priča o „misterioznim“ radio signalima dobija neočekivani obrt.

Krenimo redom: šta je toliko neobično u kratkim radio-bljeskovima? Prvenstveno činjenica da je detektovano svega nekoliko takvih dogadjaja od 2007. godine, pri čemu je svaki bljesak detektovan samo jedanput, što naknadne studije znatno otežava. Takvi bljeskovi su veoma brzi i izuzetno sjajni. Progres je načinjen ove godine, najpre su naučnici sa Parksa objavili da su registrovali izuzetno jak radio signal na rastojanju od nekoliko gigaparseka, što znači da bi on trebalo da pripada epohi kada je Univerzum bio star oko 6 milijardi godina.

Snimljena su četiri takva događaja, ukazujući na snažne izvore u kojima se čestice kreću relativističkim brzinama. Ako se pitate koliko su brzi, dovoljno je reći da im je prosečno trajanje svega nekoliko milisekundi! Zbog tih svojstava, tim naučnika predvođen prof. Hajne Falkeom sa instituta ASTRON, koji proučavaju visokoenergetske fenomene na projektu LOFAR u Holandiji, ponudili su objašnjenje da se radi o prvim otiscima stvaranja crne rupe.

Parkes Radio Telescope (foto: Swinburne Astronomy Productions, vr.swin.edu.au)

Ona otkida delove magnetnog polja umiruće zvezde i “sklanja” ih iza svog horizonta. Horizont događaja crne rupe je zamišljena granica nakon koje se ne može detektovati šta se zapravo događa u ovim grandioznim objektima. Skovan je i naziv za ovakve pojave – “blicari” (blitzars), jer se pojavljuju samo jednom, i to u kratkotrajnom blicu radio-zračenja.

Međutim, iznenađenje je usledilo ovih dana – drugi tim naučnika, na čelu sa prof. Avijem Loebom sa Harvard-Smitsonijan centra, tvrdi da je poreklo ovih signala zapravo lokalna eksplozija koja je došla sa nama vrlo bliske zvezde, zvezde koja se nalazi u Mlečnom putu. Ono što je baš čudno jeste da nisu primećene stvari koje se inače očekuju kod sličnih scenarija: velike i svetle eksplozije vidljive u optičkom delu spektra, kao i snažni “mlazevi” gama-zraka, najenergetskijih čestica u Svemiru.

Koristeći te činjenice, tim profesora Loeba je došao do zaključka da radio-bljeskove proizvode zvezdane baklje, pojave snažnih erupcija u atmosferi zvezda poput našeg Sunca, pri čemu one uglavnom nastaju tamo gde je magnetno polje najjače- oko magnetnih pega (baš kao i na Suncu). Da se ne bi sve završilo na teoriji, oni su nekoliko noći optičkim teleskopom ispitivali putanju prethodnih zraka, i otkrili jedan vrlo neobičan dvojni sistem zvezda.

Tesni dvojni sistemi su posebna grupa dvojnih zvezda kod kojih su komponente međusobno toliko blizu da se nalaze i u neposrednoj fizičkoj interakciji (razmenjuju materiju i energiju). Po njihovim proračunima, takav sistem je sposoban da proizvede energiju koja je dovela do radio-bljeskova.

Naučni rad profesora Loeba biće objavljen u časopisu Kraljevskog astronomskog društva (MNRAS), a dok se pretpostavke potpuno ne potvrde očekuje nas još jedan od posmatračkih izazova vezanih za ovaj fenomen – on se odnosi na korišćenje sistema moćnih radio-teleskopa umreženih u interferometarsku oblast LOFAR, koji će se upotrebiti kako bi mapirali slične fenomene u najranijim trenucima nastanka Univerzuma.