Kriptonit, samo u Srbiji

Ne samo što je kriptonit postao senzacija i tema dana u Srbiji, već je vest o njegovom pronalasku u našoj zemlji bukvalno eksplodirala u celom svetu. Pričali su mi ljudi koji žive na raznim delovima planete Zemlje da su na prvim jutarnjim vestima na svojim lokalnim programima saznali o pronalasku kriptonita u Srbiji. Jedan moj poznanik, Kanađanin, vozio je dete ujutru u školu, pa dalje na posao, kada su na radiju njegov sin i on čuli tu vest o pronalasku kriptonita u Srbiji. Zakasnio je na posao jer je morao da ode sa sinom u školu, da bi potvrdio ekipi iz razreda da su to zaista rekli na radiju.

I dobro, svi mi imamo samo svoje, lične doživljaje, koji mogu biti lepi ili manje lepi ili potpuno nelepi. I znam da percepcija života nije ista kao kada imate 20 ili 40, a pretpostavljam i 60 ili 80 godina. I sigurna sam da mladost, premda ”ne opravdava besvest”, mora imati više srećnih doživljaja. I znam da su neki ljudi tužni kada su svi okolo radosni, a jasno mi je i da je to sve često samo varka. Everybody hurts.

Ali postoje i stvari, odnosno događaji, koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Događaji koji mogu biti tako dobri, tako snažni, tako lepi, da mogu, makar i na tren, čak i najtužnije ljude na svetu da obraduju i nasmeju. Verovatno ćete se složiti sa tvrdnjom da su pobede nasmejanih srpskih tenisera neke od najlepših vesti iz Srbije u 2007. godini? A ja bih želela da dodam da je pronalazak kriptonita, u Srbiji, jedna od najlepših vesti iz naše zemlje u 2007. godini.

No, dosta je bilo bajki, sreće, nesreće, poraza i pobeda. Da vidimo šta je taj kriptonit, koji je pronađen u zapadnoj Srbiji, od čega je sastavljen, kako izgleda, čemu može da služi, itd.

Šta je jadarit?

Na samom početku, potrebno je još jednom da naglasimo da mineral ”kriptonit” ne postoji u stvarnosti pod tim imenom. Mineral koji je pronađen u okolini Loznice nazvan je ”jadarit” i njegova jedina sličnost sa fiktivnim kriptonitom je njihov gotovo identičan hemijski sastav.

Hemijska formula jadarita je LiNaSiB3O7(OH). Jadarit je beo, praškast mineral, monoklinične strukture. Ovaj mineral nije radioaktivan.

Jadarit (snežno beli nepravilni kristali i nagomilanja) u bušotinskom materijalu

Područje u kome je otkriven jadarit nalazi se u dolini reke Jadar, u blizini Loznice. Geolozi kompanije Rio Tinto bili su u potrazi za novim ležištima bornih minerala u Srbiji i pronašli su nepoznati mineral koji ima jedinstvenu hemijsku strukturu sličnu kriptonitu. Istraživački tim Rio Tinta koji je otkrio nepoznati mineral predložio je da se isti nazove “jadarit” prema reci Jadar, gde je i pronađen.

Ko je Rio Tinto? Rio Tinto je jedna od najvećih svetskih rudarskih kompanija, koja je prisutna u više od 40 država. Rio Tinto je veliki proizvođač rude gvožđa, aluminijuma, bakra, dijamanata, energenata, zlata, industrijskih minerala. Geolozi ove kompanije, koji pripadaju grupi za istraživanje ležišta mineralnih sirovina Rio Tinto Exploration, takođe su veoma uspešni u pronalaženju novih rudnih ležišta. Pošto sam i sama geolog, a imam i lične veze sa kompanijom Rio Tinto, za koju sam nekada i radila, bilo mi je veoma interesantno da proučim portfelj istražnih projekata ove kompanije na njenim veb-stranicama. Veoma preporučljivo za sve koji su iz geološko–rudarsko–ekonomske struke i/ili sve one pametne ljude koji žele da vide i nauče kako jedna odistinski globalna mega-kompanija funkcioniše, kako bira prioritete i posebno važno: kako vrši diversifikaciju projekata na osnovu vrste sirovina koje proizvodi, gde ih proizvodi i gde ih prodaje. Pogledajte to, pa uporedite sa našom ispolitizovanom svakodnevnicom, u kojoj vrvi od rađanja i propadanja istorijskih sporazuma i spasilačkih, razvojnih projekata...

Nastanak jadarita

Nekada davno – milionima godina davno – ceo prostor gde su sada Loznica i druga mesta u njenoj okolini, istočno od samoga grada, bio je prekriven velikim jezerom, u kome su se dugo i lagano taložili sedimenti u kojima je nastao jadarit.

Onda je došlo vreme kada je to ”jadarsko” jezero počelo da nestaje, kada je jednostavno bilo progutano od Panonskog mora na severu, koje je krenulo ka jugu koristeći rovove koji su nastali velikim tektonskim pokretima u Zemljinoj kori. Posle još nekoliko miliona godina, tokom kojih je ceo prostor Jadra bio deo Panonskog mora, koje se u stručnoj literaturi zove Paratetis, došlo je konačno i do povlačenja mora i stvaranja današnjeg jadarskog kopna.

Predeo u dolini reke Jadar, u èijim je dubinama otkriven jadarit

Geološki uslovi pod kojima je došlo do stvaranja jadarita i dalje su nepoznanica za nauku jer istraživanja ovog minerala i dalje traju. Prema dostupnim podacima možemo da zaključimo da je količina pronađenog minerala jadarita veća od mineraloške pojave, a sama kompanija Rio Tinto oprezno (kao i uvek) govori o količinama koje možda mogu biti eksploatabilne. Na osnovu ove informacije možemo razumno da pretpostavimo da Jadarski basen kod Loznice u Srbiji verovatno nije jedino mesto na planeti Zemlji na kome se nalazi jadarit, ali za sada jeste jedino mesto na kome je pronađen.

Istražni radovi na jadaritu obavljaju se korišćenjem različitih metoda, koje obuhvataju geološko kartiranje terena, geohemijska ispitivanja površine, geofizička ispitivanja, a metoda koja se najčešće koristi jeste dubinsko istražno bušenje. Prema podacima kompanije, radovi na bušenju odvijaju se samo na pojedinačnim parcelama na prostoru obuhvaćenom odobrenjem za istraživanje, a samim tim ne dolazi do uticanja na životnu sredinu područja. Planirane aktivnosti bušenja vrše se, bez izuzetka, uz pristanak vlasnika poseda, a nakon završetka radova, posed se vraća u prvobitno stanje.

Pravni model po kome se vrše istraživanja jadarita, kao i ostala komercijalna geološka istraživanja u Republici Srbiji, zasnovan je zakonima iz ove oblasti, a zainteresovane kompanije dobijaju tzv. odobrenja za istraživanja od Ministarstva rudarstva na osnovu kvaliteta programa rada kog predlažu, čega se po dobijanju odobrenja moraju striktno pridržavati.

Upotreba jadarita

Ranije smo napomenuli da je mineral jadarit po hemijskom sastavu hidratisani natrijsko litijski borosilikat. Bor i litijum su dva hemijska elementa koji se, dakle, nalaze u jadaritu i koji mogu imati široku upotrebu ukoliko ih bude moguće ekonomski eksploatisati iz jadarita u Loznici.

Karakteristièan izgled lokacije za bušenje

Hemijski element bor sastavni je deo nekoliko materijala koji se koriste u proizvodnji staklene vune, termoizolacionih materijala i celuloze, koji se koriste u građevinskoj i tekstilnoj industriji. ”Boraks” se koristi u proizvodima za pranje veša i kao blago antiseptičko sredstvo.

Druga jedinjenja bora koriste se za proizvodnju borosilikatnog stakla, čelične glazure, pa čak i lekova protiv hroničnog zapaljenja zglobova — artritisa. Takođe, bor se koristi u pirotehnici tako što proizvodi zelenu boju u vatrometu.

Litijum poseduje visoki elektrohemijski potencijal, te je kao takav najvažniji element u proizvodnji baterija za mobilne telefone, prenosne računare i druge elektronske uređaje. Takođe, litijum se koristi i u proizvodnji posebnih stakala i keramike. Litijum stearat se koristi kao univerzalno podmazujuće sredstvo otporno na visoke temperature.

Verovatno da je upotreba jedinjenja litijuma u proizvodnji baterija za vozila na električni, odnosno hibridni pogon, ona sa najboljom perspektivom rasta u budućnosti, s obzirom na to da proizvođači automobila sve više i više proizvode tzv. HEV (hybrid electric vehicle) modele, u kojima se tehnologija proizvodnje baterija najčešće zasniva na litijum – karbonatu. Premda mi ne možemo predvideti šta će se desiti sa projektom istraživanja jadarita u budućnosti, svakako treba da se nadamo da će doći do njegovog daljeg razvoja koji bi mogao dovesti do otvaranja rudnika i kapaciteta za preradu i proizvodnju bora i litijuma na osnovu modernih tehnologija i to baš tu, kod Loznice, na našem Jadru i našem Ceru.

Tekeriš, spomenik vojnicima poginulim na Ceru avgusta 1914. godine

Da vas podsetim, dragi čitaoci, radi se o istom onom Ceru na kojem su hiljade srpskih vojnika, u nekoliko avgustovskih dana 1914. godine, kada je Austro-Ugarska napala Srbiju, položili život za odbranu svoje zemlje – i odbranili je. Kako bi to bilo divno, tako super-moderno-konzervativno, kada bismo, sto godina kasnije, umesto bitaka i leševa branilaca i napadača, na padinama Cera videli razvitak jedne od najboljih tehnologija na svetu. Tako bismo na najbolji način, spajajući prošlost i budućnost, tradiciju i modernizam, visok moral i sjajnu tehnologiju, zahvalili onima koji su hrabro otišli i napravili pravu, čvrstu i pametnu osnovu za one koji tek dolaze.