Zašto se ljubimo?

U vezama, ljubljenje stvara fizičku intimnost koja nas možda više dotiče od ljubavnih reči. Poljupci su takođe za mnoge svetinja. Prostitutke se, kažu nam filmovi, ne ljube u usne – one čuvaju taj nivo intimnosti za svog pravog ljubavnika.

Ali ljubljenje može biti i neromantično. Poljubac na čelo deteta je nežan i brižan, dok poljubac u obraz može biti pozdrav. Ljubiti nečija stopala ili zemlju ispred njih pokazuje poniznost i pokornost — način ispoljavanja poštovanja i strahopoštovanja prema bogovima i tiranima.

Problem je što ljubljenje postaje pomalo odvratno kada zumirate usta. Poljupcem od 10 sekundi razmeni se 80 miliona oralnih bakterija. Fuj. Na taj način se veoma često prenosi bolest.

Pa zašto to radimo?

Prvi poljubac u istoriji čovečanstva

Troel Arbol, asiriolog sa Univerziteta u danskoj prestonici Kopenhagenu kaže: "Prvi dokazi koje imamo o ljubljenju usta na usta su nastali oko 2.500 godina pre nove ere. To se pojavljuje u mitološkom tekstu iz Mesopotamije, drevnog Iraka. Tekst opisuje dva boga koji se pare i ljube. To je definitivno seksualni susret", rekao je Arbol za DW.

Arbol i koautorka teksta Sofi Rasmusen predstavili su novi pogled na drevnu istoriju ljubljenja i objavili ga nedavno u časopisu Science. Imaju novu teoriju da se romantično ljubljenje razvilo u više drevnih kultura tokom nekoliko milenijuma. Pored Mesopotamije, tekstovi takođe prikazuju erotsko ljubljenje u Indiji i Egiptu od pre 1.500 godina pre nove ere.

Arbol tvrdi da su seks i ljubljenje počeli da se pojavljuju sve češće, kada se pisanje razvilo od administrativnog alata u način da se ispričaju priče. Ljubljenje je, na primer, dramatično prikazano u Epu o Gilgamešu, jednoj od najstarijih pisanih priča, zapisanoj oko 2.000 godina pre nove ere. Kao i u savremenim interpretacijama, intimnost je transformativna – Divlji čovek Enkidu susreće svetu prostitutku Šamhat – seksualni čin sa njom pretvara ga u čoveka.

Dok se ljubljenje vrlo rano sreće u nekoj vrsti erotske literature, Arbol ga nalazi i u svakodnevnoj dokumentaciji života drevne Mesopotamije.

"Na primer, muškarac ili žena koji nisu u braku treba da budu razdvojeni i da se ne ljube. Društva su pokušavala da regulišu romantični poljubac. Činjenica da se reguliše jasno znači da je to bila uobičajena praksa u svakodnevnom životu" rekao je Arbol.

Da li je ljubljenje urođeno?

Arbol pretpostavlja da romantično ljubljenje možda nije urođeno ljudsko ponašanje, već da se razvija u složenim društvima kao naučeno ponašanje u parenju.„Izgleda da ljubljenje nije univerzalno u svim kulturama. Poklapa se sa povećanom složenošću društvenih interakcija“, rekao je on, pozivajući se i na istorijske tekstove i na novije podatke da se 46 odsto ljudskih kultura ne ljubi u romantičnom smislu.

Ali neki antropolozi smatraju da je ljubljenje urođeno, barem neromantično. Ponašanje kao što je lizanje i njuškanje uobičajeno je kod sisara poput mačaka, pasa, slonova i majmuna. Patuljaste šimpanze (bonobo) se ljube kao ljudi, usnama, radi utehe i druženja, čak i nakon svađe u znak pomirenja.

Stručnjaci veruju da je romantično ljubljenje možda evoluiralo iz ovakvog ljubljenja viših sisara. Tako je i tokom našeg razvoja. Prvo doživljavamo ljubav naših roditelja kroz poljupce i zagrljaje pre nego što ponašanje preusmerimo na naše odrasle ljubavnike.

Bolest i ljubljenje

Novi dokazi sugerišu da je ljubljenje možda igralo ulogu u olakšanom prenošenja bolesti tokom ljudske istorije. U ljudskim ostacima pronađeni su patogeni koji su prenosivi poljupcema poput virusa herpes simpleksa 1 (HSV-1) i Epštajn-Barovog virusa (koji je poznat i kao bolest poljupca ili glandularna groznica).

Arbol ukazuje na dokaze da se HSV-1 promenio u bronzanom dobu, verovatno zbog sve češćeg romantičnog ljubljenja. U skorije vreme, ljubljenje je igralo ulogu u prenošenju koronavirusa COVID-19, što je navelo Kinu da zabrani ljubljenje, a Francuze da izbegavaju pozdrav.

Za Thjui Do, koje je specijalizovana za mikrobiologiju oralnog zdravlja i radi na britanskom Univerzitetu Lids, nije iznenađujuće da je ljubljenje kanal prenošenja bolesti.

"Svi imamo 800-900 različitih vrsta mikroba koji žive u našim ustima", rekla je Do za DW. "Kada se ljubimo, razmenjujemo mnogo pljuvačke i sve vrste mikroba. Postoji opasnost od prenošenja bolesti ako se razmenjuju virusi kao što je hepatitis i HSV-1."

Zadovoljstvo i seks

Međutim, zaista nije sve tako odbojno. Do je objasnila da je za zdrava usta potrebna uravnotežena mikrobna sredina, a ljubljenje i razmena mikroba sa našim partnerima zapravo može biti važan način održavanja zdrave raznolikosti mikroba u ustima.

"Neke vrste bakterija kao što je streptococcus salivarius mogu pomoći u smanjenju upale. Ljudi sa velikim brojem vrsta relevantnih za zdravlje obično imaju zdravija usta", rekao je Do.

Ona misli da ljubljenje ne koristi samo oralnom zdravlju.

„Usta su kapija celog tela — povezana su sa mikrobiomom naših creva i kožom. Dakle, kada se ljubite, to može imati pozitivan uticaj na mikrobiom u celom telu, čak i na naš mozak i raspoloženje“, rekla je Do

Naučnici veruju da je ljubljenje način testiranja potencijalnih partnera. Ljubljenje nam omogućava da procenimo genetsku sposobnost partnera ili opšte zdravlje uzimajući biološke naznake iz pljuvačke.

Ako je pljuvačka kompatibilna, može da usledi seks. Taktilni unosi sa jezika i usana pokreću drevni odgovor celog tela. Centri za zadovoljstvo i nagradu u mozgu su angažovani, praćeni oslobađanjem hormona poput oksitocina, dopamina i serotonina. Koža vam se zacrveni, broj otkucaja srca vam se ubrzava, a zenice se rašire, oči se zacakle. Vreme je da zatvorite vrata spavaće sobe, piše dw.