Ivan Tasovac - Uspešnost na originalan način

S jedne strane, prvi put u istoriji rasprodate su karte još pre početka sezone, a sa druge, orkestar je za ovih godinu dana još dodatno sazreo i u potpunosti je spreman za izazove koji ih iščekuju u njihovom repozicioniranju iz najprepoznatljivijeg kulturnog brenda u Srbiji u najbolji kulturni brend iz Srbije.

Krajem sezone formiran je novi Upravni odbor Beogradske filharmonije na čijem je čelu Aleksandra Drecun i Ivan Tasovac sa ponosom konstatuje da je to prvi Upravni odbor kod nas koji je sastavljen samo od pripadnica lepšeg pola. Takođe, međunarodni Umetnički bord gde se nalaze David Štern, Dmitrij Aškenazi, Gordan Nikolić i Robert Bokor kao predsednik, pripremio je zaista spektakularnu sledeću sezonu.

26 koncerata podeljenih u dve serije po 12, plus dva gala događaja /Sara Čang i Novogodišnji koncert Beogradske i Beogradske dečije filharmonije zajedno/ i Bulevar zvezda – od Barija Daglasa, Svingl Singersa, Davida Geringasa, Kšištofa Pendereckog, Rinata Šahama, Gordana Nikolića do Tomasa Zanderlinga, Ivrija Gitlisa, Aleksandra Madžara, Željka Lučića, Ašera Fiša ...

Potpisana je turneja sa 15 koncerata u Kini, a u toku su intenzivni pregovori za turneje od 2009. do 2011. godine.

„Ne plašim se da najavim da će sledeća sezona biti najuspešnija u dosadašnjoj 85-godišnjoj istoriji Filharmonije“, kaže Ivan Tasovac. Jednom ste izjavili da bi, da Beogradska filharmonija ima budžet ovogodišnjeg „Eurosonga“, za tri godine bila među prva tri orkestra sveta. Na šta ste tačno mislili?
Da budem precizan, ne samo da bismo bili među najboljim orkestrima, već i sa istim ljudima osvojili svetski kup u odbojci i bez problema uzeli vlast u svim centralnim srpskim opštinama. Naprosto, budžet Filharmonije je nerealno mali u odnosu na kvalitete umetnika koji dolaze, ali ono što je najiritantnije u celoj priči to su plate zaposlenih u Filharmoniji. A onda, iznenada čitate u novinama kako Eurosong, koji bi trebalo da bude jedna komercijalna manifestacija, dobija ogroman novac.

Kako popularisati ovu vrstu muzike u našoj zemlji?
Ja mislim da se model Filharmonije pokazao kao uspešan, mada mi uopšte nismo otkrili rupu na saksiji. Publiku ne možete zamajavati količinom reklame na televiziji jer onoga trenutka kada se suoče oči u oči publika i umetnici, kvalitet je jedino što je bitno. Naravno, u smislu komunikacije i sa publikom i sa medijima, kvalitet nije proporcionalan dosadi koji su pojedini ljudi iz naše branše etablirali u vrhunsko dostignuće.

Zbog poupularizacije ili približavanja ove vrste muzike širim narodnim masama, da li je dobra ideja da orkestar „gostuje“ na nekim beogradskim splavovima ili možda na Guči?
Mislim da je to loša ideja. Niti oni trebaju nama niti mi trebamo njima.

Veoma ste ponosni na novi Upravni odbor Beogradske filharmonije. Zašto samo pripadnice lepšeg pola?
S obzirom da su pred Filharmonijom veliki i složeni projekti koji će prevazilaziti čak i evropske okvire, zamisao o ovom sastavu Upravnog odbora, koji će se u narednom periodu i širiti, proistekla je iz svesti da žene u svim svojim javnim i privatnim delatnostima pokazuju da su tolerantne a odlučne, uspešne a senzibilne, pametne a emotivne, harizmatične a taktične ... a i moje iskustvo iz posla pokazuje da one mnogo lakše i brže donose odluke.

U kojoj koži se bolje osećate - pijaniste ili menadžera?
Hvala na pitanju, generalno se dobro osećam.

Da li ste ponosni što ste najmlađi direktor Filharmonije kod nas?
Znam mnoge ljude starije od sebe sa energijom mladića, kao i mnoge mlađe koji razmišljaju kao dede. Sve je vrlo individualno, ali mi se čini da neka zrelost ima i određene prednosti u odnosu na mladost. Uzmite u obzir da sam ja na pragu krize srednjih godina, pa verovatno zato dajem ovakve diplomatske odgovore. U svakom slučaju, bilo mi je drago što sam bio najmlađi direktor neke filharmonije u Evropi.

Šta je za vas najveći lični uspeh?
Porodica.

Poslovni uspeh?
Beogradska filharmonija, mada mislim da su najveći uspesi tek pred nama. U kakvim vam je uspomenama ostala Rusija iz studentskih dana?
Što je stariji, čovek sve više idealizuje svoje studentske dane, ali zaista mi se čini da sam imao privilegiju da još kao student živim jedan dosta uzbudljiv život i u ličnom i u umetničkom smislu. Moskva, kao grad od 13 miliona stanovnika, zaista pruža velike mogućnosti svakom mladom čoveku, a ja sam otišao iz Beograda kada sam imao 15.

Kako održavate psihofizičko zdravlje i da li imate neku filozofiju ishrane, vežbi ili spavanja?
Pre nego što sam posetio Tibet, u avgustu prošle godine, zdrav život za mene je bio ukoliko izmešam više od tri različite vrste alkoholnog pića tokom dana i zadržim se na umerene dve-tri pakle cigareta. Da li zbog Tibeta, da li zbog krštenice, celu prošlu sezonu redovno posećujem teretanu, zaista sam promenio način ishrane, nisam više maneken za holesterol, a od alkohola dozvoljavam sebi samo nekoliko čaša vina uz večeru. Iskreno, osećam se bolje nego ikada.

Koliko puta godišnje menjate frizuru?
To je stvar inspiracije i finansijskih mogućnosti.

Na šta vas podseća leto?
Pa, naravno, na lenčarenje, spavanje, more, sunčanje i neverovatnu vrućinu u našim taksijima, gde i oni koji imaju erkondišn ga ne pale iz straha od promaje, koji je pored straha od leda, jedan od dominantnih u psihogenezi srpskog naroda.

Odmor?
Stvarno se radujem što mi se još uvek čini da ću ove godine moći sebi da priuštim jedan duži odmor tokom jula i avgusta.

Ukoliko budemo pravili intervju sa vama kroz pet godina, gde da vas potražimo?
Na ovo pitanje stvarno ne znam šta da Vam odgovorim jer, bez obzira na moju ljubav prema ruskoj avangardi, ne pravim petogodišnje planove.