Jedan od najvećih stručnjaka otkriva kako se leči gojaznost

Piše: Lj. Petrović

Izvor: Dnevnik.rs

Knjiga, koju je prošle godine objavio Medicinski fakultet u Beogradu, postala je udžbenik za studente, lekare na specijalizaciji i specijaliste. "Do sada nije bilo knjige iz ove tematike i pre dve godine se rodila ideja da napravimo publikaciju. Međutim, vremenom to je preraslo u knjigu", kazala je autorka i šeicaf Ambulante za gojaznost Kliničkog centra Srbije prim. dr Snežana Polovina i napomenula da njihov Centar postoji sedam godina, a da se ove intervencije rade od pre pet godina.

Hirurg profesor dr Miloš Bjelović iz Kliničkog centra Srbije istakao je da hirurgija nije lek za gojaznost, već je jedna od opcija u terapiji.

"Ona može da pomogne onome ko je rešio da prekine s nezdravim navikama, a pacijenti često nisu zadovoljni kada to čuju. Prvo treba da se promeni način života i ishrane, potom da se uključe medikamenti i tako redukuje telesna masa, a tek onda dolazi na red hirurgija. Pacijenti gube motiv kada vide da se kilogrami vraćaju, jer se organizam bori protiv gubitka. Ko očekuje da će operacijom sve da reši, neće uspeti", kazao je dr Bjelović i dodao kako je u pitanju laparaskopska operacija, koja je zahtevna i velika, ali se radi kao standardna. Akademik Micić je rekao kako bi gojazni pacijenti radije pili sve lekove, nego da se pokrenu i bave fizičkim aktivnostima. Smatra da nije potrebno ići u teratanu i raditi teške fizičke vežbe, već je dovoljno nekoliko puta nedeljno šetati od 15 do 30 minuta.

"Država treba da se umeša u regulaciju oglasa i da se nezdrava i brza hrana ne reklamira u vreme kada deca gledaju televizijski program. Takođe, treba da bude manje prodavnica brze hrane u blizini škola, kao što je Finska uvela da na 500 metara od škole ne mogu da budu objekti brze hrane. Svetska zravstvena organizacija je prihvatila da je gojaznost bolest i biće uvedeno šest novih kategorija zdravstveno ugroženih osoba", rekao je on i dodao da se gojazni ljudi suočavaju sa stigmom u društvu, teško nalaze posao, ne mogu da se ožene i udaju.

Prema njegovim rečima, u svetu ima oko milijardu i 700 miliona gojaznih ljudi, a operacije su namenjene samo za one kojima je to procedura za spasavanje života.

"U svetu se uradi godišnje između 400.000 i 500.000 ovih operacija, a kod nas je urađeno od 200 do 250 ovih intervencija, tokom koje se odstranjuje deo creva i želuca, posle čega dolazi do gubljenja težine. Oni koji se operišu, celog života moraju da vode računa o ishrani", kazao je Micić i ocenio da je epidemija gojaznosti zahvatila Srbiju, te da je gojazno 21,6 odsto odraslih i od 8,5 do 15,5 odsto dece.

Profesorka dr Edita Stokić iz Kliničkog centra Vojvodine, koja je i autorka jednog od 19 poglavlja u knjizi, naglasila je da će, ukoliko se ništa ne promeni, do 2030. godine gojazno biti pola Evropljana."U Vojvodini je više od 56 odsto stanovnika gojazno i predgojazno, i među odraslima i među decom", kazala je dr Stokić.