Fantastični ćelijski mehanizam doneo Nobela Japancu (VIDEO)

Ošumin rad je važan, jer pomaže u objašnjavanju raznih procesa i bolesti u telu – od raka do Parkinsonove bolesti.

On je proučavao pekarski kvasac, kako bi pronašao gene koji regulišu proces “samoizjedanja”.

Iako je ovaj koncept poznat više od 50 godina, njegov značaj je promenjen nakon Ošumijevog istraživanja 1990, saopštio je Institut Karolinska.

Ošuma je rođen 1945. godine u Fukuoki u Japanu. Profesor je na Insitutu za tehnologiju u Tokiju.

Prošlogodišnju Nobelovu nagradu za medicinu delila su tri naučnika koji su radili na lekovima za malariju i druge tropske bolesti. "Znamo da autofagija kontroliše važne fiziološke funkcije u kojima je potrebno da neke ćelijske komponente budu razložene i reciklirane.

Autofagija može brzo ponuditi gorivo i gradivne elemente za obnavljanje ćelijskih komponenti i zato je ključna za ćelijski odgovor na izgladnjivanje i druge vrste stresa.

Nakon infekcije, autofagija može eliminisati invanzivne unutarćelijske bakterije i viruse. Ona doprinosi razvoju embriona i diferencijaciji ćelija.

Ćelije se takođe služe autofagijom, kako bi eliminisale oštećene proteine i organele, što je mehanizam za kontrolu kvaliteta, ključan za borbu protiv starenja.

Poremećaj autofagije povezuje se sa Parkinsonovom bolešću, dijabetesom tipa 2 i drugim poremećajima koji se javljaju kod starijih.

Mutacije gena koji regulišu autofagiju mogu izazvati genetske bolesti. Poremećaj ove mašinerije povezuje se i sa rakom.

U toku je obimno istraživanje kojim bi trebalo da se dođe do lekova za razne bolesti regulacijom autofagije", stoji u opisu Komiteta za Nobelovu nagradu.