Planova mnogo, beba sve manje

Za njih očito „postoji ceo niz drugih mera koje mogu dati veći efekat”, objasnili su nadležni. Roditelji te mere, nažalost, još nisu uočili. U godini posvećenoj podmlatku nema ni kolosalnih pomaka na polju podrške trudnicama, porodiljama, deci...

Članovi Saveta za populacionu politiku, tela koje je oformljeno pre deset meseci, do sada nijednom nisu većali. Na put su im se, izgleda, preprečile važnije teme od onih koje se tiču podsticanja nataliteta.

Da se okupe nije ih podstaklo čak ni to što je 2011 godine Srbija ušla sa oko 380.000 stanovnika manje nego pre deset godina. Stručnjaci su saglasni da 2012. nije dovoljno samo proglasiti godinom beba, već treba bolje zaštititi majke i pomoći tek stasale porodice. I država, istina, ima istu želju, ali joj je pre svega budžet –mršav.

I u takvim okolnostima, populaciona politika u Srbiji postoji, uverava Predrag Petrović, iz Sektora za brigu o porodici i socijalnu zaštitu pri Ministarstvu rada i socijalne politike, ali ona možda nije podjednako dobra za sve građane.

Kyle and Kelly Adams / Flickr.com

"Imamo najbolju zaštitu porodilja u Evropi, deo zakona o naknadi je odličan i nema razloga da se menja. I kroz Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom sprovode se mere koje su populacione.

Šta je porodiljsko i odsustvo radi nege deteta koje traje godinu, odnosno dve, nego mera populacione politike? Nije li roditeljski dodatak podeljen na 24 rate za drugo, treće ili četvrto dete valjana pomoć? Ne možete reći da je 3.000 evra državne pomoći za rođenje četvrtog deteta mala suma, ali je ona ipak u skladu sa finansijskim mogućnostima naše države", nabraja Petrović, podsećajući da ne može samo država kao centralna vlast da uradi sve na planu razvoja, već u tome treba da učestvuje i lokalna samouprava.

"U Beogradu pojedini vrtići rade do 22 sata, što je takođe lokalni plan razvoja populacione politike. Ona se neposredno oslanja na meru Strategije za podsticaj rađanja o usklađivanju rada i roditeljstva", naglašava Petrović.

Strategija za podsticaj rađanja, dokument koji je usvojen pre četiri godine, predviđa niz mera koje treba da poboljšaju materijalni položaj porodica s decom i povećaju natalitet.

"Ona i dan-danas služi da nekom ulepša policu s knjigama jer od nje nema nikakve koristi. Ne postoji čak ni radno telo koje bi tu strategiju moglo da sprovede u delo. To znači da država i dalje nema valjani sistem zaštite žena koje rađaju, a one majke koje bi da imaju više dece nisu nimalo stimulisane za takve životne poteze. Obaška to što se mnoge od njih zbog trudnoće suočavaju i sa otkazom.

A koliko im tek treba novca za kupovinu pelena, kolica i druge opreme koja podleže porezu. Kako je onda baš ova godina – 'godina beba'”, pita se Dragana Soćanin, predsednica Udruženja „Roditelj”, podsećajući da je prema računicama udruženja potrebno najmanje 600 evra za kupovinu najosnovnije opreme za prvo dete, dok je po cenama pelena i stvarčica za novorođenče Srbija najskuplja u Evropi.

"Bezbroj puta smo tražili razgovor s nadležnima iz Ministarstva rada i socijalne politike. I ništa. Za neke probleme ipak nije potreban novac. Predložili smo im da propišu uslove poslodavcima za uvođenje fleksibilnog radnog vremena tamo gde je moguće. Odgovor ni dan-danas nismo dobili", nabraja predsednica udruženja.

U Ministarstvu rada i socijalne politike tvrde da je jedina kočnica u sprovođenju Strategije za podsticaj rađanja – novac.

"Koliko znam nijedno radno telo nije oformljeno. Možda ste mislili na Savet Vlade Srbije za populacionu politiku iz aprila minule godine?", pita Predrag Petrović, iz Sektora za brigu o porodici i socijalnu zaštitu. "Član sam tog saveta i do sada nije održan nijedan sastanak", obznanjuje Petrović, koji je učestvovao i u aktivnom pisanju Strategije.

"Ona je i dalje slovo na papiru, razume se, zbog novca. Da bi se u praksi primenila jedna od njenih mera, kao što je jednokratna isplata roditeljskog dodatka, najpre treba izmeniti Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Taj posao nije jeftin, jer nam za zakonske izmene treba dodatnih sredstava u budžetu.

Prema proračunima iz 2008. kada je usvojena strategija, za jednokratnu isplatu roditeljskog dodatka bilo je potrebno između četiri i osam milijardi dinara. A gde su ostale mere strategije kojih ima ukupno 70", precizira Petrović, dodajući da je njenu pravovremenu primenu stopirala i svetska ekonomska kriza.