Sve što treba da znate o gripu

Najviše zaraženih ima među decom uzrasta od 1 do 4 godina. Sledeća najugroženija grupa su osobe starosti između 15 i 44 godina. Najviše smrtnih slučajeva ima među osobama starosti od 5 do 65 godina. Više od trećine smrtnih slučajeva nije iz najrizičnijih grupa.

Skoro svi koji su smrtno oboleli nisu primili vakcinu. Evo vodiča za različite vrste gripa – kako ga izbeći i kako se izboriti sa simptomima ako se ipak razbolite.

Koja je razlika između prehlade, gripa i svinjskog gripa?

Prehlada je blaža bolest koju izaziva respiratorni virus koji generalno izaziva kijanje, kašalj, bol u grlu i curenje nosa. Kratko traje i ne izaziva dodatne komplikacije.

Grip je ozbiljnija bolest i izaziva ga različita grupa virusa (virusi influence). Simptomi su: bol u mišićima, primetan umor, znojenje, drhtavica, povišena temperatura. Komplikacije su česte među osobama koje pate od srčanih bolesti. Grip može da izazove veći broj različitih influenca virusa,a svinjski grip je jedan od njih. Svijski grip izaziva dijareju i vrlo visoku temperaturu, češće nego ostale vrste gripa.

Ako se vakcinišemo protiv gripa, da li se štitimo i od svinjskog gripa?

Da. Sezonska vakcina protiv gripa sadrži tri vrste influenca virusa uključujući i svinjski grip.

Ako smo već preležali grip, da li vredi vakcinisati se?

Ako spadate u neku od rizičnih grupa definitivno bi trebalo da se vakcinišete. Možda ste oboleli od druge vrste influenca virusa i vakcinacija može da vam obezbedi zaštitu od ostalih vrsta virusa, uključujući i svinjski grip.

Kako može zdrava osoba iznenada da umre od svinjskog gripa?

Zaražena osoba može umreti od upale pluća ili im može otkazati respiratorni sistem.

Važno je setiti se da ljudi umiru od gripa svake godine. Dr Bob Vinter kaže da je velika većina onih ozbiljno obolelih ili u drugom stanju, ili su već prisutni određeni zdravstveni problemi ili osobe imaju višak kilograma.

Može li neko biti nosilac virusa, a da nema simptome?

Neki ljudi su pozitivni na svinjski grip ali su pokazivali veoma slabe simptome ili ih uopšte nisu imali. Ovo znači da možete zaraziti druge, a da sami nemate simptome bolesti. Ovo ne znači baš da ste nosilac virusa – to možemo pre nazvati subkliničkom infekcijom.

Da li se virus gripa ponaša drugačije kod svakog?

Da. Sve infekcije izaziva širok spektar simptoma, od blagih do vrlo ozbiljnih, i teško je predvideti kako će ko reagovati. Kao i zdravstveno stanje u kome se nalazi određena osoba, bitan faktor je i broj čestica virusa koje se nalaze u telu.

Koji lek treba uzeti ukoliko je neko zaraženo gripom?

Odrasle zdrave osobe treba da popiju 1 g paracetamola (obično dve tablete) svakih 6 sati. Po potrebi možete uzeti 400 mg brufena (ibuprofen) na svakih 8 sati. Ova dva leka možete piti zajedno.

Kako mogu da uzmem Tamiflu i da li će biti efikasan, ako već imam grip?

Tamiflu se prepisuje u izvesnim situacijama visokorizičnim pacijentima u skladu sa zakonom o lekovima. On može da minimalizuje simptome i zaraznost iako je osoba već obolela od gripa. Najefikasniji je u prvih 72 sata od kada nastupi bolest.

Da li se lek može dobiti bez recepta?

Da, to mogu dobiti odrasli i deca starija od godinu dana. Nije preporučljivo za trudnice ili dojilje.

Kako deluje?

Napada virus i zaustavlja njegovo širenje u organizmu. Neće promeniti simptome ali će smanjiti trajanje bolesti.

Kako bi trebalo uzeti lek?

Samo pod prismotrom lekara. Izaziva neprijatne neželjene efekte (obično povraćanje) i treba ga uzimati samo ukoliko je stvarno medicinski neophodno. Nikad ga ne bi trebalo uzeti „za svaki slučaj ili preventivno”.

Kada je neophodno zvati doktora?

Svako ko spada u rizičnu grupu, a nije primio vakcinu bi trebalo da odmah pozove doktora ukoliko sumnja na svinjski grip.

Koji su još razlozi da se obratimo lekaru osim ako pripadam visokorizičnoj grupi?

Ukoliko ostajemo bez daha, ili je u pitanju visoka temperatura koja se ne smanjuje, zatim slabo izbacivanje tečnosti. Važno je zapamtiti da je letargija normalna za grip, ali ne i pospanost.

Šta podrazumeva povišenu temperaturu?

Temperatura između 36,5 C i 37,2C je normalna ali povišena je preko 38C. Kod dece koja imaju manje od 5 godina povišenom temperaturom se smatra ukoliko je iznad 37.5 C

Ne mogu da odem do lekara, telefon bolnice je zauzet, a simptomi su sve gori.

Ukoliko spadate u visokorizičnu grupu ili imate neki od alarmantnih simptoma koje smo spomenuli, onda biste morali da odete do lekara. Ako grip nikako ne prolazi, ali nemate alarmantne simptome, zamolite prijatelja ili nekog iz porodice da ode do bolnice i posavetuje se ili vam rezerviše telefonski razgovor.

Da li bi trebalo da obratimo pažnju na posebne simptome kod dece?

Dehidratacija je važna, pa obratite pažnju ukoliko se tečnost slabo unosi ili se slabo izbacuje. Ne brinite o apetitu. Znaci koji ukazuju na ozbiljnu bolest uključuju ubrzano disanje i povišenu temperaturu koja ne može da se spusti lekovima.

Kada smo zarazni?

Najveća verovatnoća da prenesete infekciju je ubrzo nakon pojave prvih simptoma. Možete nastaviti da širite virus kijanjem do 5 dana. Kako se simptomi povlače postajete manje zarazni, a kada simptomi nestanu, nema više mogućnosti za inficiranje.

Da li grip može da se nalazi u hrani?

Ne postoje istraživanja koja pokazuju da svinjski grip može da se nalazi u hrani, uključujući i svinjske prerađevine. Ali bilo koji predmet na kome se nalazi virus može da bude izvor zaraze, tako da je osnovna higijena veoma bitna kada dolazimo u dodir sa bilo čim, uključujući i hranu.

Koliko dugo klice gripa mogu da opstanu na površini?

Virus gripa može duže da preživi na površini od virusa prehlade.

Da li treba na mašini za pranje sudova podesiti višu temperaturu?

Ne. Pranje bilo kojim deterdžentom i vodom je dovoljno da ukloni delove virusa.

A mašina za pranje veša?

Virus gripa ne može dugo da opstane na odeći i pranje na normalnoj temperature je dovoljno da ga ukloni.

Da li mogu da zarazim druge preko kože ili odeće?

Izgleda da je ovaj virus zarazniji nego druge bolesti slične gripu i više ljudi se razboli od bilo kakvog kontakta. Kašljanje i kijanje stvara aerosol virusa koji se širi i do jednog metra i infekcija je moguća i preko kontaminiranih čvrstih površina kao što je kvaka i to pre nego preko odeće. Redovno perite ruke i ne bi trebalo da bude zaraze.

Da li bi trebalo izbegavati mesta na kojima su gužve kao što su bazeni ili bioskopi?

Ne. Važno je da sačuvate osećaj mere. Nismo usred pandemije i većina ljudi se neće ozbiljno razboleti. Grip preovlađuje svake zime i gužve su pogodna mesta za bilo koju vrstu infekcije.

Setite se da uvek 20 sekundi perete ruke

- Najvažnije je da operete ruke nakon kijanja i kašljanja kada su prekrivene klicama.
- Uvek je bolje koristiti maramice za jednokratnu upotrebu nego platnene.
- Ne punite do kraja čašu vodom iz česme i ne dozvolite da česma dodiruje čašu.
- Izostanite s posla kada ste bolesni. Takođe, decu zadržite kod kuće ukoliko se razbole.
- Koristite jednokratne ubruse da obrišete ruke u javnim toaletima.
- Pranje ruku najmanje 20 sekundi je važnije nego korišćenje antibakterijskog sapuna za koji nije dokazano da ima više efekata u uništavanju klica od običnog sapuna.
- Držite ruke dalje od usta i očiju osim ako nisu upravo oprane. Ako se rukujete sa nekim i potom grickate nokte ili trljate oči možete lako da „pokupite” virus.