Kako preživeti praznike?

Oni koji ne poste božićni Post, obično pripremaju tradicionalnu prazničnu trpezu: predjelo u vidu proje, sireva, suhomesnatih proizvoda, glavno jelo – prase sa ruskom salatom i sličnim masnijim prilozima i za završnicu neki slatkiš. Sve to zaliva se alkoholom.

Međutim, 1. januar se posle takve gozbe obično dočekuje sa nadutošću u stomaku, glavoboljom od mamurluka, a ukoliko se potkrade neka nekvalitetna hrana i sa povraćanjem, prolivom ili zatvorom.

Zašto nam se to dešava?

heatheronhertravels / Flickr.com

Dr Jelena Gudelj Rakić, specijalista higijene, magistar ishrane u Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ smatra da su uzroci uglavnom loš odabir namirnica i raspored obroka u toku dana praznovanja, ali i preterivanje u količini hrane.

„U vreme praznika ljudi neredovno jedu ili jedu u prevelikim razmacima. Na primer, tokom dana ne jedu ništa, a uveče se prejedaju. Štaviše, obično se za prazničnu večeru pojede i pet do deset odsto više hrane, nego što je to uobičajeno“, smatra ona.

Dr Dragoslava Mišetić, lekar opšte prakse u Domu zdravlja Palilula objašnjava da alkohol koji se obično pije uz večeru samo pogoršava situaciju.

„Među narodom vlada mišljenje da se masna hrana lakše svari uz alkohol, pa često čujemo preporuku da se zalogaji zalivaju nekim pićem.

Međutim, ona je pogrešna, jer posle teške hrane, pogotovu konzumirane posle 20 sati, varenje je otežano, a to se manifestuje poremećajem sna, bolovima u želucu a ponekad i iza grudne kosti zbog nadutosti stomaka.

Česti probilemi su i gorušica, glavobolja, skok pritiska, a nekada se javi i mekša stolica pa čak i beličasto obojena“, objašnjava ona.

Najveće probleme ipak imaju hronični bolesnici koji odluče da se za praznike „malo opuste“ i jedu hranu koja im je inače zabranjena.

Ipak, osećaj nadutosti i bolova u stomaku pogađa i potpuno zdrave osobe koje se prejedu za praznike.

Poremećaji varenja su problem koji uvek prati preterano konzumiranje masne hrane i alkohola. Ipak...

„Uzrok nadutosti nije uvek prejedanje. Naime, ljudi često razgovaraju u toku obroka ili uzimaju tečnost između zalogaja što dovodi do gutanja vazduha i osećaja nadutosti u želucu“, dodaje dr Gudelj Rakić.

Kako dozirati nezdravu hranu?

Da se danima ne biste osećali loše posle „najluđe noći“, trebalo bi da se držite najefikasnije preventivne mere – umerenosti.

„Treba da se držite maksime 'Jedi malo, jedi fino'. Hranu dugo žvaćite i ne gutajte je brzo jer će nesažvakani zalogaji kasnije izazivati probleme sa varenjem. Neka to bude uz jednu čašu crnog vina.

Nemojte samo sedeti, nego se i krećite, pa i zaplešite. Cigarete su opasnije od jela i pića - budite nepušač, a ko ih ima među vama, često provetravajte prostoriju, a još bolje bi bilo da pušači odlaze napolje da puše“, smatra dr Mišetić.

Šta ćete raditi 1. januara?

quacktaculous / Flickr.com

Ako, pak, odlučite da ne ispoštujete ove preporuke i „navalite“ na primamljive, nezdrave đakonije, budite spremni da ćete se ujutru osećati loše. Ipak, postoji nekoliko načina da se ti problemi izbegnu.

„Narednog dana izbegavajte alkohol, masnu i začinjenu hranu, gazirana pića, i hranu sa puno šećera. Unosite dovoljno cinka- nekoliko badema, ćuretinu i suve kajsije. Takođe, u smanjenju nadutosti može da vam pomogne probiotski jogurt.

Osim želudačnih tegoba, posle praznika možete osetiti i snažan mamurluk.

„Mamurluk se manifestuje lošim snom, glavoboljom, mučninom, neprijatnim ukusom u ustima i opštom tromošću. Problem možete rešiti tako što ćete sebi priuštiti kvalitetan san, unositi mnogo tečnosti - bar 12 čaša vode - kao i sveže ceđene voćne sokove, vitamin C bilo u efervetama ili kroz citrusno voće.

Efikasno je i naizmenično tuširanje toplom i hladnom vodom, a ukoliko ste u prilici, prošetajte“, objašnjava dr Mišetić.

Ona dodaje da dan posle proslave treba dati prednost tečnosti u odnosu na čvrstu hranu, dakle, čorbama od povrća, kompotima, barenom povrću i salatama.

Treba izbegavati rasol i kafu, jer pojačavaju glavobolju.

Kako zdravo proslaviti Novu godinu?

mark.seymour / Flickr.com

Ako nemate nameru da danima osećate ovakve posledice, možete napraviti zdraviju alternativu tradicionalnom obroku bez mnogo odricanja.

Preporuke daje magistar ishrane dr Jelena Gudelj Rakić.

- Nabavite kvalitetne namirnice unapred, jer ćete tako uspeti da odaberete najbolje za vašu proslavu. Klasičan jelovnik lako možete učiniti zdravijim.

- Recimo, ako ste za predjelo planirali proju sa sirom i suhomesnatim proizvodima, napravite samo proju i dodajte joj neku vitaminsku salatu sa malo limunovog soka i maslinovog ulja.

- Umesto masne kokošije supe, napravite supu od povrća kojoj možete dodati knedle ili testeninu i učiniti je veoma ukusnom.

- U sarmu nemojte stavljati suvo meso ili slaninu, niti je zapržavati, nego pred kraj kuvanja samo dodajte malo ulja sa alevom paprikom ili drugim biljnim začinima po želji.

- Komad prasetine svakako smete pojesti, ali uklonite vidljivu masnoću i kožicu. Nemojte uz nju jesti krompir, naročito ne pečen u ulju ili pržen niti visokokalorične salate sa majonezom i masnim sirevima, nego joj dodajte kuvanu šargarepu i brokoli ili na vodi dinstan podvarak, recimo, sa suvim šljivama.

- Odaberite šta ćete piti – aperitiv ili čašu alkohola uz obrok – nipošto i jedno i drugo.

- Zasladite jednim parčetom torte ili kolača i ne pokušavajte da isprobavate baš sve

Foto: luigi diamanti / FreeDigitalPhotos.net