Kako preživeti pomeranje sata?

Jedan sat deluje kao kratak interval, ali može napraviti razliku između iscrpljenosti i odmora. Takođe, sat spavanja manje dokazano utiče na promene u raspoloženju.

Tačno je da letnje računanje vremena štedi vreme i čini da više budnog vremena provodimo na dnevnoj svetlosti, ali sve više studija pokazuje da mnogi ljudi zbog pomeranja sata dobija ozbiljne zdravstvene probleme, poput visokog krvnog pritiska i depresije.

Jedna švedska studija objavljena u Medicinskom žurnalu Nove Engleske 2008. otkrila je da se rizik od srčanog udara uvećava nekoliko dana posle promeranja kazaljki na satu.

Istraživači upozoravaju da su zaposleni ljudi koji i inače pate od nedostatka sna u naročitoj opasnosti, a smatraju da je jedan od uzroka narušavanje biološkog ritma.

Mnogi naučnici veruju da promena vremena nosi i bezbednosne rizike, pa da od pomeranja sata imamo više štete nego koristi.

Grupe širom sveta lobiraju u vladama da se prekinu sezonska pomeranja sata.

U nekim delovima Kanade i u Rusiji ljudi su prestali da pomeraju časovnike, a postoje kampanje u Velikoj Britaniji da se časovnici trajno pomere dva sata unapred.

To bi značajno smanjilo potrebu za veštačkim osvetljenjem i godišnje donelo dodatnih 300 sati dnevne svetlosti.

Posledice po zdravlje

Pre svega, ljudi se u ovom periodu osećaju iscrpljeno. Takođe, mnogima dan posle pomeranja sata počinje stresom, jer zaborave da podese budilnik, a zatim u strahu da će zakasniti na posao suviše žure.

Čarls Čeisler, načelnik Odeljenja za proučavanje spavanja u Brigamu i u Ženskoj bolnici u Bostonu objašnjava da pomeranje sata nosi mnogo više od skraćivanja sna.

To pravilo može da dovede do saobraćajnih nesreća usled iscrpljenosti i do većeg broja srčanih udara.

Ako osećate posledice promene vremena, možda bi vam najbolje bilo da nekoliko dana posle pomeranja časovnika što duže budete napolju.

„Sunčeva svetlost pomaže da uskladite biološki sat. Takođe, trebalo bi da izbegavate popodnevne dremke, ma koliko vam delovale primamljivo“, smatra Čeisler.

Postoje i dokazi da je rizik od infarkta viši u to doba, ali još nije jasno zašto je to tako.

Kako se pripremiti?

Ne ostavljajte stvari za poslednji čas. Mnogo je bolje da sebi olakšate promenu i nekoliko noći unapred ležete u krevet i ustajete ranije nego obično.

Ako imate zakazane sastanke u ponedeljak i utorak, unapred ih pozovite i podsetite na promenu vremena kako neko od njih ne bi morao duže da čeka.

Dajemo vam još nekoliko saveta o tome kako se pripremiti za pomeranje časovnika:

- Idite u krevet 15 minuta ranije nekoliko noći pre pomeranja sata.
- Podesite alarm na 30 minuta ranije, kako biste se navikli da ustajete ranije.
- Prošetajte rano ujutru.
- Ako nemate neku bolest koja vas sprečava, vežbajte napolju, ali ne posle 16 sati, jer to može poremetiti spavanje.
- Suzdržite se od popodnevnih dremki tokom vikenda.
- Nemojte piti alkohol u nedelju uveče.
- Pojedite zdrav i zasitan doručak u ponedeljak koji će vam dati dovoljno energije da izdržite dan.
- Deca takođe moraju da se navikavaju na promene – najbolje bi bilo da im date da večeraju trideset minuta ranije nego što je uobičajeno, kako bi se njihov organizam bolje prilagodio. Ubedite ih da ranije odu na spavanje.

Foto: Keattikorn / FreeDigitalPhotos.net