’’Svet bez raka’’ - priča o vitaminu B17

Edvard Griffin iznosi dokaze koji ukazuju da rak, poput skorbuta i pelagre, nije uzrokovan nekom zagonetnom bakterijom, virusom ili toksinom, nego se radi samo o avitaminozi koju izaziva nedostatak jedne esencijalne hranljive materije u ishrani modernog čoveka. Ta esencijalna materija je identifikovana i to je vitamin B17. U svom prečišćenom obliku, koristi se za lečenje raka i zove se Leatril. Vitamin B17 je široko rasprostranjen u prirodi u više od 1200 jestivih biljaka u gotovo svim delovima sveta. Najveći sadržaj aktivne supstance vitamina B17, nalazi se u jezgru kajsije

U istoriji, a i sadašnici, mogu se zapaziti veoma podmukla oboljenja koje se prilično jednostavno mogu otkloniti samo kad bi ljudi znali kako.

Najveći izazov za lekare i medicinu predstavlja otkrivanje uzroka najopasnije dijagnoze. Kad bismo se našli u 1952. Godini u San Francisku pružila bi nam se mogućnost da sretnemo biohemičara doktora Ernesta T. Krebsa juniora i čujemo interesantnu teoriju o raku.

Doktro Krebs se usudio da tvrdi da to nije posledica nekog virusa, otrova ili nepoznate bakterije. Kao biohemičar je iza nastanka ove bolesti video nedostatak neophodne komponente hrane u jelovniku savremenog čoveka, štaviše ušao joj je u trag. Prema njegovom mišljenju radi se o jedinjenju koja se uveliko pojavljuju u prirodi kod više od 1200 vrsta jestivog bilja i koje su dostupne praktično u svakom delu sveta. Ovo jedinjenje nalazi se pretežno u semenkama biljaka kao što je gorak badem, trešnje, breskve ili šljive. Ali i u travama, kukuruzu, lanenom semenu, prosu i mnogoim namernicama koje su iščezle iz svakodnevnog jelovnika moderne civilizacije. Instinkt više ne vodi čoveka da se sam snalazi kao što se to može videti kod životinja. Možemo primetitit da psi i mačke koji čim osete nešto neobično, žvaću određene biljke. Na primer majmuni, razbijaju koštice da bi izvadili mekane semenke. Životinje koje žive u divljini isto traže pomoć u prirodnim materijama.

O vitaminu B17

Nakon nekoliko godina istraživanja biohemičar Dr Ernest T.Krebs junior, uspeo je da izoluje novi vitamin koji je označio kao B17. Dao mu je ime Laetrile koga je američki pisac i producent dokumentarnih filmova Edward Griffin, opisao u svojoj knjizi ’’ Svet bez raka’’ . Autor tu navodi činjenice, rezultate istraživanja kao i zaključke stručnjaka. Vitamin B17 je jedan od otkrića koji budi nadu. Pojačan interes za vitaminom B17 počeo je da stiže od strane naučnih timova koji su se bavili mehanizmom proširenja tumora. Dr Dean Burk, dugoročni direktor NCI ( nacionalni institut za ispitavanje raka u SAD), izjavio je da Vitamin B17 predstavlja najefikasniju materiju za kontrolu raka koju je tokom čitavog razdoblja svoje profesionalne karijere sreo.

Ključ do zdravlja skriva se u prirodi

Zamislimo organizam kao zdanje u kojoj ima mnogo povezanih soba sa zatvorenim vratima. Svaka od njih ima komplikovanu bravu koja se otključava svežnjem ključeva. Ključevi predstavljaju životno važne materije. Ukoliko su na raspolaganju, otključavaju bravu, pa sve što je telu potrebno može da slobodno protiče i neprestano obnavlja njegove funkcije. Gubitak samo jednog ključa izazove da se vrata ne otvore. Šta će se dalje dogoditi ? Pometnja unutar sobe koja se posle širi i dalje. Prevod Griffinove knjige ,, Svet bez raka’’ , usmeren je prema jednom od važnih ključeva. Najbolje ćete ga upamtiti pod nazivom vitamin B17, premda u knjizi se često spominje kao Leatrile odnosno Amigdalin. Knjiga ,,Svet bez raka,, se već može nabaviti u knjižarama.

Bogatsvo plemena Burousho – dugovečnost i zdravlje

,,Vitaminsku teoriju,, su već potvrdile mnogoe kulture u svetu kojima možemo samo pozavideti njihovu vitalnost. Ovim srećnicima pripadaju stanovnici koji žive u zabačenim krajevima Himalaja.

Ono se nalazi između zapadnog Pakistana, Indije i Kine.

Zdravlje, dugovečnost i vitalnost – to sve predstavlja njihovo bogatstvo. U ovim krajevima, ljudi svoju hranu obogaćuju jezgrima od kajsija koje predstavljaju jedan od najboljih izvora vitamina B17. Od njih presuju veoma hranljivo ulje koristeći ga kako za hranu tako i za spoljašnju upotrebu. Oni obilno koriste povrće, heljdu, proso, semena lucerke, proklijale mahunice i razne sitne plodove. Unošenje vitamina B17 koji je postao cilj doktora Krebsa, oni koriste svakodnevno. Stanovnici ovih krajeva ne mogu zamisliti svoju hranu bez jezgra od kajsije. U ovaj zabačeni raj stigao je tim lekara 1922 godine i o tome je napisao članak priznati britanski hirurg Rober Mc Carrison. Nakon toga stanovnici nisu bili bez posete od strane zastupnika lekarske zajednice. Ovu pažnju izazvala je prirodna hrana ljudi sa Himalaja, koja je bogato zastupljena sa jezgrom od kajsije, sa sadržajem vitamina B17 u prirodnom vidu. Ova saznanja su postepeno spojili da bi na kraju tragovi vodili i do drugih grupa stanovnika koje žive odvojeni od ostalog sveta i koji konzumiraju hranu siromašnu saharidima, ali botagu biljnim proteinima, mineralima i vitaminima, naročito vitaminom B17. Vitamin B17 i njegova lekovita dejstva

Vitamin B17 (laetril, amigdalin) prirodni je sastojak koji se nalazi u mnogim namirnicama. Tako se može naći u bobičastom voću (divljim kupinama, trešnjama, ribizlama) u košticama jabuke, kruške, šljive, kajsije, breskve, nektarine, bobu, gorkom bademu, indijskom oraščiću. U manjim količinama ima ga i u dudu, grožđu, dunji, jagodama, malini, prosu, ječmu, heljdi, semenkama lana, sočivu, crvenom pasulju, mahunarkama. Ipak, njegova najveća koncentracija je u semenkama kajsije.

Smatra se da je B17 prirodni lek za lečenje tumora.

Amigdalin, kako se još naziva vitamin B17, otkriven je 1830. u gorkom bademu. Badem koji nije gorak nema cijanida, što znači da ne sadrži ni vitamin B17. „Laetril” je ipak manje toksičan od šećera i čak 21 put manje toksičan od aspirina.

Egipatski papirus od pre 5.000 god. pominje upotrebu aqua amygdaloruma za tretman nekih vrsta tumora kože. Ipak, sistematsko proučavanje vitamina B17 nije počelo sve do prve polovine prošlog veka, kada je hemičar Bohn otkrio 1802. da tokom destilacije vode od gorkih badema biva oslobođena hidrocijanična kiselina. Uskoro su mnogi istraživači pokazali interesovanje za analizu tog ekstrakta i tako su po prvi put Robiquet i Boutron izolovali belu kristalnu supstancu i nazvali je AMYGDALIN (od lat. amygdala = badem ).

Amigdalin se sastoji od jednog molekula benzaldehida, jednog molekula hidrocijanida i dva molekula glukoze. Benzaldehid i cijanid su otrovni elementi, ali u kombinaciji vitamina B17 s molekulima glukoze inertni su i nemaju toksično delovanje. Stoga je za njihovu reakciju potrebno osloboditi ova dva molekula. U kontaktu sa enzimom beta- glukozidazom (ima ga svuda u ljudskom telu, naročito u ćelijama raka), dolazi do oslobađanja benzaldehida i cijanida. Ipak, drvo gorkog badema zabranjeno je u Americi.

Ideja o delovanju amigdalina na kancerogene ćelije je prvi put promovisana 1950. godine. Posle mnogo godina istraživanja, posvećeni biohemičar doktor Ernest T. Krebs JR izolovao je novi vitamin koji je oeležio brojem B17 i nazvao laetril. Dok su godine prolazile, mnogi su bili ubeđeni da je Krebs konačno otkrio nešto što je moglo da kontroliše sve kancere. Krebs tada nije ni mogao da pretpostavi kakav će odjek imati njegovo otkriće. Pošto nisu bile u mogućnosti da patentiraju ili dobiju ekskluzivna prava na vitamin, farmaceutske multinacionalne kompanije su krenule u žestoki propagandni napad na vitamin B17. U SAD-u, FDA je pokušala da uvede striktne regulative da bi zabranila vitamin B17 na više od 18 godina.

Vitamin B17 ili terapiju laetrilom koriste neke bolnice u Meksiku, koje kancer leče ishranom. Ove bolnice u skoro 100 % slučajeva postižu stopu oporavka kod mlađih slučajeva (lokalizovani tumori/kan ceri). Kako ćelije raka za svoj enormni rast zahtevaju veliku potrošnju energije, a energiju crpe preko glukoze, unosom vitamina B17 one će apsorbovati molekul glukoze, a zahvaljujući prisustvu enzima beta-glukozida, oslobađaju molekule benzaldehida i cijanida iz vitamina B17 dovodeći do sopstvene smrti.

Vitamin B17 se koristi i u preventivne svrhe. S obzirom na njegov specifičan sastav, konzumacija mora biti strogo kontrolisana. Velike količine vitamina B17 dobijaju se jedenjem sirove ili mlade prirodne hrane. Ovo ne znači da će umereno kuvanje ili bilo kakva druga obrada hrane uništiti B17. Danas je vitamin B17 legalizovan u nekim zemljama, dok mnoge zabranjuju njegovu konzumaciju. Na tržištu kod nas mogu se naći razni farmakološki oblici ovog vitamina (kapi, tablete, injekcije).

Mnogi istočnjački narodi propagiraju pravilnu i uravnoteženu ishranu, kao najvažniji faktor u terapiji lečenja kancera. Adekvatna ishrana može da, umnogome, doprinese uspostavljanju balansa u organizmu. Stoga se hrana i može podeliti na:

· Onu koja jača kancer i mikrobe u ćeliji kancera ili u telu. To su: rafinisani šećer, rafinisano brašno, gazirana pića, mlečni proizvodi...

· Hrana koja je uzročnik kancera (transmasne kiseline - margarin, pomfrit i sva druga procesovana hrana, aspartam - veštački zaslađivač u dijetetskim napicima, višemasna nezasićena ulja, kao ulje kukuruza i sl.)

· Hrana koja direktno ometa tretman protiv raka (hlorin, fluorid, alkohol, kafa...)

· Hrana koja ometa i iscrpljuje imuni sistem jer ga tera da se usredsredi na ubijanje kancerogenih proteina (teletina, ćuretina i uopšte ona koja sadrži previše proteina...)

· Hrana koja sadrži nutrijente koji ubijaju kancer, zaustavlja širenje kancera ili na neki način pomaže u tretmanu protiv kancera kao sve vrste citrusa, grožđe sa košticama i ljuskom, maline, jagode, brokoli, karfiol, šargarepa, ananas, badem...

Terapija vitaminom B17, odnosno laetrilom, bila je najviše osporavana. Ovaj alternativni lek prikazan je kao „otrovan i opasan”, baš kao i jedenje koštica od kajsija, a teorija doktora Krebsa kao „šarlatanstvo i prevara”.

Kako bi pred javnošću bili još ubedljiviji, najpoznatija američka bolnica i institut za rak Sloan-Ketering odlučila je da svojim neprikosnovenim autoritetom angažuje vrhunske svetske stručnjake koji su se bavili proučavanjem raka. Pošto su njihovi nalazi u vezi delovanja laetrila bili ohrabrujući, bolnica je falsifikovala njihove izveštaje, a Ralf Mos zadužen za odnose sa javnošću, morao je da predstavi laž. Mos je to odbio i dobio je otkaz. Od tada se bavi pisanjem o kanceromafiji. O radu ove kanceromafije Edvard Grifin je još 1974. detaljno pisao u svojoj knjizi „Svet bez raka”.

Imali smo prillike da se upoznamo sa gospodinom Griffinom na press konferenciji održanoj u Beogradu. Zanimljive teze ali i to koliko je važno koristiti B17 govore u prilog tome, da se treba okrenuti prirodi ali i preparatima koje sadrže dovoljnu dozu Vitamina B17 za normalo ljudsko funkcionisanje.