Dobro došli u Srbiju: Predrasude i život s HIV-om

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije ''Milan Jovanović Batut'', u Srbiji živi 1931 osoba sa virusom HIV-a, a procenjuje se da oko 1100 osoba ne zna da je inficirano. Međutim, kako je živeti sa HIV-om u Srbiji...

„U Srbiji je veoma teško živeti sa HIV-om, jer ljudima nije omogućena adekvatna terapija, iako postoji i iako je besplatna za sve korisnike, znamo da se svega 60 evra izdvaja po pacijentu iako bi trebalo 1500 evra", kaže Stankov.

„Terapija u Srbiji je skuplja i u odnosu na Evropu i Aziju i iako je komplementarna sa onom u Evropi, ona izaziva snažna neželjena dejstva i pretvara ljude u druga bića, i prate je lipodistrofija i druge bolesti koje ostavljaju vidljivog traga na izgledu ljudi“, dodaje on.

Na pitanje da li se ista terapija koristi u Srbiji i Evropi kod osoba s HIV-om, Stankov je naveo da se ovde koriste lekovi prve generacije, dok se u Evropi koriste lekovi druge, treće, četvrte i pete generacije koji su generički.

Na pitanje da li ima napretka u rušenju predrasuda u Srbiji, danas i pre deset godina, kako kod medicinskog osoblja tako i kod ljudi koje sreće svakodnevno na ulici, Đurica Stankov je rekao da postoji velika razlika danas u odnosu na deset godina ranije.

„Postoji velika razlika. Kada sam saznao da sam HIV-pozitivan i rekao porodici, imao sam dosta problema i odbacivanja, a bio sam prihvaćen od ljudi od kojih nisam očekivao, ali sam se izborio.“

Foto: Beta/AP

„Neke stvari su se promenile nabolje. Verujem da je to zato što aktivno učestvujem i svakodnevno dokazujem da ti ljudi ne izgledaju kao zombiji koji se raspadaju, kako se početkom epidemije predstavljalo.“

„Strah od HIV-pozitivnih ljudi hrani opšte neznanje. Ljudi ne znaju da su HIV i AIDS dve različite stvari“, ističe on.

"Kada se dvoje ljudi testira i dobiju rezultat da su HIV-negativni, to nije garancija da su ljudi zaista negativni zbog perioda prozora, odnosno inkubacije virusa koji može da potraje mesec, dva ili više pa se na kraju desi da je osoba pozitivna.“

Đurica Stankov skrenuo je pažnju na diskriminaciju na koju je nailazio poslednjih deset godina i to najviše od medicinskih radnika.

„Kada hoću da odem kod stomatologa i kao čovek budem odgovaran prema sebi, stomatologu i pacijentu koji će se lečiti posle mene i odlučim da kažem da sam HIV pozitivan, onda mi se zatvaraju vrata.“

„Izgovori su da oni nisu edukovani, da nemaju opremu i sterilizatore i to je tako svuda, nažalost, velika je predrasuda ostalih institucija da kada kažete da ste HIV+, šalju vas u jednu zdravstvenu kliniku iako se HIV pozitivna osoba razboljeva od ostalih bolesti kao i svi drugi.“

On je istakao da odavno ne postoje rizične grupe već samo rizično ponašanje i da je kondom jedino sredstvo koje može da zaštiti, ne samo od HIV-a i side, već i od hepatitisa B i C, za koje smatra da su možda i opasnije bolesti.