Lekovita priroda - trešnja i malina

Zbog svežine, arome i slasti trešnja (Prunus avium) je, može se reći, najomiljenija voćka juna. Njom su se sladili još u bronzanom dobu, a danas je rasprostranjena po celom svetu sa više od 900 sorti.

Treba jesti što više, jer njena lekovita svojstva, poznata još od davnina, danas dobijaju potvrdu i zvanične medicine. Trešnje po šoljici serviranja sadrže zanemarljivih oko 85 kalorija, ali dosta belančevina, ugljenih hidrata i vrlo malo masti. Veoma je bogata vitaminima A, C, a u nešto manjim količinama i vitaminima B1, B2, B3 i B6. U trešnjama ima dosta folne kiseline, kao i minerala kalcijuma, kalijuma, gvožđa, magnezijuma i cinka. Narodna medicina je veliča kao lek za giht i artritis, tvrdeći da je 20 trešanja deset puta delotvornije od aspirina.

Da olakšavaju bolove od artritisa tvrde i naučnici iz Mičigena. Takođe ističu da trešnje imaju i izuzetno antiinfektivno delovanje, a da kao bogata riznica antioksidanasa usporavaju dejstvo uzročnika starenja. Ukazuju i na korisna svojstva trešnje u borbi protiv bolesti srca i karcinoma.

Antikancerogena svojstva potiču od flavonoida izokvercina i kvercina, koji predstavljaju najjače antikancerogene materije. Osim toga, elaginska kiselina koja se u većim količinama nalazi ne samo u trešnji, već i u višnji, jagodi i malini, takođe predstavlja snažan antioksidans koji sprečava oštećenje DNK ćelije, a samim tim smanjuje mogućnost oboljevanja od raka. Mogu da se jedu u neograničenim količinama jer ne iritiraju želudac.

Ali su zato sjajan izvor bora, koji u kombinaciji sa kalcijumom i magnezijumom povoljno deluje na zdravlje kostiju i njihovu gustinu. Svoju delotvornost pokazale su i kao hrana za dobar san.

Međutim, trešnje ne treba jesti pre ručka jer mogu da uspore izlučivanje želudačnih sokova za varenje, što može da oteža varenje mesa. I nakon konzumiranja trešanja ne treba piti vodu, a pogotovo ne pivo ili druga alkoholna pića.

Savet: Trešnje je najzdravija i najukusnija sirova, a termički obrađena gubi značajan deo arome, boje i slatkoće. Da bi trajale duže neoprane ih treba spakovati u plastične kese, i u frižideru čuvati najduže dva do tri dana.

Čaj, sok i tinktura

U narodnoj medicini, za razne bolesti posebno se preporučuje čaj od trešnje u različitim varijacijama.
Protiv bolesti bubrega i mokraćnih organa treba šaku peteljki trešanja skuvati u litru vode. Peteljke se kuvaju dva minuta od trenutka kada voda provri. Onda se čaj ostavi da malo odstoji, procedi i pije nezaslađen povremeno u toku dana u gutljajima.

Protiv bubrežnih kamenčića takođe treba piti čaj od trešnjinih peteljki. Čaj se priprema tako što se kašičica peteljki prelije sa 200 grama vode ili mleka i kuva jedan do dva minuta. Zatim se čaj ostavi da odstoji poklopljen pet minuta, a onda procedi i pije tri puta na dan.

Protiv srčanih tegoba treba usitniti 25 grama koštica trešnje, a zatim ih staviti u 80 mililitara jake rakije. Ovako dobijen sadržaj treba ostaviti da odstoji deset dana na umerenoj temperaturi. Od dobijene tinkture treba piti dva puta na dan pet kapljica.

Protiv reume treba osam dana uzastopno piti sok od svežih trešanja. Sok se pije tri puta na dan po jedna čaša.
Za uklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti treba, tri puta na dan, pojesti po 250 grama ovog voća.

Malina - jača imunitet, čisti žuč i snižava šećer

Malina (Rubus idaeus), po kojoj je Srbija naročito poznata, predstavlja izuzetno dragocenu voćku, a u davna vremena je, doduše kao divlja, više korišćena kao lek nego hrana.

Danas malina sve više nalazi svoje mesto i u medicini, ali i u kozmetologiji. U sebi sadrži šećere glukozu, fruktozu, saharozu, organske kiseline- elaginsku, jabučnu, limunsku, salicilnu... sadrži, takođe, i etarsko ulje, bojene i taninske materije, vitamine C i E. Zbog korisnih sastojaka u mnogim zemljama upotrebljava se kod dijareje i ekcema, dok ekstrakt iz ploda deluje protiv virusa. Ekstrakt aktivira i pankreas na lučenje insulina, zbog čega se preporučuje za snižavanje šećera u krvi.

U poslednje vreme sve više se istražuje i delovanje malina na maligne ćelije, jer je ustanovljeno da elaginska kiselina, koje ima u zavidnoj količini u semenkama ove voćke sprečava umnožavanje ćelija raka. Istovremeno, sprečava oštećenje DNK a ne deluje na normalne ćelije zadužene za imunološku odbranu organizma. Da bi se postigla preventivna zaštita od malignih oboljenja, svakodnevno u organizam treba unositi po 130 grama ovog voća, savetuju stručnjaci. Naravno da ne može da zameni lek, ali može da deluje preventivno.

Tradicionalna medicina odavno preporučuje da se maline jedu sveže, a uspešno skidaju povišenu temperaturu, podstiču znojenje, čiste žuč, pospešuju izbacivanje peska iz bubrega, jačaju imunitet i srce, normalizuju krvnu sliku.