Kako političari Srbije koriste društvene mreže?

U svetu se odavno zvaničnici gotovo svakodnevno oglašavaju na društvenim mrežama, najčešće Twitteru a primer za to su predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej i švedski šef diplomatije Karl Bilt.

Sa Twitter naloga američkog predsednika Baraka Obame gotovo svakodnevno stižu važne političke poruke, a u njegovo ime radi čitav tim ljudi.

Značaj društvenih mreža, prvenstveno Twittera i Facebooka, u političke svrhe, ipak, sve više uviđaju i lideri stranaka u Srbiji, koji, ako nemaju svoje lične profile na "Fejsu" ili ne "tvituju" sa pratiocima, imaju oficijelne stranice na tim mrežama, koje im redovno ažuriraju Informativne službe, aktivisti, simpatizeri...

Facebook stranice imaju najviši državni zvaničnici - predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić, prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, ali i pojedini ministri, lideri stranaka, a većina njih, aktivnija je na Twitteru.

Koordinatori internet tima SNS poručuju da tradicionalna kampanja, koja obuhvata lepljenje plakata u budućnosti neće biti toliko aktuelna, kao i da će političari sve više koristiti internet kao sredstvo direktne komunikacije sa biračima.

Stranke na izborima neće pobeđivati zbog interneta, ali, kako kaže jedan od koordinatora Simo Čulić, bez njega sigurno neće ni dobiti očekivanu podršku.

"SNS, osim što ima zvaničnu interenet prezentaciju, svoje stavove prenosi i putem Facebook profila na kome ima više od 90.000 lajkova", kaže on i dodaje da su funkcioneri akivni i na tviteru koji je "nezaobilazan u internet komunikaciji".

"Na društvenim mrežama ste direktno povezani sa svojim glasačima i najbolje možete da čujete i osetite šta oni misle, njihove kritike, zamerke, pohvale i na osnovu toga u svom radu ispravite greške", objašnjava Čulić.

On smatra i da je direktna komunikacija mnogo bolja od angažovanja različitih agencija za te namene koje "filtriraju" i prezentuju stavove na drugačiji način, a pri tome, kako je rekao, uzimaju ogroman novac.

U SNS poručuju i da je komunikacija na internetu dvosmerna i da lider SNS Aleksandar Vučić, "pored mnogobrojnih obaveza uspeva da komunicira sa svojim fanovima putem interneta i stiže da isprati njhove predloge, sugestije i kritike".

Jedan od najaktivnijih "tviteraša" parlamentaraca, Bojan Đurić (LDP), na pitanje da li smatra da srpski zvaničnici treba više pažnje da posvete društvenim mrežama i putem njih javnosti upućuju važne političke poruke, odgovara potvrdno, ali i podvlači da to zavisi od senzibiliteta svakog pojedinca.

"Ima dosta ljudi koji pokušavaju da prekopiraju američki model, ali to ovde ne može da radi", jasan je Đurić u izjavi Tanjugu. On smatra da ključni političari premalo učestvuju u toj vrsti komunikacije i dodao da su aktivnosti političara na društvenim mrežama, u stvari, način za "kontakt" stranke i javnosti, ali da ta komunikacija ne treba da bude "strogo po šablonu".

Vuk Jeremic / Twitter

"Nije suština pravljenje bataljona partijske vojske koji će se pojavljivati kao komentatori ili aktivisti na društvenim mrežama", kazao je on i dodao da komunikacija ima smisla samo ako se u njoj pokaže i neka vrsta ličnog karaktera i pogleda na politiku.

Građani, kaže Đurić, reaguju na aktivnost političara na društvenim mrežama, a da je on lično od njih dobijao informacije koje su mu pomogle u skupštinskim i političkim raspravama.

"Meni lično, ovih dana to mnogo pomaže u vezi sa koncipiranjem pozicije LDP u predstojećoj raspravi o budžetu", rekao je Đurić i dodao da izbegava da ulazi preterano u rasprave sa politicacrima na Twitteru jer, kako kaže, za to ima dovoljno prostora u javnosti.

Sajt LDP-a, dodao je, održava Informativna služba stranke, dok na društvenim mrežama uglavnom rade aktivisti u "ne tako čvrstoj strukturi" i to tempom koji njima odgovara, bez striktnih ili direktnih uputstava stranke. I za socijaliste su društvene mreže nezaobilazan vid komunikacije sa građanima, a poslanica SPS Stefana Miladinović navela je da zvanična stranica socijalista na Facebooku ima više od 27.000 lajkova, da je njen Twitter nalog, otvoren 2010. godine i da ga prati oko 5.000 ljudi.

Miladinović ističe da novi oblici komunikacije treba da obezbede dvosmernu komunikaciju sa građanima, ali da to u Srbiji to još nije zaživelo na način na koji bi trebalo, pa političke organizacije, društvene mreže često koriste za neki vid "patroliranja odnosno paroliranja", umesto za direktnu komunikaciju sa građanima.

Ništa manje pažnje Internetu i komunikaciji sa građanima na taj način ne poklanja ni Demokratska stranka, zbog čega se zvanična stranica demokrata svakodnevno ažurira po više puta, baš kao i nalozi na Twitteru i Facebooku. Tviter nalog DS, prema rečima portparola stranke Aleksandre Jerkov, prati više od 11.500 ljudi, a lider stranke Dragan Đilas ima više od 20.000 pratilaca na toj društvenoj mreži.

Kada je reč o Facebooku, Jerkov ističe da zvaniča stranica DS ima veliki broj lajkova, sam Đilas više od 60.000, dok sajt DS u proseku, mesečno ima oko 60.000 direktnih poseta.

Jerkov ističe da demokrate naloge na društvenim mrežama, ali i Internet generalno, koriste za interakciju i kontakt sa svima koji žele da uspostave komunikaciju ili sa DS ili sa njenim funkcionerima.

DS je, poručila je ona, uložila velike napore da njen sajt bude interaktivan, pa se na njemu ne nalaze samo sadržaji koje stranka želi da plasira, nego i direktna komunikacija funkcionera sa građanima, poput blogova koje funkcioneri te partije objavljuju na zvaničnoj stranici demokrata.

Sajt stranke, ali i njene profile na društvenim mrežama, svakodnevno, po više puta, u zavisnosti od dnevnih aktivnosti, ažuriraju članovi Informativne službe DS.