Besmrtni portal

„Ja sam mnoge stvari započeo i izmislio“, ponosno kaže bivši glavni i odgovorni urednik nemačkog magazina „Fokus“ Helmut Markvort. Ali ovako nešto, nikad. Virtuelno groblje na internetu: „To je, po meni stvarno velika ideja. Svetska ideja. Ja to zovem besmrtni portal, a mladi radije kažu: ‘Facebookk za mrtve.”

Stayalive je naziv internet portala koji je osnovao 73-godišnji Helmut Markvort sa svojih pet mnogo mlađih ortaka. U prilici ste da, još za života, kreirate svoju sopstvenu „besmrtnost“. To, naravno, nije besplatno. Godinu dana virtuelne besmrtnosti košta 19,90 evra, deset godina – 100 evra, a za neograničenu besmrtnost mora da se plati 500 evra.

„Svako može da sagradi svoj sopstveni spomenik na internetu i to od hiljada elemenata“, kaže Markvort, a to znači da tu mogu da se nađu i recepti za omiljena jela, ali i omiljeni snimak sa Youtubea. Na virtuelnom groblju Stayalive ima dovoljno mesta za sve.

„Možete napisati svoju sopstvenu čitulju, postaviti omiljenu pesmu pa čak i jednim klikom miša odrediti ko to može da pročita i kada.“

U Nemačkoj godišnje umre oko 800.000 ljudi, objavi se oko 400.000 čitulja. To je tržište koje vlasnici internet-portala više ne žele da prepuštaju isključivo štampanim medijima. Pored ove stranice postoji i memorijalni portal „emorial“ (Das Erinnerungs-Portal emorial).

Objavljivanje čitulje tu košta 19 evra, a sa fotografijom 29,75 evra. Svaka sledeća fotografija plaća se 11 evra. U portalu „emorial“ tvrde da su do sada objavili više od 230.000 čitulja i tako postali najveće „virtuelno groblje“ na nemačkom govornom području.

Od borbe za tržište čitulja ne odustaju ni veliki medijski sistemi. Osnivanjem portala „trauer.de“ u posao su se zajednički uključili izdavačka kuća Holcbrink (Holzbrinck) i medijska grupa VAC (WAZ).

Takav razvoj događaja pažljivo prati evangelistička sveštenica Manuela Tajle. Ona potvrđuje da je tržište u ekspanziji, ali ukazuje i na to da je tuga koja prati smrt bližnjih ipak stvari intime.

„Iz mog iskustva stečenog u razgovoru sa ljudima posle sahrane, zaključujem da oni ne žele svoju žalost da dele sa drugima putem medija.“