HTC Hero

HTC Hero, u nekolicini zemalja brendiran kao T-Mobile G2 Touch, izgledom i konstrukcijom delimično podseća na Dream (T-Mobile ga prodaje kao G2 na nekim tržištima, Dream je bio G1), ali nastavlja trend opraštanja od mehaničke tastature. Za razliku od zaobljenog Magica, Hero je nešto "ćoškastiji" sa oštrijim ivicama i zakrivljenim podnožjem (zvanim, kako se može naći po mreži, "chin", odnosno brada). Ukusi su različiti, ali se u objektivnim okvirima može reći da je Hero dizajniran nešto smelije u odnosu na Magic, sa delimičnim uzorom u Dreamu.

3,5mm i 5Mpx

Pokušavajući da izbegne ostavljanje "plastičnog" utiska (bilo je žalbi da Dream i Magic izgledaju previše plastično), HTC je u konstrukciju Heroa umešao materijale (teflon između ostalih) koji bi trebalo da smanje primetnost otisaka prstiju i obezbede bolji subjektivni utisak prilikom držanja aparata. Koliko zbog toga, ali toliko i zbog oštrijih ivica, Hero zaista ostavlja nešto robusniji utisak tokom korišćenja, ali su razlike u odnosu na Magic mahom minorne i svode se na subjektivne afinitete.

Daleko važnija novina predstavlja odgovor na jednu od najučestalijih primedbi na Magic. Pored ExtUSB porta, Hero poseduje i 3,5mm audio ulaz, u koji se priključuju i slušalice dobijene uz telefon. Iako zaslužuje pohvale za ovakvu odluku, HTC je napravio početničku grešku i ulaz postavio na gornjoj strani telefona, poput Nokije koja je uradila istu stvar sa 5800XM (kasnije ispravljeno sa 5530 čiji je audio ulaz sa donje strane). Iako na prvi pogled može izgledati trivijalno, korišćenje telefona kao muzičkog plejera i nošenje u dzepu zahtevaju period navikavanja.

Za razliku od Magicove kamere od 3,2Mpx, Hero se isporučuje sa sličnom spravom rezolucije 5 megapiksela. Odsustvo blica i prisustvo autofokusa glavne su karakteristike, uz prosečan kvalitet fotografija. Tačnije, fotografije načinjene Heroovom kamerom razlikuju se jedino u broju piksela u odnosu na fotografije koje pravi Magic. Čini se da za Hero, uprkos superiornosti u megapikselima, važi isto što i za Magic: ukoliko imate iole kvalitetniji foto aparat, zaboravite na njega.

Kapacitivni ekran je rezolucije 320x480 pikslea i dijagonale 3,2 inča, čiji lipofibični (eng. lipophobia - karakteristika supstance da ne privlači masti) sloj ipak ne otklanja potrebu za periodičnim brisanjem ekrana. Performanse ne manjkaju, te je korišćenje Heroovog ekrana, jednom reču zadovoljstvo.

Ostatak unutrašnosti je manje više standardan za klasu uređaja kojoj Hero propada. Bežični, bluetooth i GPS kontroleri, Qualcomm na 528 MHz i 288MB RAM-a spravi daju dovoljno resursa za korišćenje softvera koji se uz njega isporučuje.

HTC Sense

Pored samog uređaja, HTC je o istom trošku predstavio i svoje viđenje Androida pod etiketom HTC Sense. Iako je Hero glavna tema, a Sense posebna, ovoga puta o njemu govorimo taman toliko da ne ostane nepoznat.

Sense se u najkraćem može nazvati distribucijom Androida, kao sto je recimo Ubuntu u GNU/Linux svetu. Drugim rečima, umesto da čeka na Androidov razvojni tim i eventualnu implementaciju ideja koje ima, HTC je napravio svoju verziju. Ukratko, HTC Sense je doneo nekoliko stvari koje Andorid nema: drugačiji i nešto vizuelno atraktivniji intefejs (ukoliko tranzicioni efekti i animacije čine interfejs atraktivnijim), multitouch i Adobe Flash.

Prvi susret sa Senseom otkriva i najočiglednije razlike u odnosu na "običan" Android. Reorganizacija dna radne površine, drugačiji widgeti i prisustvo sedam radnih površina (Android se inače isporučuje sa tri). Radne površine su podešene tematski, što se svodi da adekvatne widgete uključene po defaultu. Podrazumevana postavka nije jedina, te je moguće birati između nekoliko (Social, Work, Play, Travel) ili napraviti sopstvenu. Sedam površina je realno puno, čini se da su tri sasvim dovoljne, widgeti umeju da zauzmu solidnu količinu memorije, pa na korisnicima ostaje da procene optimalan odnos uloženog i dobijenog. Widgeti poput prekidača za uključivanje i isključivanje uređaja kao što je WiFi kontroler zaista povećavaju usability čitave sprave.

Integracija sa web servisima je u slučaju Sensea obogaćena društvenim mrežama, pa se u podešavanjima operativnog sistema nalazi meni za podešavanje Facebook, Twitter i Flickr naloga. Čini se da HTC ovakvom politikom pomera apsolutni fokus sa Googleovim servisima pokušavajući da Sense učini univerzalnijim kada su popularni online servisi u pitanju.

Pored sve funkcionalnosti, Sense karakteriše takozvani "bling" momenat. U prevodu, tranzicioni efekti su nešto aktraktivniji nego na običnom Androidu (kada stignete do kraja liste skrolovanje neće jednostavno stati, već će se predmet koji se skroluje "animirano odbiti" od ugla ekrana), što bi uz sam vizuelni identitet okruženja trebalo da napravi, populaciji kojoj sve ovo znači, primamljivo okruženje.

Na kraju, HTC je u saradnji sa Adobeom doveo Flash na Andoroid i omogućio multitouch ugođaj.

Hero ili Magic

Pored aparata i papirologije, u kutiji se dobijaju punjač, USB kabl za povezivanje sa računarom i slušalice sa mikrofonom.

Performanse i ugođaj koji Hero pruža zaslužuju pozitivnu ocenu. Hardverski, najveća mana telefona je kamera, koja pored svih 5 megapiksela ne pravi preterano optimalne fotografije. Sa softverske strane, Sense je kada se sve oduzme i sabere pozitivan korak za Android.

Dileme su, u suštini, dve. Ukoliko se niste još odlučili za Andorid telefon, preporuke za Hero skoro su pa iste kao i za Magic. Ukoliko ste se pak odlučili za Android, pa još i za HTC, izbor je vrlo težak, ali i zanimljiv. Hardverski, HTC ima za nijansu bolju izradu, bolju kameru i 3,5mm audio ulaz na svojoj strani. Magic koji bio na testu, kao i verovatno svi ostali na našem tržištu imaju praktično iste procesore i količine memorije kao i Hero. Iako je još ekskluzivitet za vlasnike Heroa, HTC Sense bi u nekom momentu trebalo da postane dostupan i za Magic (u Brazilu se već reklamira u kombinaciji sa Senseom), te ovaj argument za Hero vrlo verovatno neće dugo trajati. Hakovane HTC Hero ROM-ove je i sada moguće instalirati na Magic, no to nije zvanično "odobrena" operacija, pa ukoliko niste sigurni da znate šta radite i ne želite da rizikujete garanciju, "ne pokušavajte ovo kod kuće".

Razlika u ceni nije velika, ali postoji, pa ukoliko vam argumenti na strani Heroa ne znače puno, Magic ostaje je sasvim dobra kupovona. Ako pak aktivno slušate muziku, želite nešto bolju kameru i HTC Sense sada i odmah, par hiljada više ne bi trebalo shvatiti kao problem.

Detaljnije o ponudi i paketima uz koje je moguće nabaviti ovaj telefon na http://vipmobile.rs/privatni/postpaid/mobilni-telefoni/htc-hero.605.html .