Tjuringova mašina od Lego kocki

Mogli biste da napravite Googleov doodle, odnosno duhovitu ilustraciju, posvećen Tjuringu, ali mogli biste i da učinite ono što su uradila dvojica mladih Holanđana – da napravite verziju Tjuringove mašine od Lego kocki.

Jeroen van den Bosand i Dejvi Landman su se odlučili za ovo drugo i napravili mašinu koja ne predstavlja samo odavanje počasti ovom sjajnom matemtičaru, već i pokazuje kako kompjuteri mogu da budu jednostavni.

Dvojica istraživača su koristili paket Lego Mindstorms NXT da bi napravili svoju verziju algoritamske mašine koja koristi svetlosni senzor da bi odredila stanje svakog od 32 prekidača koliko Tjuringova mašina ima. Ukoliko je prekidač uključen senzor “vidi” crnu kockicu, u suprotnom registruje beli prostor.

Senzor očitava komande koje dobija od prekidača, što se pomeraju pomoću zupčanika, a narandžasti podizači menjaju poziciju svakog od prekidača, kako bi se izdala komanda. Da bi mašina radila istraživači su napisali odgovarajući program u programskom jeziku Pascal.

Kao i originalna Tjuringova mašina i ova njena Lego verzija dešifruje simbole i na neki način objašnjava kako današnji procesori u računarima rade. U konkretnom sličaju sabira dva broja.

Alan Tjuring rođen je 23. juna 1912, a najpoznatiji je po svom radu za vreme Drugog svetskog rata na dešifrovanju poruka šifrovanih nemačkim mašinama Enigma. Dao je i značajan doprinos razvoju veštačke inteligencije i računara, a posle rata radio je u brojnim institucijama, uključujući univerzitet u Mančesteru, gde je učestvovao u izradi jednog od prvih modernih računara, Mark 1.

Godine 1952. osuđen je za „izuzetno neprimereno ponašanje“ posle priznanja da je imao homoseksualni odnos i kažnjen tako što je na njemu primenjena eksperimentalna hemijska kastracija.

Zbog toga što je od tada imao kriminalni dosije nije više mogao da radi u vladinom štabu za komunikacije. Dve godine kasnije, nekoliko dana pre svog 42. rođendana, oduzeo je sebi život.

Britanska vlada se 2009. godine zvanično izvinila Alanu Tjuringu i opisala odnos prema njemu kao kao „užasavajući“ i „krajnje nepošten“. Tadašnji predsednik britanske vlade Gordon Braun izjavio je da zemlja prema ovom briljantnom matematičaru ima ogroman dug i dodao da je ponosan što može da mu iskaže zvanično izvinjenje.

„Žao nam je, zaslužio si mnogo bolje“, pisalo je u saopštenju koje je tom prilikom objavljenom na internet stranici britanske vlade.