"Na vrhu sam bio isceđen – ne možete poneti trofeje u grob"

Đoković, koji je imao mnogo problema posle osvajanja Rolan Garosa 2016. godine i povrede desnog lakta, uspeo je da se vrati sredinom ove sezone i dođe do titule na Vimbldonu.

Taj put bio je izuzetno trnovit, pratili su ga porazi od igrača od kojih nikada ne bi gubio, privatni problem, ali i nesuglasice sa članovima tima.

"Nisam mogao da čujem rezultat", pokušao je da objasni novinaru "ESPN" u kakvom stanju je bio u tom periodu.

"Izgubio sam samopouzdanje potpuno. Rezervoar emocija mi je bio potpuno prazan".

Kako kaže, jedan od najtežih trenutaka bio je poraz od Huana Martina del Potra na startu Olimpijskih igara u Riju, posle čega je krenuo potpuni "raspad".

"Srceparajući poraz me je mnogo zaboleo i tu sam verovatno potrošio sve što sam imao u tom rezervoaru".

Zbog toga nije bilo snage da se osvoji US open iste godine, uprkos plasmanu u finale, u kojem je Stan Vavrinka opet bio nadmoćniji.

"Osetio sam se u fazonu – vau, moram ponovo da prolazim kroz isto? Emocionalno, udario sam u zid. Koliko god da sam bio ispunjen jer sam držao sva četiri Grend slema u svom vlasništvu, bio na vrhuncu karijere i broj 1 u tom trenutku, bio sam potpuno isceđen".

Taj rezervoar počeo je da se puni na privatnom planu dolaskom drugog deteta na svet, što mu je donelo dodatnu radost i motiv.

"Sada sam drugačija osoba na mnogim nivoima. Prvenstveno, otac sam dvoje dece. I dalje igram tenis koji volim svim srcem i zahvalan sam što imam priliku da se takmičim na ovako visokom nivou. Ali sebe sada posmatram drugačije. Najveći interes mi je da nastavim da istražujem mogućnosti sopstvenog opstanka na ovoj planeti – ne samo kao tenisera, već i kao ljudskog bića. Nije sve u pobeđivanju teniskih mečeva – ne možete odneti trofeje u grob", zaključio je emotivni Đoković.