Lako je biti general posle bitke

Mnogo se sumnjalo u momka iz Sombora. Čini se da ni on sam nije verovao u ovo.

Ne samo u to da će biti proglašen za MVP regularnog dela sezone, nego da će uopšte i biti NBA igrač.

O Nikolinom putu do najjače lige na svetu, od Vojvodine i Mege, pa nadalje, već smo pisali.

O njegovoj karijeri u Americi, takođe.

Sada ćemo malo uporediti priče i reakcije, tada, 2014, kada je odlučio da izađe na Draft, i sada, kada je dotakao zvezde.

One se u određenoj meri razlikuju, ali Jokićevo "obraćanje pažnje" na sve to što se dešava oko njega, ni najmanje.

Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Te 2014. godine, Jokić je u dogovoru sa menadžerom Miškom Ražnatovićem izašao na Draft.

Standardno, komentari u srpskoj javnosti bili su skeptični, kako za Jokića, tako i za Vasu Micića i Nemanju Dangubića, tadašnje košarkaše Mege.

Jedni su se šalili kako Miško planira i klupske "tetkice" da pošalje na Draft, dok su drugi isticali nedostatak ovoga ili onoga da bi izlazak imao smisla.

Nikolin talenat niko nije osporavao, međutim, "saveti" da bi trebalo još nekoliko godina da provede u Evropi, kako bi ojačao, bili su česti.

Naravno, nije bila propuštena prilika da se posebno navedu imena koja nisu uspela "preko bare", poput Darka Miličića ili Nemanje Nedovića, koji te 2014. nije baš mnogo dobijao šansu u redovima Golden Stejta.

Ni njih dvojica, Nikola i Miško, nisu bili baš sigurni da li je to pravi potez, ali je najpoznatiji agent u Evropi jednostavno insistirao kod Denver Nagetsa da mu daju garancije da će njegov klijent biti izabran.

To se i dogodilo. Nikolino ime pročitano je u drugoj rundi te večeri u Njujorku. Izabran je kao 41. pik.

Srdjan Stevanovic/Starsportphoto

Pored trija Mege, te godine na Draftu je bio i Bogdan Bogdanović, jedini od naših koji je bio izabran u prvoj rundi.

Fokus naše javnosti najviše je bio na njemu, što je i logično. U tom momentu bio je najzvučnije ime, partije u dresu Partizana su bile impresivne, a transfer u turski Fenerbahče za 1.300.000 evra dogovoren.

Pored Bogdana, od evropskih igrača, najbolju poziciju imali su Dario Šarić (12, Filadelfija), odnosno Jusuf Nurkić (16, Denver).

Same pozicije sa kojih su birali igrače dosta govore o tome koliko klubovi, u tom trenutku, cene ili ne cene nekog mladića.

Prema ovakvom sagledavanju stvari, Nagetsi su očigledno smatrali da je Nurkić veći kapacitet od Jokića. Pogrešili su.

Arturas Karnišovas, tadašnji generalni menadžer Denvera, grešku je ispravio 2017, kada je odlučio da Jokić bude čovek, oko koga će se igra bazirati.

Jednostavno nije bilo realno da Nurkić bude "bekap", te je centar iz BiH sreću potražio u Portlandu. Ta uloga je pripala Mejsonu Plamliju.

Srdjan Stevanovic/Starsportphoto

Naravno, ne možemo to početno nepoverenje da uzimamo zdravo za gotovo.

Ko je Nagetsima mogao da garantuje da će se u godinama, koje slede, sve ovako odvijati.

Dakle, Jokić je talenat pokazao u Megi, mnogo je obećavao, ali njegove radne navike, ne baš sportski način života, "drugačije" shvatanje košarke, nisu bili nešto što ima "prođu" u Americi.

Koliko Nikoli zapravo nije bio bitan taj draft govori podatak da ga je bukvalno prespavao.

Koliko Nikola nije bio bitan NBA govori podatak da, kada je biran, nije bilo snimaka, slike srpskog košarkaša. Jednostavno, na TV-u je išla reklama za takos i burito.

Bilo kako bilo, Jokić je u Megi ostao još jednu sezonu, bio odličan u ABA ligi, gde je proglašen za MVP, da bi u leto 2015. od Denvera dobio garantovani trogodišnji ugovor.

Ni tada nisu izostali komentari: "Prerano", "Trebalo je bar još jednu godinu da provede u Evropi", "Miško potpisao"...

Zanimljivo pic.twitter.com/Yh59Xiu21t

— Gian Lorenzo Bernini (@GLB4592) June 11, 2021

Skeptika je bilo i biće, ali mnogo važniji komentar, nekoliko meseci po odlasku u Ameriku, dao je Majk Meloun.

"Kažem vam, Nikola Jokić je mlad igrač i ne kažem da je spreman, ali na treninzima radi takve stvari da morate da kažete da ima šansu da bude sjajan igrač", rekao je Meloun.

I bio je u pravu Meloun. Malo po malo, Jokić je rastao, napredovao, dok nije došao do ovog stadijuma, šampionskog.

Nipodaštavajućih komentara, kako navijača, tako i raznih stručnjaka, više se niko i ne seća.

Naravno, oni postoje i dan-danas, ali se čini da za razliku od 2014. npr, sada više dolaze iz Amerike.

Pogledajmo samo "kampanju" koja se vodila da Nikola ne osvoji MVP priznanje.

Išlo se od toga da nije atraktivan za ovu nagradu, do pojedinih sa rasističkom konotacijom – da ne može da bude MVP zato što je belac.

Čini se da Jokića ni tada, a ni sada, sve ovo ne zanima. On uživa u životu, košarci, nekom svom filmu.

Samo neka tako nastavi...

Autor: Milan Tomić