5 razloga za Novakovu dominaciju u 2014.

1. Serija pobeda u završnici ove sezone

Samopouzdanje je možda i presudni činilac koji rešava najveće mečeve, naročito sa Novakovim najvećim rivalom Rafaelom Nadalom. Nivo samopouzdanja skopčan je sa agresivnijom igrom, a u njihovim duelima kao pobednik u najvažnijim mečevima najčešće izlazi onaj ko je ofanzivniji.

„Nisam očekivao da neću izgubiti nijedan meč od finala US opena. Takav niz mi uliva dodatno samopouzdanje, a onda mogu da igram tenis koji mi je karakterističan. Već sam imao i duži niz, 2011. godine, znam kako je dobar osećaj, tada se potežu udarci koji se možda ne bi igrali da nema samopouzdanja”, rekao je Đoković posle pobede nad Nadalom u Londonu.

Poslednja rečenica je ključna, ukoliko mu je samopouzdanje na gornjoj granici, Novak može da pusti ruku. Osim u slobodnijima napadima, to se ogleda u Đokovićevim odbrambenim sposobnostima, koje od “vrhunskih“ postaju “vanzemaljske“ – u stanju je jednim udarcem, bekhend dijagonalom i nešto ređe forhend dijagonalom iz trka, da iz potpune defanzive uspostavi ranotežu u poenu ili preuzme inicijativu.

Kada je Novak opušten i rasterećen, onda do izražaja dolazi najveća snaga – to što nema nijednu upadljivu slabost. Cela njegova igra deluje kao neprobojna tvrđava, protivnici samo padaju, a Đoković u ovom trenutku kao da je “zaboravio da gubi“.

Niz je trenutno na 24 trijumfa, drugi najveći u Novakovoj karijeri (prvi je 43), a sledi Australijan open, turnir na kojem se Đoković oseća kao kod kuće i koji je osvajao četiri puta, uključujući prethodne tri godine. Miriše na još jednu.

Beta/AP Photo/Kirsty Wigglesworth

2. Servis

Ove sezone Đoković je nekoliko puta mečeve završavao sa više asova od rivala kojima je servis najjače oružje, kao što je npr. Del Potru. Naravno, to ima veze i sa Novakovim riternom koji je najbolji na svetu, ali ni udeo izuzetnog servisa nije zanemarljiv.

Novak je ove sezone odservirao 476 asova, a od igrača iz Top 10 ispred njega su jedino Berdih i Vavrinka. Del Potro ima jedan manje, ali i devet mečeva manje.

Đoković ne može u kontinuitetu da šalje ’bombe’ od preko 200 km/h, ali je sposoban da servira raznovrsno kao retko ko. U svom repertoaru ima odličan ’kik’ servis i dobar slajs i to je najveći razlog zašto je Novak prvi u 2013. po procentu osvojenih poena posle drugog servisa – 60%.

Uz to, kada trenutak zahteva, ume da odservira ravno i snažno ili da iznenadi protivnika ravnim drugim servisom na T liniju.

Ukoliko ga početni udarac bude služio kao ove sezone, veliki su izgledi da 2014. bude berićetna.

Beta/AP Photo/Jonathan Brady, Pool

3. Poboljšana igra na mreži

Od US opena deo Novakovog tima jeste i Poljak Vojtek Fibah, što se za sada i te kako isplaćuje. Segment koji je Đoković možda i najviše poboljšao u 2013. godini jeste osećaj za trenutak kada izaći napred – odluke su mu tačnije, a sami izlasci odlučniji.

Međutim, i ranije je Novak periodično popravljao igru na mreži, pa to nije imalo dugoročnog efekta na bolje rezultate. Sada je situacija drugačija – Novak je i protiv najvećih rivala neke od važnih poena uspevao da osvoji na mreži. Pre to nije bilo slučaj, to poboljšanje odnosilo se uglavnom na okršaje sa slabijim rivalima u kojima je Novak bio rasterećeniji i znao je da eventualne greške može relativno lako da ispravi.

Rekli smo da cela igra zavisi od samopouzdanja, a to naročito važi za one aspekte koji nisu jača strana, kao što je Đokovićeva igra na mreži.

Novak neće i ne treba da preteruje sa izlascima napred, dovoljno je da protivnicima u glavu usadi tu mogućnost kao opciju i već je stekao dodatnu prednost.

Beta/AP Photo/Sang Tan

4. Glad za trofejima

Posle poraza od Nadala na US openu, Đoković je na teren svaki put izlazio sa izrazom lica čoveka koji želi nešto da dokaže, sebi i drugima. Takvu energiju i glad u očima viđali smo u Novakovim najslavnijim danima 2011. godine i ona je nužni preduslov za briljantne rezultate.

I Nadalova želja za pobedama biće ogromna, kao i uvek, ali prethodnih godina pokazalo se da je veći plamen u venama onog koji je u poziciji lovca, a to je sada Đoković.

Beta/AP Photo/Ng Han Guan

5. Nedostatak prave konkurencije

„Protiv Novaka je kao da igrate protiv zida. Igrao sam i ranije sa veoma brzim momcima, fizički spremnim, ali teren je uvek dovoljno veliki da udarac može da prođe ako je dovoljno precizan. To sa Đokovićem nije slučaj jer on izvanredno čita igru“, izjavio je Tomaš Berdih posle poraza od srpskog tenisera u Dejvis kupu, 15. u njihovih 17 međusobnih okršaja.

Nije reč o tome da u današnjem tenisu nema odličnih tenisera, već su Đoković i Nadal lestvicu podigli toliko visoko da ne mogu da ih stignu ni igrači koji bi se u nekom ranijem periodu kotirali znatno bolje. U prilog tome govori i Berdihova izjava.

Jedini koji je trenutno ’na vidiku’ jeste Huan Martin del Potro, koji je dobio Đokovića u Indijan Velsu, a blizu tog podviga bio je i na Vimbldonu i u Šangaju. Argentinac je jedini pokazao da periodično može da „učini teren dovoljno velikim“ i protiv Đokovića, a to čini zahvaljujući kombinaciji snažnih udaraca i izuzetnog kretanja za svoju visinu (za razliku od npr. Berdiha, Delpo je mnogo precizniji u trku).

Takođe, Del Potro je imao uspeha i protiv Nadala, pa je on jedini koji se pojavljuje kao potencijalna opasnost vodećem dvojcu.

Nismo zaboravili Endija Marija, ali on je dugo vukao nezgodnu povredu leđa, dugo je odlagao pravi oporavak i sada je pitanje koliko će mu biti potrebno da se vrati na nivo koji ga je učinio dvostrukim Gren slem šampionom. Drugi upitnik jeste Marijevo eventualno zasićenje posle osvajanja Vimbldona, što je izazovan mentalni ispit za Škota.

Federer je u padu, a od mlađih naraštaja još niko nije pokazao da se može smatrati legitimnim kandidatom za završnicu Gren slem turnira.

Beta/AP Photo/Alastair Grant

Sada dolazimo do najvećeg znaka pitanja koji lebdi nad Novakovom igrom. Taj faktor može da ugrozi i okrnji prva četiri gorenavedena “razloga za dominaciju“, a reč je o psihičkoj (ne)stabilnosti u duelima za titulu.

Đoković je ove sezone poražen u dva Gren slem finala (Vimbldon i US open) i jednom “finalu pre finala“, kada je u najboljem meču sezone poražen sa 9:7 u petom setu od Nadala na Rolan Garosu.

Detaljnije smo se bavili time u tekstu posle poraza od Marija u finalu Vimbldona:

“Već nekoliko najvažnijih mečeva sa najvećim rivalima u završnicama Gren slem turnira Novak Đoković ne uspeva da odigra blizu svog maksimuma.

Problemi na mentalnom planu sa kojima Novak očevidno ulazi u takve duele najčešće se ogledaju u stegnutoj igri na početku i gubitku prvog seta.

Posle se Đoković konsoliduje, uspeva da preokrene (Mari na AO 2013) ili izgubi u neizvesnom meču (Nadal na Rolan Garosu 2012. i 2013, Mari na US openu 2012, Federer na Vimbldonu 2012), ali u većini tih mečeva postojala je opasnost da se dogodi nešto slično ovogodišnjem vimbldonskom finalu – Mari je savladao Đokovića sa 3:0, po setovima 6:4, 7:5, 6:4.

Od duela sa Federerom u polufinalu Garosa 2012. godine Novak nije odigrao ključne mečeve na gornjoj granici mogućnosti”, napisali smo tada.

Beta/AP Photo/Darron Cummings

Situacija se za nijansu popravila u finalu US opena, što je Đoković i potvrdio posle meča. Na pitanje da li mu je nedostajalo vere u sebe, srpski teniser je odgovorio:

„Ne znam. Igrao sam dobro tokom cele dve nedelje i mogu da budem srećan jer je situacija bila drugačija nego na turnirima na betonu pre US opena. Osećao sam da sam mentalno bio prisutniji, da sam ‘išao’ po svoje udarce, tako da je bar to pozitivno“.

Veoma je teško odrediti odnos između Novakovog samopouzdanja stečenog nizom pobeda i spomenute tendencije u poslednje vreme da ne uspeva da pruži maksimum u završnici Gren slem turnira.

Jedno je sigurno, taj proces je dvosmeran – što je Đokovićevo samopouzdanje veće, veća je i verovatnoća da će na maksimumu odigrati i sledeći najvažniji meč. Sa druge strane, svest da u pređašnjim najvećim mečevima nije počinjao (i igrao) onako kako od sebe očekuje može i da mu umanji veru u sebe.

Beta/AP

Novak je posle US opena krenuo Nadalovim receptom – počeo je od nule, pobedama je podigao samopouzdanje i sada se zaista čini nezaustavljivim. Ili kako bi to formulisao moj kolega Milan Bošković: “Pogledaj Novakovo lice, samo čeka koga će sledećeg da počisti”.

To je jedini ispravan put i zato smatram da Đoković u narednoj sličnoj prilici, nadamo se već u Melburnu, neće biti stegnut i da ćemo se radovati novom trofeju.

Kakvo je Vaše mišljenje – hoće li Novak Đoković biti superioran u 2014. godini?

P.S. Ako neko od poštovanih komentatora ima bilo kakva pitanja, može ih postaviti putem komentara ili na mom nalogu na Tviteru (@ozmo_sasa)