U susret novoj teniskoj sezoni - deo I

Novak Đoković

www.novak-djokovic.com

Novak je u skoro svim bitnijim anketama proglašen za tenisera koji je najviše napredovao u protekloj godini. I igrački i rezultatski. Đoković je prethodne sezone postavio visoke standarde u igri i moraće da ih održava ukoliko želi da ostane na sadašnjoj poziciji. Podrazumeva se, mnogo je teže održati se u svetskom vrhu nego do njega doći. Razloga za to je mnogo. Prilikom prvih velikih uspeha celokupna situacija je nepoznata, što automatski daje veću draž osvojenim titulama, a sve to povlači još veći polet i motivaciju. Mnogima se desilo ili da se zadovolje ostvarenim ili su, želeći da postignu više (npr. osvoje Gren slem turnir), prestali da cene iste one uspehe koji su im donosili sreću i bolji rang. Novak mora da izbegne tu zamku i da se fokusira na učvršćivanje svog mesta u vrhu, a tek onda, shodno razvoju situacije, da se koncentriše na svrgavanje Federera i Nadala sa prestola. Ovim nikako ne želim da kažem da Đoković treba sa manje entuzijazma da ulazi u okršaje sa njima, već naprosto da treba da bude oprezan jer sada i on pripada ’prvoj klasi’ i svi će sa daleko većom željom ulaziti u duele protiv njega. Ne sme da se kocka ugledom i da dozvoljava slabijim protivnicima mnogo prilika za pobedu, već mora da ih dobija najubedljivije što može kako bi mu u budućnosti bilo lakše da izlazi na kraj sa njima. Nešto slično kao Federer sa Rodikom i Davidenkom.

Novak mora maksimalno angažovano da krene od samog starta, a Australijen open bi mogao da bude presudan za dalji tok sezone. Đoković na njemu ’brani’ četvrto kolo i za očekivati je da se, zahvaljujući neuporedivo boljem rangu i kvalitetnijoj igri u odnosu na prošlu godinu, probije do same završnice. Odličnim rezultatom u Melburnu Đoković bi oslobodio prostor za eventualne kikseve u nastavku sezone, što bi mu omogućilo da rasterećenije uđe u mečeve u kojima brani pregršt poena. Tu pre svega govorim o martu i prošlogodišnjoj fenomenalnoj seriji pobeda, tokom koje je Đoković igrao finale Indijan Velsa i trijumfovao u Majamiju. Ipak, u tome i jeste lepota tenisa, izdvajaju se samo oni koji i pod velikim pritiskom igraju na gornjoj granici svojih mogućnosti. Novak je već mnogo puta dokazao da ume da igra u takvim okolnostima.

Dakle, u skladu sa ciljevima za novu sezonu, trebalo bi da se kreće i razvoj Đokovićeve igre. Mnogi ističu volej kao najveću slabost u njegovoj igri. To je bez sumnje tačno, ali bi on u narednom periodu morao još da radi na servisu, kako bi ga, ako ništa drugo, održao na prošlosezonskom nivou. Servis je varljiv udarac, na njegovo efektno izvođenje veliki uticaj ima samopouzdanje i zato ga nikada ne treba zapostaviti na treninzima. Koliko su servis i psiha povezani možemo se uveriti i na Novakovom primeru. Niko sigurno nije došao do zaključka da su one dvostruke servis greške u prvom setu finala US opena sa Federerom došle kao posledica loše tehnike servisa ili slično, već isključivo zbog nervoze uzrokovane prvim Gren slem finalom. Baš zato što umnogome zavisi od trenutnog raspoloženja, treba ga što je moguće više vežbati da bi se stekla određena rutina. Đoković na servisu ima dosta varijacija (snažan po centralnoj liniji, spin u dalju stranu...) i preostaje mu samo da ih razvija u željenom pravcu. Za sada je na pravom putu. Tek posle toga pažnju treba posvetiti poboljšanju igre na mreži, koja će i biti od najveće važnosti za Noletove susrete sa Federerom i Nadalom. Naravno, češći izlasci na mrežu pomoći će mu i da brže rešava duele protiv drugih rivala, pogotovo onih čija se igra bazira na nadigravanju sa osnovne linije, poput Davidenka, Ferera ili Robreda. Forhend i bekhend su standardno dobri, samo da se svedu oscilacije na minimalnu meru i biće sve u najboljem redu.

Konačno, očekivanja od Novaka za ovu sezonu vrlo su velika – titula na jednom od četiri Gren slem turnira, uz konstantno dobre rezultate na ostalim turnirima, zadovoljila bi njegove, ali i ambicije srpske sportske javnosti.

Jelena Janković

www.jj-jelenajankovic.com

Jelena je rešila da u predstojećoj sezoni učestvuje na manjem broju turnira nego prethodne. Logična odluka, kada se uzmu u obzir njene igre i očigledna premorenost u finišu prethodne takmičarske godine. Jankovićeva krajem februara puni 23 godine i ova sezona je možda njen ’poslednji voz’ za titulu na Gren slem turniru. To je svakako još jedan od motiva ’skraćenog’ kalendara, što će sigurno uticati i na njen plasman na listi, već na početku sezone. Podsećam, prošle godine je počevši od 6. januara pobedila u Oklendu i igrala finale Sidneja.Ovaj prioritet ipak je pravilno odabran, jer visok plasman na lestvici ima smisla i dobija težinu jedino ukoliko je potrkrepljen rezultatom na najvećim turnirima. Ipak, ne smeju se u potpunosti zapostaviti ni ’manji’ turniri, između ostalog zato što se na osnovu liste određuje pozicija u žrebu Gren slem turnira.

Jankovićeva bi, ukoliko želi da otelotvori svoje želje, morala ove godine da bude koncentrisana isključivo na teren i da se što manje bavi modnim revijama i sličnim stvarima koje joj odvlače misli od tenisa. Posvećenost radu je glavni preduslov uspeha, u svakom poslu, ne samo u tenisu. Što se teniskih aspekata tiče, bezbroj puta je ponovljeno da Jelena mora da popravi servis. Ponovićemo i sada. A, zašto je to baš toliko bitno? Jednostavno, Jankovićeva slabim početnim udarcem svakoj rivalki daje nadu da može nešto više da uradi protiv nje. Čak i daleko lošije igračice vide u Jeleninom servisu šansu za iznenađenje, a samim tim je i respektuju manje pre izlaska na teren. Ovaj nedostatak ipak najviše dolazi do izražaja u dvobojima sa teniserkama iz vrha. Enan, sestre Vilijams i Kuznjecova vrlo lako koriste spore Jelenine servise i već od riterna preuzimaju inicijativu u poenu.

Sa druge strane, Jankovićeva je i sa takvim servisom treća teniserka na WTA listi. To zasigurno govori nešto o ostatku njene igre. Jelenin bekhend je, posle Enanovog, najbolji u ženskom tenisu, naročito po paraleli. Forhend joj je takođe na zavidnom nivou. Jelena je ranije kombinovala napadački i odbrambeni stil igre, ali čini se da se od polovine prošle sezone u potpunosti opredelila za defanzivnu taktiku i kontranapade. Za takav način igre potrebno joj je samo malo više kondicije, pošto Jelena oduševljava svojom gipkošću i okretnošću.

Jelenin glavni zadatak za ovu godinu je da nađe način da konačno savlada Žistin Enan, koja će joj ponovo biti glavna prepreka prilikom napada na Gren slem trofej.

Ana Ivanović

www.anaivanovic.com

Ana, baš kao i Novak, ima dosta prostora da dobrim rezultatom na Australijen openu učvsti svoje mesto u vrhu, pošto je prošle godine ispala već u trećoj rundi od Vere Zvonarjeve. Najveći dobitak za Ivanovićevu u prošloj godini jeste to što je konačno počela da igra kvalitetno i beleži dobre rezultate u kontinuitetu. Verujem da te konstantno dobre rezultate može da ponavlja i ove sezone, pa ne bi određenim turnirima trebalo da poklanja veću pažnju nego drugima. Ivanovićeva najviše poena brani u periodu od maja pa zaključno sa Vimbldonom, ali ne treba prema tome da tempira formu iz sledećeg razloga – Ana je mnogo radila na kondiciji i fizičkoj spremi uopšte, što je naročito bilo očevidno u drugom delu prošle sezone; Ona, ipak, nije promenila stil igre, i dalje preferira kratke poene, pa joj duža serija mečeva neće predstavljati problem, ni sa igračkog, ni sa fizičkog aspekta. Uostalom, Ana je poznata je po tome da ulazi maksimalno u svaki meč i da joj je mentalitet takav da ako nekoga može da pobedi sa 6:0, 6:0, to će i učiniti. Bez opuštanja, bez bespotrebnog viška vremena na terenu. U tu svrhu bi bilo korisno da unapredi servis-volej igru.

Ivanovićeva ispunjava sve uslove da bude velika šampionka – servis joj je ubitačan, forhend ’broj 1’ u ženskom tenisu, podjednako dobro se snalazi na svim podlogama, a kako je poboljšala i kondiciju, može ravnopravno da se upusti u trku za najveće trofeje. Ipak, daleko od toga da je Anina igra bez mane. Njen dvoručni bekhend je solidan, mogla bi još da poradi na njemu, ali to nije primarno polje progresa. Servis mora češće da bude na najvišem nivou, a to je prevashodno stvar koncentracije. Drugo, Ivanovićevoj kada ne ide servis, ona teško pronalazi druga rešenja i ne izvlači maksimum iz drugih udaraca već radi upravo suprotno – insistira na servisu kao da ne može da poveruje da ga ne izvodi najbolje što ume. Kada bi se u toku meča pomirila sa tim da će morati malo duže da gradi poene (za šta, svakako, ima dovoljno kvalitetne udarce), ne bi postajala nervozna i verovatno bi beležila bolje rezultate u duelima koji krenu tim tokom. Morala bi da unese još neku dimenziju u igru, osim što ravnim i snažnim udarcima pravi ’vinere’, nekad je potrebno i čekati grešku protivnice. Kada pronađe pravu ravnotežu između agresivnog i strpljivog stila igre, biće još opasnija rivalka za Enan, Kuznjecovu i ostale najbolje teniserke. Važno je istaći da je na tom planu značajno napredovala u poslednje vreme.

U narednoj godini Ivanovićeva mora potpuno da iskoreni tremu na velikim mečevima. U finalu Rolan Garosa sa Enanovom ili osmini finala US opena sa Venus Vilijams, Ana je izgubila već na samom startu, pošto zbog plašljivog stava nije ni pokušala da nametne svoj ritam igre. Ako uspe da iskontroliše emocije, Ivanovićeva će biti vrlo blizu prvom Gren slem trofeju.

Janko Tipsarević

www.danas.co.yu

Janku je protekla sezona bila najbolja u karijeri, ostvario je rekordan rang (47. mesto) i najbolji rezultat na Gren slem turnirima – osmina finala Vimbldona. Neposredno nakon toga se povredio i u naredna tri meseca propustio priliku da još više napreduje. Ove godine bi Tipsarević napokon trebalo da definiše svoje mesto u svetskom tenisu – ili da napravi proboj ka Top 20 ili da zauvek ostane prosečan teniser koji povremeno napravi neki zapaženiji rezultat. Šta će se dogoditi, teško je predvideti, pošto na rasplet utiče niz faktora – zdravlje, žreb na najvećim turnirima... Janko ima čudnu osobinu da protiv najboljih odigra iznad sopstvenih mogućnosti, a da odmah posle izgubi od tenisera daleko ispod svojih kvaliteta i ranga. To je posledica rasterećenosti u duelima sa najboljima (i, obrnuto, pritiska u okršajima sa slabijima), ali čini se da Tipsarević često bez osnove potceni rivala. Kada bi sa istim, ili bar sličnim, elanom ušao u svaki susret, kao npr. u onaj sa Fernandom Gonsalesom na Vimbldonu, uveren sam da bi i uspeha bilo mnogo više. Koliko motivacija igra bitnu ulogu u Tipsarevićevoj igri, najbolje svedoči skor od 25 pobeda i 9 poraza u Dejvis kupu.

Istina je da je Janko, kao što sam u jednom navratu napisao, donekle limitiran svojom visinom (za 180 cm trebalo bi da bude za nijansu brži), ali to se može nadoknaditi borbenošću i drugačijim taktičkim rešenjima. Osnovne udarce, forhend i bekhend, igra sasvim zadovoljavajuće i po tome bi mogao da se meri sa skoro svima iz Top 20. Ima solidan volej i nije mu problem da igra na različitim podlogama, pošto se brzo prilagođava novim uslovima.

Tipsarević je loše započeo prethodnu godinu (skor 0-6) i to mu sada daje priliku za veliki napredak na listi. Prvi ozbiljniji rezultat ostvario je tek u martu – treće kolo Indijan Velsa.

Od Janka u novoj sezoni treba očekivati jedan veliki proboj na nekom od Gren slem turnira, bar do četvrtfinala, a nadamo se i konstantnijim rezultatima na ostalim turnirima.

Boris Pašanski je treći srpski teniser u prvih 100, trenutno zauzima 96. poziciju. Pašanski već ima 25 godina i ne treba se nadati nekom većem napretku u njegovoj igri. Pašanski iole bolje rezultate beleži samo na šljaci, a tako se ne stiže među najbolje.

Viktor Troicki je 126. teniser sveta i prošle godine je igrama i rezultatima dokazao da ima potencijala da izraste u dobrog tenisera. Igrao je polufinale u Umagu i finale ’čelindžera’ u Pusanu. Ove godine bi manje trebalo da igra na ’čelindžerima’ i ’fjučersima’, a više na jačim turnirima.

Ilija Bozoljac i Dušan Vemić treniraju u SAD-u sa Dušanom Janićijevićem, svojim menadžerom i trenerom. Rešili su da preskoče AO i da igraju ’fjučerse’ i ’čelindžere’ kako bi skupili dovoljan broj poena da ne moraju da igraju kvalifikacije na jačim turnirima. Sličan plan imao je i Boris Pašanski, kada je dogurao do 55. mesta na svetu. Ni Vemić ni Bozoljac neće se takmičiti na ATP turu dok ne budu dovoljno visoko rangirani za glavni žreb. Dušan je trenutno 153. na listi, dok je Ilija 203. Od njih dvojice ne bi trebalo očekivati ozbiljniji pomak ka Top 50. Vemić ima već 30 godina, a čini se da Bozoljac nema kvalitet kojim bi se suprotstavio najboljim svetskim igračima.

Ne računajući Jankovićevu i Ivanovićevu, Srbija nema teniserku u prvih 200. Najbolje plasirana je 20-godišnja Vojislava Lukić (246. mesto), ali ona nije sazrela za visoke domete, to se najbolje videlo u FED kupu protiv Slovačke. Nedostatak finansijskih sredstava je jedan od ključnih razloga što ni Lukićeva, kao ni Ana Timotić i Ana Jovanović, nisu uspele da talenat pretoče u kvalitet.