Partizan de Fuenlabrada

Tog 16. aprila 1992. godine košarkaši Partizana postali su šampioni Evrope. U epskom finalu u Istanbulu savladali su španski Huventud 71:70. Međutim, Istanbul nije jedini grad koji ima posebno mesto u srcima partizanovaca kada se pomene ovaj istorijski uspeh.

Tu je i gradić koji se nalazi u srcu Španije, na tridesetak kilometara od centra Madrida sa manje od 200.000 stanovnika. Fuenlabrada. U to vreme vladale su velike tenzije u bivšoj Jugoslaviji, besneo je rat u Hrvatskoj i polako se "rađao" u Bosni i Hercegovini.

Zbog toga se SR Jugoslavija našla pod sankcijama međunarodne zajednice, pa je FIBA zabranila Partizanu da svoje mečeve igra u Beogradu.

Crno-beli su morali da poraže neutralni teren, a odluka je pala na Fuenlabradu.

Samo jedna utakmica bila je dovoljna da domaća publika zavoli momke u crno-belim dresovima. Bio je to njihov Partizan de Fuenlabrada.

"Fuenlabrada je bila nešto što je vezano za naše osvajanje titule, ta ljubav i ta energija, to se retko viđa, a bio sam po svetu", rekao je Predrag Danilović.

✨ Equipaciones especiales para días únicos.

Urbas @BFuenlabrada ha lucido una equipación de color negro en motivo del 30 aniversario de la presencia del Partizán de Belgrado que jugo como local en Fuenlabrada a causa de la guerra de los Balcanes.#LigaEndesa pic.twitter.com/Z2BIxcVvh0

— Liga Endesa (@ACBCOM) April 9, 2022

Ta veza između Partizana i Fuenlabrade je neverovatna i za Špance, pa 30 godina posle i dalje traže objašnjenja šta se tu dogodilo.

"Imao sam 19 godina. To je bilo čudo. Niko nije verovato u nas na početku sezone. Deo tog trijumfa pripada i Fuenlabradi. Bili smo klinci koji nisu razumeli rat. Samo smo želeli da igramo košarku", rekao je ovih dana Špancima Nikola Lončar.

"Svi znaju koji su to pratili da su navijači u Fuenlabradi navijali čak i protiv Huventuda koji je na kraju bio i poslednji protivnik, i mislim da su samim tim ljudi u Fuenlabradi bili srećniji jer nisu osećali nikakvu bliskost sa tom ekipom, dok je sa Estudijantesom bila sasvim druga priča", pričao je pre nekoliko godina za B92.net o Fuenlabradi pre Mlađan Šilobad.

Zeljko Obradovic'in ilk Euroleague ºampiyonluğunu yaºayacağı Partizan'ın baºında olduğu yıllar. (1992) pic.twitter.com/C5y9dZ2TwL

— Spor Tarihi™ (@SporTarihi) April 17, 2015

Rastrzani između domaćeg takmičenja i evropskog "domaćinstva" u Španiji, košarkaši Partizana su te sezone prevalili hiljade i hiljade kilometara.

"Ta godina je bila teška u svakom pogledu što se tiče Srbije i Jugoslavije u to vreme. Znamo da je bilo ratno stanje, ljudi su bili okrenuti prema bitnijim stvarima, gledali su kako da prežive. Mogu da kažem da je malo ljudi moglo da normalno da prati sportska dešavanja. Mislim da je javnost skrenula pažnju na nas tek kad smo došli do same završnice. Čak ni tada nisu verovali da možemo doći do krova Evrope, ali neke kockice su se poklopile i šut Đorđevića nam je doneo titulu prvaka Evrope", seća se Šilobad.

Jedan od glavnih krivaca za dolazak Partizana u Fuenlabradu bio je Hose Kintana, tadašnji gradonačelnik španskog mesta.

"Tek smo otvorili Fernando Martin arenu (5.700 mesta) i ponudili su nam tri tima iz bivše Jugoslavije da igraju kod nas. Ja sam se odlučio za Partizan jer je to bio veoma mlad tim, najmlađi u Evropi. To je bilo nezaboravno iskustvo koje je promenilo naše živote. Danilović, Đorđević, Željko... Grad se okrenuo ka Partizanu. Bio je to sportski uspeh koji niko nije očekivao. Obradoviću nije smetalo što ljudi dolaze da gledaju treninge", seća se trenutni predsednik Fuenlabrade Visente Ortega.

Foto: Pedja Milosavljevic/Starsport.rs ©

Cela sezona je bila istorijska, pa i njen početak. Željko Obradović samo što je završio igračku karijeru, postao je trener Partizana.

Tadašnji potpredsednik kluba Dragan Kićanović iskoristio je slobodan dan reprezentacije na pripremema za Evrobasket 1991. i ponudio Obradoviću mesto trenera.

Javili su selektoru Dušanu Ivkoviću da više ne može da računa na njega. Da su postali kolege. Rizik koji se kasnije višestruko isplatio Partizanu, ali i Obradoviću.

Crno-beli su sezonu u kojoj su osvojili najvredniji trofej u klupskoj istoriji odigrali sa veoma mladim timom (prosek 21,7 godina), a od početka do kraja takmičenja samo jednom su igrali u Beogradu.

Takmičenje u grupi u Evroligi crno-beli su završili na četvrtom mestu, sa devet pobeda i pet poraza.

U četvrtfinalu je eliminisan italijanski Knor (Virtus). Bolonjezi su imali odličan tim predvođen bivšim jugoslovenskim reprezentativcem Jurijem Zdovcom. U prvom meču u beogradskom Pioniru Partizan je pobedio rezultatom 78:65. Revanš je odigran u Bolonji 17. marta i Partizan je poražen minimalnim rezultatom 61:60.

Treća utakmica, "majstorica" igrala se dva dana kasnije takođe u Italiji. I pored velikog pritiska sa tribina, mladi Partizanovi košarkaši su pokazali karakter i u dramatičnoj završnici slavili sa 69:65.

Drugi put u istoriji, crno-beli su izborili mesto na fajnal foru.

Interesantno, sve četiri ekipe koje su se plasirale igrale su u istoj grupi u regularnom delu takmičenja što dovoljno govori koliko je težak bio Partizanov put do titule.

U polufinalu, košarkaši Partizana igrali su sa još jednom italijanskom ekipom – Filipsom iz Milana i pobedili rezultatom 82:75. Bili su na korak od sna. Onda je usledilo epsko finale u dvorani "Abdi Ipekči" u Istanbulu i duel sa Huventudom.

Meč dva potpuno izjednačena tima bio je pun preokreta. Na poluvremenu crno-beli su vodili sa 40:36.

Poslednji minut – 68:68. Đofresa je na osam sekundi pre kraja postigao dva poena. Svi su pomislili da je to kraj.

Osim jednog čoveka.

"Još samo osam sekundi! Dva poena prednosti za Špance. Đorđević... Tri poena, tri poena! Vreme je isteklo!", urlao je komentator Dragan Nikitović.

71:70 – Partizan je šampion Evrope.

"Sećam se tog koša sa velikim ponosom. Promenio je naše karijere i živote cele generacije. Kad god ga se setimo zaplačemo. Dugo sam uvežbavao taj šut na kraju treninga. Samo sam gledao linije na parketu. Ponosan sam na Špance iz Fuenlabrade koji su nas dočekali i prigrlili", rekao je Đorđević. Najefikasniji igrač finalne utakmice bio je Predrag Danilović, koji je meč završio sa 25 poena i koji je proglašen za najkorisnijeg igrača "Fajnal-fora".

"Interesantno je da Saša i ja nismo pričali te sezone", izjavio je nekoliko godina kasnije Predrag Danilović.

To ih nije sprečilo da postanu najbolji bekovski tandem u Evropi i donesu Partizanu najznačajniji trofej u istoriji.

Aleksandar Đorđević je u narednim godinama postigao još mnogo odlučujućih koševa.

Predrag Danilović je osvojio još jednu titulu šampiona Evrope.

Željko Obradović je postao najbolji evropski trener i 30 godina kasnije se vratio u Partizan da zaokruži bajku.

Partizanov šampionski tim:

Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović, Nikola Lončar, Igor Mihajlovski, Zoran Stevanović, Igor Perović, Dragiša Šarić, Željko Rebrača, Mlađan Šilobad, Slaviša Koprivica, Vladimir Dragutinović, Ivo Nakić.

Trener Željko Obradović.

Foto: Pedja Milosavljevic/Starsport.rs ©