B92.net GOAT – ženski Vilt

Lisa Lesli je najbolja svih vremena. Zvali su je ženski Vilt Čemberlen.

Sa košarkaške strane, jednostavno nije žena nije igrala toliko dobro košarku kao što je to radila Lisa.

Lisa je rođena u Komptonu i sve vezano za Los Anđeles nije moglo da je izbegne. Često je gost u emisijama o košarci 80ih i 90ih i gledao sam je u emisijama NB80’s i NBA’90s, gde priča o košarci tih godina, a ko nije gledao te dve emisije od po dva sata – zavidim vam i otkrio sam vam veliko blago. Kada ste rođeni u porodici gde vam je otac bivši košarkaš i gde vam je majka visoka 191 centimetar i nemate puno izbora dalje u životu.

Postoji i tužniji deo te priče, gde je njen otac Volter napustio njenu majku Kristin kada je bila u četvrtom mesecu sa Lisom.

Otac Volter je kao veliki navijač Los Anđeles Lejkersa dao njenom bratu ime Eldžin, po tada najboljem igraču Los Anđeles Lejkersa i jednom od najboljih košarkaša svih vremena Eldžinu Bejloru.

Pored brata, Lisa ima i dve sestre, pa je njena majka kao samohrana majka morala da radi bilo šta kako bi prehranila porodicu. Kristin je odlučila da vozi kamion i tako izdržava svoju decu. Od malena je krenula da igra košarku, bila je najviša devojčica u celoj školi i bila je ubedljivo najbolji igrač u tom uzrastu, u osnovnoj školi. Jednostavno, bila je nezaustavljiva i njen tim je pobedio 33 utakmice zaredom i izgubio je poslednji meč u sezoni i tako nisu bile nepobedive, zbog čega je Lisa bila ljuta.

Kasnije, nije želela da igra košarku, ali su je svi bukvalno molili da se pridruži košarkaškom timu jer je jednostavno najbolja.

Lisa je kao mala šutirala levom rukom jer je bila levoruka, ali je onda odlučila da promeni ruku i šutira desnom.

Razlog je zanimljiv – kada je otišla na prvi trening u osmom razredu, trener ih je podelio u dve grupe. Jedni su bili levoruki, jedni desnoruki. Ona je bila jedina koja je igrala levom rukom i morala je da trenira sama, pa nije htela da se izdvaja iz grupe i promenila je ruku i od tada je sve radila desnom rukom. Ne samo u košarci, već i u životu.

Kada je sa 14 godina prešla u srednju školu, morala je da igra se dečacima jer u srednjoj školi nije bilo ženskog košarkaškog tima.

Kada je igrala na Morningsajdu, dobila je preko 100 ponuda za koledž i to kada je imala samo 14 godina. Svi su je želeli na svom koledžu već tada. U srednjoj školi su je svi zvali ženski Vilt Čemberlen – u košarci je igrala centra, a igrala je i odbojku i bavila se atletikom i bila je dominantna, isto kao i Vilt u svojim srednjoškolskim i koledž danima.

Bila je najbolja košarkašica i najbolja odbojkašica, a u trkama na 400 metara sa preponama je čak bila i jedna od najboljih u celoj državi.

Ubedljivo je bila najbolja – donela je titulu svojoj srednjoj školi sa 27 poena i 15 skokova u proseku, a onda je ubacila čak 101 poen u prvom poluvremenu utakmice!

Da, dobro ste pročitali, 101 poen za jedno poluvreme u utakmici koja je prekinuta na poluvremenu jer jednostavno nije imala smila ako vam jedan igrač ubaci 105 poena za poluvreme, tačnije za 16 minuta. U srednjoj školi, Lisa je mogla da zakuca i to je tek bilo fascinantno.

Kaliforniju nije napuštala – tu je završila osnovnu i srednju školu i odlučila je da tu ide i na koledž, pa je upisala Univerzitet Južna Karolina, popularni USC.

Za četiri godine koledža oborila je sve rekorde i dan danas je lider po broju poena, skokova i blokada u ženskoj koledž košarci.

Sve nagrade za četiri godine su bile njene. Vreme je bilo da postane profesionalac, ali pitanje je bilo – gde?

Lisa je morala da sačeka dve godine od 1994. do 1996. godine, dok nije napravljena WNBA liga.

Napravljena je WNBA liga 1996. godine i 1997. godine je zvanično počela, a Lisa je imala jedan zahtev – naravno, da ne ide iz Kalifornije. Najviše sreće imali su Los Anđeles Sparksi, koji su draftovali najbolju košarkašicu na svetu i od 1997. do 2009. godine, Lisa Lesli igrala je za svoje ženske Lejkerse.

Najbolja sezona u karijeri bila joj je 2000/01.

Bila je MVP WNBA lige, šampion i MVP finala i apsolutno je dominirala u svakom segmentu u ligi.

Najveću čast dobila je kada je te iste godine proglašena za najbolju sportistkinju Sjedinjenih Američkih Država.

Naredne, 2002. godine, ponovo je osvojila titulu i ponovo bila MVP finala, a uradila je nešto što niko nikada do tada u ženskoj košarci nije.

Postala je prva košarkašica koja je zakucala, a tri godine kasnije je zakucavala i na Ol-star WNBA utakmici, prvoj održanoj.

Ređala je i rušila rekorde ove lige po poenima, skokovima i blokadama i u svakoj statističkoj kategoriji ostala je upisana zlatnim slovima.

Od 12 odigranih sezona osam puta je bila Ol-star, tri puta MVP Ol-star utakmice, osam puta je bila u najboljoj WNBA petorci i četiri puta u drugoj najboljoj petorci, dva puta je bila defanzivni igrač godine, četiri puta u najboljem defanzivnom timu i na svakom jubileju našla se među najboljim košarkašicama svih vremena.

Iako joj nikada nisu priznali zvanično da je najbolja, kada se sve pogleda – tu nema dileme. Jednostavno, Lisa je imala ono nešto što ju je izdvajalo od ostalih – bila je dominantna i odskakala je od šablona i stereotipa vezanih za žensku košarku.

Kada su je prvi put zvali u reprezentaciju SAD 1989. godine, gde su igrale koledž igračice, ona je imala 17 godina i ubedljivo je najmlađa ikada koja je igrala za juniorsku reprezentaciju.

Bila je najbolji strelac, skakač i bloker te ekipe, a sve to je bila i 1991. godine, kada je na Univerzijadi SAD vođen Lisom Lesli sa 7-0 protutnjao do zlatne medalje.

Što se tiče Olimpijskih igara, četiri puta je učestvovala i sva četiri puta se kući vratila sa zlatnom medaljom. Samo Tereza Edvards još ima četiri medalje sa Olimpijskih igara.

Drži rekord po broju postignutih poena ukupno za reprezentaciju SAD i po broju postignutih poena na jednoj utakmici (35).

Ima najviše poena, skokova i blokada na Olimpijskim igrama ikada.

Ima i dve zlatne medalje sa Svetskog prvenstva.

Najpoznatija utakmica sa Olimpijskih igara bila je 2000. godine u Sidneju, kada se sukobila sa reprezentativkom Australije Loren Džekson, koja joj je isčupala kosu na sred utakmice, tačnije nadogradnju kose.

Bio je to sudar divova. Od kada je završila igračku karijeru, uvek smo mogli da je vidimo na američkim televizijama, gde je radila kao konsultant i komentator, ali gledali smo je i u raznim serijama i emisijama o NBA i WNBA ligi.

Bila je najbolja prijateljica tragično nastradalog Kobija Brajanta, koji je uvek voleo da se poveri Lisi.

Nikada nije napustila Kaliforniju – postala je suvlasnik svojih Los Anđeles Sparksa, a u prvoj sezoni Big3 lige je bila trener tima Triplets i vodila ih je do titule.

Još jedna fenomenalna stvar – kada je igrala, njene patike bile su poznate isto koliko patike Penija Hardaveja, Skotija Pipena, Alonza Morninga...

Sjajna ličnost i sigurno najveća košarkašica svih vremena.

Svaka čast Sabrini Grudi i Sonji Vasić – Lisa je ipak jedan nivo iznad.