Moto GP: Duel, tromeč ili sve otvoreno?

Do Japana se prestalo sa traženjem opravdanja u superiornosti motora ili guma. Niti je Kejsi bio jedini na Dukatiju, niti jedini na Bridžstonu, faktor vozač konačno je i neopozivo priznat kao presudan u kombinaciji. I u godini takve dominacije, konačna matematička potvrda titule stigla je jednim užasno važnim, makar za dobru storiju i neatraktivnim šestim mestom u Motegiju.

Mozaik Moto GP sezone 2008. počeo je da se slaže vrlo rano. Vozačka vrteška uveliko se kretala još sredinom leta prošle godine, pa smo već tada imali prilično jasne konture budućeg rasporeda snaga. Sa obavljenim transferima, svi su mogli da se bace na test vožnje u Valensiji, Sepangu, Filip Ajlendu i Herezu, a konačna dva probna dana bila su namenjena opipavanju pulsa u Kataru, pod svetlostima reflektora. Evo preseka situacije po timovima.

Dukati Marlboro #1 Stoner, #33 Melandri

Stoner se uoči 2007. nije nalazio ni na širem spisku favorita za osvajanje titule. Onda je momak iz Kuri-Kurija šokirao svet i demolirao rivale, a kada su videli kakav dragulj imaju u rukama, ljudi iz Dukatija pohitali su da produže ugovor sa Australijancem za 2008. i 2009, uz opciju za 2010. Prebrinuvši najveću brigu, Italijani su drugo sedište popunili s "patriotskim momentom" na umu i poverili ga Melandriju, pošto je on ispunio propisani uslov u pogledu plasmana u prvih 6 u generalnom poretku u doba Laguna Seke.

Izgleda da Dukati u Stoneru ima ama baš sve što mu je potrebno. Kejsiju dajte snažnu mašinu i prednju gumu kojoj će verovati, za ostatak će se pobrinuti sam. Melandri se već teže snalazi; nije se proslavio na predsezonskim testovima, pa mu je preostalo uzdanje u "politiku malih koraka napred" koja će valjda proizvesti neki njemu prihvatljiv set-ap. Marko je često umeo da oplakuje svoju situaciju i da se opravdava nedostatkom podrške proizvođača. Sada ta argumentacija otpada, Italijan je u fabričkoj ekipi, timu svetskih prvaka.

Izreka "samo Kapirosi ume da vozi Dukati" kao da može da se preinači u "samo Stoner ume da vozi dezmosediči". Ako ni od čega drugog, konkurenciji će biti loše od ove izjave šampiona: "Dukatijevi inženjeri izveli su nekoliko malih izmena na motoru, koje su proizvele primetan opšti napredak. GP8 bolje ubrzava iz niskih obrtaja, a izmene u podešavanjima poboljšale su performanse na izlasku iz krivina."

Repsol Honda #2 Pedrosa, #69 Hejden

Prošla godina donela im je velika razočaranja, tim gorča što se očekivalo da je prelaz na 800cc kao skrojen po meri Honde. Rezultati su pokazali drugačije: sve dok Pedrosa nije iskovao najviši stepenik podijuma u Nemačkoj, trajala je jalova faza, najduži period bez pobeda za Hondu u najvišoj klasi još od 1982. Na Zahsenringu je prekinuta i neugodna serija od godinu dana bez trijumfa za Repsol ekipu. Dani je pobedio i na poslednjoj trci u Valensiji i barem završio godinu dajući timu i fabrici nadu za budućnost.

Utisak je da je Španac tokom 2007. počeo da se izvlači iz spirale Rosi-kompleksa koji je ljudima uništavao karijere. Ko ima imalo vere u sebe, i vidi da njegovog arhirivala pobeđuju drugi, poverovaće da to može da učini i sam. A pozicija viceprvaka, makar i za bod ispred Valentina, to uverenje može samo da ojača. Pedrosina nevolja je prelom šake, zbog kojeg je propustio dobar deo presezonskih kvalifikacija, a teret razvoja motora RC212V ostao je Hejdenu. Stilovi vožnje ove dvojice potpuno su različiti, to Pedrosu stavlja u nezgodnu situaciju. Nikiju novi motor više odgovara, veći je i bolje mu leži. Amerikanac je prošle godine uglavnom bio bez daha, ali ne i bez duha. Vredan kao i uvek, uporan kao i uvek, pa čak i iskren kao i uvek, najpre prema sebi. Smeši mu se bolja sezona, mada će se ona verovatno završiti oproštajem od Repsol Honde, jer je ionako poslednja ugovorena.

Fiat Jamaha #46 Rosi, #48 Lorenco

Onaj ko je rešio da se poigra šibicama u barutani ispašće ili vrhunski motivator posrnule ekipe, ili krivac za rat karaktera prema kome će omraza Alonsa i Hamiltona ličiti na akademski debatni klub. U Fiat Jamahi udariće Latinac na Latinca, supertalentovani Lorenco, dvostruki 250cc prvak "deliće garažu" sa "Doktorom" Rosijem. Ovo je konflikt dva verovatno najveća ega današnjice u svetu dvotočkaša. Španac ima brzinu, slavu, vezane titule i pompeznu prateću koreografiju za svoje pobede. Horhe je žestoko ambiciozan, do te mere da ga već smatraju arogantnim. Uprkos obećanjima, on neće imati isto što i Valentino - u pitanju su gume - ali, iako neuobičajen, ovaj slučaj nije presedan.

Jedan od aksioma u auto-moto sportu je: pobeđuje se timski, ali se i gubi timski. To ne znači da iko treba da bude oslobođen svog dela krivice za neuspeh - Jamahin podbačaj je toliki da Vale čak nije ni vicešampion '07, a Jamaha ni drugoplasirani konstruktor. Ako se uzrok poraza 2006. nalazi u priličnoj dozi nonšalancije - pa i arogancije - s kojom se sezoni prišlo, kao i u Rosijevim padovima, prošle godine se mnogo radilo a podbačaj je bio na tehničkoj strani. Mršave četiri Rosijeve pobede bile su briljantne, ali se pamte tim više jer su ubedljiv kontrast ostalim rezultatima.

Iza Rosija su dve loše sezone, što više vremena prolazi, sve je veće pitanje kada će i da li će doći čas za povratak na tron. Angažovanje Lorenca je "memento mori" za Valentina. Ipak, Italijan će imati Bridžston gume i on kreira personalnu politiku u inženjerskom timu Jamahe. To jeste ustupak najslavnijem i najuspešnijem vozaču generacije, ali nije nezaslužen, jer je Vale više dao Jamahi nego što je od nje dobio. "Doktoru" niko ne može da oduzme ni lovore, ni odavno stečeni mitski status. Ali, neopozivo je došlo vreme klinaca koji mogu da ga uvažavaju, ali ga se ne boje. Zato će uspostavljanje autoriteta nad Lorencom biti prva Rosijeva misija, verovatno i po cenu primene svih psiholoških trikova iz "ordinacije".

Rizla Suzuki #7 Vermjulen, #65 Kapirosi

Plavoj ekipi ostao je Australijanac, pobednik VN Francuske '07, a svoj novi dom, posle večnosti provedene u Dukatiju, ovde je pronašao veteran Kapirosi. Suzuki sada ima dva vozača koji znaju kako se osvajaju trke, ali situacija ne miriše na napredak. Na testovima nisu impresionirali, što je čudan i rđav preokret za ekipu koja je prošle godine redovno reflektovala na plasman na podijumu i čiji su vozači završili na mestima 4. i 6. u generalnom poretku. Loris verovatno još uvek traži orijentire u novom okruženju, a Vermjulen mora da poboljša svoje kvalifikacione rezultate i da nađe recept koji će ga uvesti u igru i na stazama koje mu ne odgovaraju.

San Karlo Gresini Honda #15 de Anđelis, #56 Nakano

Trećeplasirani u prošlogodišnjem i pretprošlogodišnjem 250cc šampionatu sada je ruki u Moto GP klasi i staje uz bok jednog od veterana. Aleks brani boje San Marina; on nikako nije simbol za pobeđivanje, pošto je u karijeri osvojio samo jedan gran pri, ali jeste siguran tip za konstantne rezultate - u kampanji 2007. imao je čak šest drugih mesta. Nakano za sobom ostavlja užasnu sezonu: kad bismo u tabelu prvenstva 2007. uvrstili samo vozače koji su izvezli sve trke, Šinja bi bio pretposlednji. On je doživeo novu šansu najviše zato što je Japanac i što nije valjalo da sezona prođe bez ijednog pilota iz zemlje "velike moto-četvorke". Gresini je potpuno promenio vozačku postavu, ali teško da će ijedan od novajlija stići do petog mesta u generalnom, što je to lane s ovim timom učinio Melandri.

Kavasaki #13 Vest, #21 Hopkins

Obodreni napretkom koji su postigli sa inženjerske i konstrukcijske strane, ljudi iz Kavasakija verovali su da im za konačnu redovnu borbu za podijume nedostaje još samo veliko vozačko ime. Mnogo su želeli Hopkinsa, mnogo su ga i platili: Angloamerikanac je za prelazak pod zelenu zastavu tražio 5,5 miliona dolara. Finansijski, to je logičan transfer, ali da li će se Hoperu sa sportskog aspekta isplatiti zamena kombinacije u kojoj je 2007. izborio četvrtu poziciju nečim sasvim novim i nepoznatim?

Izgledalo je logičnije uložiti još rada u već poodmakli projekat, nego počinjati sve iznova. Rezultati će pokazati opravdanost odluke, ali najveći problem je što Džon sezonu opet započinje povređen, kažu, sa 80% svojih mogućnosti. Za ulogu druge violine biće dovoljan Entoni Vest, čovek koji je prošle godine svaštario, a u 800cc ušao kao zamena za Olivijea Žaka. "Ent" je poznat kao ekspert za kišu, ćudljiv tip, na nekim stazama blistav, na drugim skoro izgubljen.

Aliče tim (Dukati) #24 Elias, #50 Gintoli

Iza promenjenog imena nalazi se ekipa koju smo poznavali kao Pramak d'Antin, transformisana zahvaljujući strategiji prema kojoj treba da postane Dukatijev B-tim. Zato je ovde sve u promenama i na sceni je potpuno novi vozački par. U sezoni 2007. Gintoli je nagovestio velike stvari, pa mu je reputacija naglo i brzo porasla, ne samo zbog zamalo promašenog podijuma na Motegiju. Elias ume da poništi zakone fizike, ali suluda vožnja preko granice mogućeg uzima svoj danak u padovima i povredama. Muka za Aliče ekipu je što niko iz ovog tandema još uvek ne izlazi na kraj s Dukatijem GP8, a dodatna briga je što Gintoli sezonu započinje povređen.

Teh 3 Jamaha #5 Edvards, #52 Toslend

Tandem iz snova, ali za Superbajk - tamo je u zbiru ovaj dvojac težak četiri šampionske titule. U Moto GP šampionatu, njihove karijere idu različitim pravcima. Edvards je završio sa fabričkom Jamahom, a pošto je tamo redovno podbacivao u odnosu na ono što je tvrdio da može, kredibilitet mu je poljuljan. Angažman u Teh 3 timu treba da je samo "meko spuštanje" pre konačnog oproštaja i prelaska u Američko superbajk prvenstvo. Toslend na Jamahi biće neuobičajen prizor. Aktuelni Superbajk svetski prvak tu titulu osvojio je na Hondi i nipošto nije prvi vozač kojeg je ovaj gigant "usput ispustio". Ohrabrenje: poslednji noćni test u Kataru Britanac je završio na drugoj, a Amerikanac na četvrtoj poziciji. To ne bi trebalo da bude slučajnost. Stvari se ovde više ne vrte oko Danlopa, sada je i Teh 3 klijent Mišlena, a ako iko ima obilje iskustva s francuskim pneumaticima, to je "Teksaski tornado".

LCR Honda #14 de Punije

Posle mladosti '06. (Stoner) i iskustva '07. (Čeka), ekipa LCR ponovo je odabrala mladost. De Punije je vozač koji ne zna za sredinu, on sa motorom ili izvodi čuda, ili pravi gluposti. Iako mu je nuđeno, Francuz nije ostao sa Kavasakijem, već je odabrao da pređe u svoj bivši tim iz 250cc. Posle Nindže iz 2007, ovo izgleda kao korak unazad za Randija, jer Lučio Čekinelo nema pobednički motor. Sve Honde ekipa-klijenata imaju specifikacije pobedničke mašine iz Valensije. Unapređenja su namenjena najpre fabričkom timu, ostali umeju da budu tretirani maćehinski. Utešno: veruje se da de Punijeovom vozačkom stilu više odgovara Mišlen i ako je to zaista tako, Francuz će u 2008. makar manje padati.

JiR tim Skot #4 Doviciozo

Jedan iz "fantastičnog trija" klase 250cc. Dovi se sa inferiornom, anemičnom Hondom suprotstavljao nadmoćnoj Apriliji i dve godine zaredom stizao do naslova viceprvaka. Takvi rezultati se postižu glavom i, ako mu to i nije bila namera, Andrea je dokazao da u disciplini trkačke pameti staje u red sa najboljima. Pošto je navikao da juriša na vetrenjače, možda mu i neće toliko teško pasti što će i u kraljevskoj klasi imati "jeftiniju ulaznicu". Utešno je što ga prati ista ekipa za koju je nastupao u nižoj kategoriji, fuzionisana sa onim što je ostalo od JiR Konika Minolta Honde. Doviciozo je zaslužio i bolje karte za sezonu 2008, a kako mu one nisu bile suđene, borba do poslednje kapi znoja svakako jeste.

Šok za sistem

Koliko je mala kuća iz Borgo Panigalea poremetila svetski moto-poredak, vidi se i iz propratnih efekata prošlogodišnjeg "crvenog terora". Prvo se pričalo o uvođenju jednog proizvođača pneumatika, čime bi se nivelisala razlika u performansama Bridžstona i Mišlena. To ipak nećemo gledati, ali je povećan kontingent slik guma za jedan trkački vikend: sada je to maksimum od četrdeset, 18 prednjih i 22 zadnje.

Pošto je važnost pneumatika ogromna, pobrojaćemo ko na čemu nastupa. U Bridžstonovom taboru su jedanaestorica: Stoner, Melandri, Rosi, de Anđelis, Gintoli, Kapirosi, Hopkins, Elijas, Nakano, Vest i Vermjulen. Na pneumaticima iz Klermon Ferana voziće sedmorica: Pedrosa, Hejden, Lorenco, de Punije, Edvards, Doviciozo i Toslend.

Govori se i o inicijativama za limitiranje snage i navodnoj ideji Honde i Jamahe da se ograniči broj obrtaja. Limit bi bio postavljen na 19.000, što je, gle čuda, granica preko koje se vrte samo Dukatijeve dezmosediči mašine - japanske su u zoni 17-18.000. Ništa što dva velika japanska proizvođača bace u ring (čelične opruge, pneumatski razvod) ne može da parira dezmodromskom razvodu ventila koji je sinonim za Dukati. Kroćenje mamutske Dukatijeve snage pokriva se frazom "smanjenje troškova", iako je prilično providno šta se iza svega krije.

Nadamo se da ova sezona neće poći putem bilo čije dominacije i priželjkujemo makar dvoboj. Za tu varijantu nema očiglednijih aktera nego što su Stoner i Rosi. Tromeč bi u priču verovatno ubacio i Pedrosu, Hejden nije često pobeđivao ni u godini kada je postao svetski prvak. S budnom pažnjom valja ispratiti Lorencov debi u kraljevskoj klasi, kao i nastupe njegovih rivala iz četvrt litra, naravno, uvek u perspektivi imajući relativne snage JiR Skot i Gresini Honde.

Moto GP kalendar 2008.

U kalendaru sezone ponovo je 18 trka, opet krećemo iz Katara, ali po noći. Šesnaest krivna na Losailu osvetljava sistem reflektora snage 5,4 megavata. Iako su vozili treninge u sitne sate, ekipe i vozače i dalje zabrinjava činjenica da noću temperatura staze pada na nekih 15°, da gume uz asfalt vrlo slabo prianjaju i da je održavanje temperature kočnica od ugljeničnih vlakana u optimalnom intervalu priličan problem. Štaviše, tokom trke i vazduh i staza postajaće još hladniji, što je razvoj događaja suprotan uobičajenom. Da bi se to kompenzovalo, odabiraju se mekši pneumatici, a njih dočekuje pesak sa efektom šmirgl-papira. Ni svi vozači nisu se privikli: Pedrosa kaže da mu takvi uslovi zamaraju oči, a Vermjulen se bori sa sopstvenim bioritmom, jer će start treninga i trke biti u jedanaest uveče po lokalnom vremenu.

9. mart – Losail, Doha, VN Katara
30. mart – Herez, VN Španije
13. april – Eštoril, VN Portugalije
04. maj – Šangaj, VN Kine
18. maj – Le Man, VN Francuske
01. jun – Muđelo, VN Italije
08. jun – Katalunja, VN Katalonije
22. jun – Donington, VN V. Britanije
28. jun – Asen, VN Holandije
13. jul – Zahsenring, VN Nemačke
20. jul – Laguna Seka, VN SAD
17. avgust – Brno, VN Češke
31. avgust – Mizano, VN San Marina i Rivijere Rimini
14. septembar – Indijanapolis, VN Indijanapolisa
28. septembar – Tvin ring Motegi, VN Japana
05. oktobar – Filip Ajlend, VN Australije
19. oktobar – Sepang, VN Malezije
26. oktobar – "Rikardo Tormo", VN Valensije