Hrvatska: Srbi su nam gosti kao i svi drugi

Srbi su dobrodošli u Dubrovniku. Neprijatnost ili dobacivanje kad progovorite ekavicu ili kažete da ste iz Beograda nećete doživeti. Meštani, ali i Hrvati koji su sa svih strana pristigli da odrade letnju sezonu, gledaju vas kao i svakog drugog turistu, koji je došao da se odmori i potroši nešto para.

Ni na hrvatskoj granici neće vas popreko pogledati, jer stižete iz Srbije, čak će službenici sa vama i srdačno proćaskati, ali će vam u pasošu na čistoj strani i pri ulasku i izlasku lupiti pečat tačno preko celog srpskog dvoglavog orla s krunom. I to baš svakome sa našim crvenim pasošem.

Svi redom koji vam voze u susret upadljivo će pogledati i okrenuti se za beogradskim tablama na mini-kombiju, ali kad zakoračite na dalmatinsko tlo nećete osetiti nelagodu. Bar je takvo iskustvo iz proteklih nekoliko dana novinara „Večernjih novosti“.

U Dubrovniku na početku letnje sezone je krcato. Čini se da u ovaj grad muzej turisti nikada i ne prestaju da dolaze. Na svakom koraku zastajkujete da nekome ne upadnete u kadar. A grad zaista sa pravom nosi ime turističke prestonice Dalmacije. Svuda se čuju engleski, nemački, švedski, čak i azijatski jezici.

U svakoj uličici ili trgu postavljene mnogobrojne bašte, a domaćini pozivaju goste da baš u njihov restoran svrate na neki od specijaliteta. Stradun, centralna pešačka staza, zagušen je ljudima, koji izvijaju vratove da uhvate pogledom kitnjastu arhitekturu vekovnih zgrada.

U sporednim uličicama, a posebno onim samo od stepenica, Dubrovčani žive skriveni od gužve. Ispod mnogih prozora vijore se pantalone, čarape i haljine na štriku. U tim prolazima i nepoznata meštanka pozdraviće vas sa „dobar dan“, ako čuje da pričate srpski i produžiti dalje svojim poslom.

Sličan utisak je i sa ostrva Lopud, udaljenog dvadesetak minuta brodićem od mola Lučica ili sat vremena od Dubrovnika. Najpoznatije i najrazvijenije ostrvo od 13 iz dubrovačkog arhipelaga Elafiti. Jedino naseljeno uz Koločep i Šipan. Mestašce okrenuto ka kopnu, staro vekovima, jedno malo arhitektonsko umetničko delo. Neki ostrvljani još žive u kamenim kućama sagrađenim pre 300 godina. Na Lopudu je, inače, svega 70 stalnih stanovnika.

Mestašce je odmor za dušu. Dugačka riva i nekoliko restorana uz same stene. Plaže u gradiću su male i uske, pa većina turista ispešači na drugu stranu ostrva, sa pogledom na pučinu, do prostrane peščane plaže Šunj. Meštani nisu previše pričljivi, ali se sa njima može fino porazgovarati. Ipak, mlađi će vam uvek vrlo rado objasniti nešto iz istorije, ili prepričati neku ostrvsku legendu.

Privatni smeštaj kreće se od 30 do 55 evra po ležaju. U hotelu „La fodija“, sa četiri zvezdice, koji dominira jednim krajem ostrva polupansion je od 115 do 275 evra, zavisno od dela sezone.

"Prošle godine od 44.000 naših gostiju 20 je bilo iz Srbije", priča nam Sunčana Alunović, direktor prodaje u „La fodiji“.

"Dolazilo je još Srba, ali su oni iz dijaspore, i vodimo ih kao Šveđane, Britance ili Nemce, jer imaju pasoše tih zemalja. Zasada turisti iz Srbije dolaze direktno, jer agencije još ne rade ponudu".

„La fodija“ je poznat hotel, jer izgleda kao da dva kruzera izbijaju iz brda. Vlasnici su Italijani. Osim smeštaja u njemu, nude i vilu „Venesu“ sa četiri sobe i osam kreveta, koja se izdaje za 800 do 1.100 evra na dan.

Lopud je išpartan stazama za šetnju i trčanje. Na jednom od vrhova nalazi se „Španska tvrđava“ i svaki pređeni korak i stepenik do nje vredan je fantastičnog pogleda na pučinu.

Automobili bili na meti

Uprkos povoljnim utiscima, ne treba zaboraviti ni činjenicu da su baš na području Dubrovnika u poslednjih nekoliko godina najčešće zabeleženi slučajevi oštećenja ili potpune devastacije automobila sa registraskim oznakama Srbije. Neki od tih slučajeva desili su se na pažljivo čuvanim parkinzima nekih od poznatih hotela.

Četkica i pasta na poklon

I Hrvati koji rade na Lopudu, a dolaze iz drugih krajeva, posavetovaće vas da meštanima samo kažete „adio“, jer su otočani tradicionalno rezervisani prema svima. Mnogi objašnjavaju da se oni preko zime naviknu na mir, pa se onda drže po strani kad turisti nagrnu. Ipak, koleginicu koja je iz Beograda zaboravila da ponese četkicu i pastu za zube, čekalo je prijatno iznenađenje. Pošto je prodavnica uveče bila zatvorena, a i u njoj ionako nije bila da se kupi četkica, vlasnik je otišao u kuću i doneo svoju novu upakovanu četkicu i pastu. Mali poklon, koji je razgrnuo i otkrio gostoprimstvo otočana sa Lopuda.

POGLED 13 EVRA

Na zidine dubrovačke tvrđave može se samo sa kartom od 13 evra. Toliko košta šetnja i pogled na pučinu. Ostale sitnice su jeftinije, pa su šolje koje turisti najčešće pazare oko četiri evra, magneti od dva do tri evra, a reklamne majice deset evra.

PIVO TRI EVRA

U lopudskim kafićima espreso i nes kafa se mogu popiti za dva do 2,5 evra, pivo je tri, a limunada 3,5 evra. Paste i pice se mogu pojesti za desetak evra, dok je jelo sa ribom ili mesom od 20 do 30 evra. Na ostrvu su zabranjeni automobili, pa se za obilazak može iznajmiti bicikl za 10 evra po danu ili tri evra na sat.

Foto: Image courtesy of Michal Marcol / FreeDigitalPhotos.net